Ako ne primetimo odmah ovu usamljenost u društvu ili jednostavno ne znamo kako da stavimo tačku na ovakvu situaciju, okupiraće nas ogromna praznina koja može da nanese ozbiljne emotivne rane. Šta raditi?
Znakovi koji nam pokazuju da smo sami čak i kada smo u društvu
Usamljene osobe obično misle da će osećanje usamljenosti proći čim se pronađe pravi partner, čim se rodi prvo dete i sl. Nažalost, to nije uvek slučaj. Vrsta odnosa koji izgradimo i konflikti koji nastaju tokom vremena mogu da učine da se, iako smo u paru, osećamo usamljeno i neshvaćeno. Nekada nam je, međutim, potrebno previše vremena da otkrijemo izvor ovog osećaja praznine i dozvolimo da prođu godine pre nego što se suočimo sa problemom. Tada je naša emotivna ravnoteža već narušena.
Dobro je znati da se dalje pogoršanje može izbeći na jednostavan način – obraćanjem pažnje na znakove koji nam ukazuju na to da smo sami i usamljeni, čak i ako imamo nekoga pored nas:
- Osoba koja bi trebalo da nas motiviše u novim projektima i idejama, u stvari nas obeshrabruje i stvara prepreke.
- Osoba koja bi trebalo da nas podržava u najtežim trenucima prebacuje svu krivicu na nas.
- Osoba koja bi trebalo da ima zajedničke interese konstantno nas kritikuje i ne uzima u obzir naš ukus niti potrebe.
- Osoba koja bi trebalo da je uz nas ne provodi sa nama kvalitetno vreme i ne osećamo se shvaćeno niti voljeno.
- Osoba koja bi trebalo da nam pomogne da se razvijamo čini da se osećamo neadekvatnim.
Koje emotivne rane mogu da nastanu kod ove vrste usamljenosti?
Vreme provedeno sa pogrešnom osobom može da postane veoma negativno iskustvo koje otvara duboke emotivne rane. U ovim slučajevima javlja se i dubok osećaj krivice. Naime, ova vrsta usamljenosti se često doživljava kao odbacivanje. Na taj način, malo po malo, osoba se oseća sve neadekvatnijom i nedostojnijom pažnje i njeno samopouzdanje nestaje. Ako se situacija ne reši na vreme može da dođe do depresije jer osoba upada u stanje apatije i gubi volju za životom.
S druge strane, nekada ova osoba pokušava da na sve moguće načine privuče pažnju drugih. U tim slučajevima, njeno raspoloženje i samopouzdanje zavisiće od pohvala i kritike drugih ljudi, što takođe negativno utiče na emotivnu ravnotežu.
Zašto je tako teško staviti tačku na ovakav odnos?
Može biti veoma komplikovano da se okonča odnos u kome se osoba oseća usamljeno i to iz različitih razloga:
- Ništa nije crno belo. U međuljudskim odnosima ništa nije crno belo. Osoba pored koje se danas osećamo usamljeno nekada je bila izvor radosti, podrške i zadovoljstva. Te uspomene nas vezuju za prošlost zaobilazeći sadašnje probleme.
- Strah da se napusti ono što se ima i dobro poznaje. Iako smo svesni činjenice da trenutni momenat baš i nije najbolji, možemo već biti naviknuti na ovakvu situaciju i možda smo već uspostavili unutrašnju ravnotežu nezadovoljstva koje osećamo i plašimo se da će naša odluka samo pogoršati stvari. Navike i rutina su veoma značajni faktori koji mogu jako da nas povežu čak i sa situacijama koje nisu dobre za nas.
- Neprihvatanje “neuspeha”. U velikom broju slučajeva, kada odlučimo da drugoj osobi pružimo drugu, treću ili četvrtu šansu, mi je u stvari dajemo nama samima. Neki ljudi veruju, na primer, da razvod znači da nisu uspeli i zbog toga ne žele da ga prihvate kao opciju već pokušavaju da ožive odnos koji je već mrtav.
Samoća kao izbor: Uživanje u sopstvenom društvu je izuzetan dar
Napuštanje odnosa u kome se osećamo usamljeno i koji, umesto da zadovolji naše potrebe, stvara probleme i nedostatke, je čin ljubavi prema sebi. Briga o sopstvenoj psihološkoj ravnoteži i pružanje nove šanse sebi je najbolji poklon koji neko može sebi da da.
Međutim, nije potrebno odmah tražiti drugog partnera koji će ispuniti prazninu, već naučiti kako da se dobro osećamo u svojoj koži, uživati u sopstvenom društvu i raditi stvari koje volimo. Ovakav trenutak treba posmatrati kao fazu ličnog rasta i razvoja tokom koje treba da prihvatimo sebe i zalečimo rane koje su nastale.