Birate učiteljicu za svoje dete? Evo šta treba da znate pre svega

U periodu upisa dece u škole i razmišljanja na temu UČITELJICA, mnoge mame se nalaze pred začaranim dvorcem želja, očekivanja i nerealnih...

„Koja je učiteljica najbolja?

Čula sam da je ona grozna…

Kažu da se kod ove ništa ne radi…

Kako da je/ga ubacim kod ove?

Čula sam da je ova užasno stroga…“

I još sijaset „čula, mislim, ne znam“ dilema.

Mnoge od vas će iskoristiti sve svoje mogućnosti da dobiju željenu učiteljicu za koju su čule da je najbolja, da ima najbolje rezultate, da je najstrožija, da su kod nje svi odlikaši, itd.

One s manje očekivanja, mogućnosti i želja će sve prepustiti sudbini i reći:

-Ma, nema veze, ako će učiti, učiće i kod ove i kod one.

Mada će u dubini duše želeti da se ime nekog prosvetara nađe pored imena njihovog deteta. Pričam iz iskustva jer sam i ja mislila i radila isto. Želela, pitala, zamolila.

Kod oba deteta mi je želja bila uvažena, mada mi je u startu rečeno da ipak postoji šansa da dete ne dospe kod željene učiteljice, zbog grupisanja na osnovu testiranja i „navale“ roditelja.

Na šta treba da obratim pažnju pri izboru učiteljice?

Na osnovu iskustva stečenog uz dvoje dece, evo nekih smernica na koje TREBA da misliš ako i dok budeš birala, tražila i molila za BAŠ TU učiteljicu.

Učiteljica – DETE

Prvo i osnovno, tvoje dete je osnova od koje treba da kreće i tvoj izbor.

Sva su deca različita i ne odgovara svakom detetu BAŠ TA učiteljica. To što je tvom starijem detetu, malom kumiću, komšinici… bila baš divna ta i ta učiteljica, uopšte ne znači da će biti odlična i za mlađe dete. Tj. da će uspeti da odlično znanje usadi u glavu i tvog mlađeg deteta.

Nekoj deci odgovaraju tiše i mirnije učiteljice, a nekoj one koje su glasnije, aktivnije, energičnije.

Nekoj deci odgovaraju učiteljice „starog kova“, a nekoj one sa savremenim pristupom učenju.

Zaključak: NE ODGOVARA SVAKOM DETETU ISTA UČITELJICA.

 

U učionici

 

Učiteljica – SAVETODAVAC

Dobro razmisli – da li treba verovati osobi koja ti je dala preporuku za neku učiteljicu?

Da li se savet zasniva na „rekla-kazala“, ocenama bivših đaka, pohvalama mnogih roditelja, pohvalama iz medija… ili je dat proizvoljno, metodom „eci-pec“, na osnovu priče tuđeg deteta?

Tek kada sakupiš više mišljenja i iskustava, možeš napraviti bazu za svoje. Imaj na umu da je to samo baza i da je sklona promenama.

Najtačniji sud o nekoj učiteljici dobićemo isključivo od DECE kojoj je ta učiteljica predavala.

Zaključak: NIJE VAŽNO ŠTA JE REKAO NEGO KO JE REKAO.

Učiteljica – KRITERIJUMI

Dobro razmisli sa koje visine skačeš.

Da li želiš da škola od tvog mališana stvori enciklopediju znanja, ili da ono bude svoje, da sledi svoje sposobnosti?

Ukoliko želiš sve petice (a ko ih ne želi?) moraš biti spremna na činjenicu da ih tvoje dete neće dobiti samo i jedino zbog učiteljice. Najbolje učiteljice nisu one koje daju petice, nego one koje uspešno dovode decu do petica.

Ukoliko želiš da dete bude svoje, da uči samo ono što ga stvarno zanima, onda je potpuno svejedno kod kojeg će prosvetara ići.

Zaključak: UČITELJICA PO PREPORUCI NE ZNAČI PETICE.

 

Učiteljica – PROMENE

Učiteljica koja je prošle godine bila baš po meri tvog savetnika, ne mora i ovu generaciju đaka usmeravati na isti način kao prethodnu. Sve grupe dece su različite i zahtevaju razičit pristup.

