Stavljanje znaka jednakosti između depresije i tuge apsolutno ne odgovara istini. Njihovo poistovećivanje je pogrešno jer se suštinski razlikuju. Pitanje upućeno tužnoj osobi zašto je depresivna, ili savet da ne treba da bude depresivna, s pravom može da je naljuti. Jer, tužna osoba zna razloge svoje tuge, dok depresivna često ne zna da objasni šta je tačno dovelo do takvog stanja. I vrlo retko se dešava da tuga pređe u depresiju.
Šta tačno odlikuje tugu a šta depresiju i u čemu se ova dva stanja razlikuju, objašnjava diplomirani psiholog i porodični savetnik Miloš Karanović iz beogradskog Psihološkog savetovališta "Balans":
– Tuga je zdravo osećanje nastalo kao posledica neke obepokojavajuće ili tragične situacije, kao što je gubitak posla, kućnog ljubimca, bolest, odlazak partnera, njegova ili smrt bliskih osoba… Tuga je, zapravo, zdrava reakcija na nemilu situaciju i traje najduže šest meseci. Znači, ne traje večno. Jeste neprijatna, ali nije nepodnošljiva. Kroz proces tugovanja na prirodan način se fizički "rastajemo" od nekog ili nečeg čega više nema. Ali to nikako ne znači da zaboravljamo osobu, ljubimca ili predmet koji nam je izuzetno značio, već samo postajemo polako svesni činjenice da ono što nam je izazvalo tugu više ne postoji.
Da li svako doživljava tugu na isti način?
– U zavisnosti od karaktera ličnosti svako tugu podnosi na drugačiji način. Emotivniji tužno stanje doživljavaju drastičnije i lakše se iscrpljuju. Oporavak je postepen i oscilira od povlačenja u samoću do želje za druženjem. Tužne osobe imaju lošiji kvalitet života, ali su, svakako, društveno korisne, jer ispunjavaju sve postojeće obaveze, za razliku od depresivnih.
Šta suštinski razlikuje depresiju od tuge?
– Depresija nije emocija koja prolazi spontano, već poremećaj koji se javlja u bilo kom periodu života. Brojni su okidači koji dovode do njenog nastanka, zahvata osobe svih uzrasta, a može da počne još u adolescenciji. Najčešći okidač je genetska predisponiranost, ali može da se javi i iz čista mira. Međutim, u odnosu na tugu kod koje ne treba uzimati lekove, a nije neophodna ni psihoterapija, depresija mora da se leči i izleči, upravo uz lekove i psihoterapiju. Ako se ne leči, a traje pola godine do 13 meseci, mogu da se jave opasne suicidalne ideje sa jakom željom za oduzimanjem sopstvenog života. Zato nije retkost da je kod depresije neophodno i bolničko lečenje.
@mz.giulia92 via Twenty20
Zbog čega tugu poistovećuju sa depresijom?
– Tuga i depresija su slične po simptomima. I kod tužnih i kod depresivnih u početku se javlja bezvoljnost, apatija, odsustvo motivacije i interesovanja za bilo šta. Skloni su plakanju, mršave, povlače se, pate od nesanice, razdražljivi su, imaju smetnje sa pažnjom. Međutim, kao što sam rekao, kod tuge se ovi simptomi uglavnom povlače spontano za nekoliko meseci, dok kod depresivnih situacija to stanje uglavnom prelazi u hronično. Zapravo, ako je osoba konstantno tužna dve nedelje i duže, i kada ništa više ne može da je razveseli, treba pomisliti na depresiju i zatražiti pomoć lekara.
Da li je to ključni pokazatelj depresivnosti?
– S obzirom na to da je depresija po definiciji psihijatrijski poremećaj, klinički je prate i drugi simptomi poremećaja raspoloženja. Karakteriše se dugotrajnim osećanjem potištenosti, tuge, beznađa, pesimizma, obeshrabrenosti, bezvoljnosti. U zavisnosti od tipa depresije dominiraju i određeni simptomi. Primera radi, osoba može da bude pet dana depresivna, a onda šestog dana izraženo vesela, pa i euforična bez nekog posebnog razloga, a već sledećeg dana ponovo depresivna, i tako u nedogled. Može da bude i stalno depresivna sa svim pratećim simptomima, bez ikakve druge emocije, što sa tugom nije slučaj.
Ne potiskujte osećanja!
Zbog emotivnog trošenja i pratećih simptoma, osoba ophrvana tugom treba da se trudi da kvalitetnije spava, da unosi dovoljno tečnosti i da se redovno i zdravo hrani. Da bi olakšala stanje u kome se nalazi treba da nađe podržavajuću osobu, spremnu da je sluša o svemu što želi da priča. Osećanja ne treba da potiskuje, već treba da ih podeli sa nekim. Ako se javi poriv za plakanjem, neka plače. Poželjno je i da čita neku zanimljivu knjigu da bi odagnala tužne misli, da šeta, pliva ili da se bavi nekim drugim manje zahtevnim sportom. Vrlo je važno da, dok traje stanje tuge, ne donosi važne odluke, već da sačeka da sve prođe. Pogotovo ne treba da bude brzopleta ukoliko razmišlja o eventualnoj promeni posla i drugim životno važnim odlukama. Ako nije u stanju da se sama izbori i ima psihičkih problema, treba da potraži stručnu pomoć. Za ovako nešto u Beogradu, na 20. spratu "Beograđanke" postoji stručna služba koja daje besplatne savete svakoga dana, pri čemu nije potreban uput – kaže naš sagovornik.
@Terralyx via Twenty20
Deca i adolescenti
Deca i adolescenti malo drugačije ispoljavaju svoju tugu zbog nekog nezadovoljstva. Najčešće reaguju na razvod roditelja, loše ocene, svađu sa partnerom. Mala deca, recimo, zbog razvoda roditelja izražavaju bes tako što vrište. Tinejdžeri su razdražljivi i ispoljavaju agresiju. Ponekad mogu da upadnu i u depresiju, zbog čega prema njima mora da se bude obazriv da bi se razumelo šta se tačno dešava – upozorava porodični savetnik.
Autor: Zorica Ostojić-Joksović
Izvor: novosti.rs