Tako se može desiti da učiteljica podigne ili smanji kriterijume, ali i da poželi ličnu promenu u načinu predavanja. Što da ne? Pitanje je – da li će to odgovarati tvom detetu?

Takođe, učiteljica se može promeniti i zbog roditelja. Previše opušteni ili navalentni roditelji, roditelji koji se sprijatelje ili posvađaju s učiteljicom… mogu biti uzrok eventualnih poklanjanja ocena, ne baš prijatnih ili upadljivih emocija prema detetu, ili bilo koje (za tebe) neprijatne promene, koju nisi očekivala.

Zaključak: UČITELJICE SE MENJAJU, BAŠ KAO I SVI OSTALI.

 

Školske klupe

 

SAVRŠENA UČITELJICA

Savršena učiteljica sigurno neće biti učiteljica tvog deteta.

Ne zato što si omašila u izboru, nego zato što ona NE POSTOJI.

Svakoj fali nešto, baš kao i nama, koje nismo učiteljice.

Zato, ne gubi vreme tražeći… Izgubićeš se, bez razloga.

Zaključak: SAVRŠENA UČITELJICA NE POSTOJI.

 

PREVIŠE MAME

U celoj ovoj priči oko izbora učiteljice, od samog starta – previše je mame.

Mama bira, mami se sviđa, mami je grozna, mama je nezadovoljna, mama će menjati, mama će pitati…

Nadam se da razumeš šta hoću da kažem.

To što se mami učiteljica sviđa ili ne sviđa, ne znači da će isto tako biti i sa detetom. Iako ti možda ne mirišeš određenu učiteljicu, možda će je tvoje dete baš voleti. Možda će joj poklanjati naklonost i govoriti samo lepo o njoj. (Jer je učiteljica prema njoj/njemu divna.) Ili, gora varijanta, da je obrnuto: ti si oduševljena, a dete ne može da je smisli.

Bez obzira što mame ne idu u školu, što će se sa likom i delom učiteljice stalno sretati u naredne 4 godine, što mame imaju predrasude i bojazni – mame ne idu u školu.

Daj detetu prostora da stvori stav prema svojoj učiteljici bez prethodnog mešanja i sugestija.

Zaključak: 1.MESTO – DETE 2.MESTO – UČITELJICA 3.MESTO – MAMA

 

Đak

 

Razmisli: Šta ti je najvažnije?

Ja sam sigurna da se iza cele ove zapetljancije krije samo TVOJA DOBRA NAMERA i želja da dete stekne što više znanja. Da bude super đak, da mu to bude osnova za životne uspehe…

Međutim – nije škola samo 5 iz matematike.

Kada ceo ovaj srpski prosvetni cirkus sistem gledam danas, s ove distance, žao mi je što se baš tako čini i radi.

Da bude 5 iz matematike.

Ja više ne jurim 5 iz matematike.

Niti super učiteljicu. Niti super nastavnike, profesore.

Jurim moju SUPER DECU.

Jer oni to stvarno jesu.

Šta god imali iz matiša i ko god im stajao ispred katedre.

Negujem ono što ih interesuje, ostalo guram do granice mogućeg. Ne do petice. I to je sasvim u redu. Ne možemo svi biti fizičari niti slikari, ma ko da nam je učiteljica.

 

 

Kada bih danas upisivala dete u školu, ne bih birala učiteljicu. Ne bih nikoga ništa pitala, niti mislila uopšte o ovoj temi. Pojednostavila bih stvari i usmerila snagu na drugu stranu.

 

 

Važno mi je da se sećaju drugara, dogodovština i smešnih situacija, da pamte prve školske dane sa osmehom, a ne po „učiteljici koju je mama birala“.

Zato, uči na tuđem iskustvu, poslušaj svoju realnu stranu, jer se sve roditeljske priče na kraju svedu na ovu moju. Zanemari svoje strahove, svedi sebe na najmanju moguću meru i pusti život da vodi dete.

Vežbaj sa detetom radne navike, učite, spremajte vijuge, birajte sveske, pevajte i crtajte.

To će biti sasvim dovoljno za stvaranje jednog fer odnosa sa budućom učiteljicom.

Ma ko ona bila.

 

Da li se slažeš sa mojim mišljenjem? Ko se još pravio pametan kao ja i birao učiteljicu?

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *