Igra. Zabava. Bilo je tako lako, zar ne? Ali sada, ona nekako kao da je uvek poslednja na spisku, zakopana pod zadacima koje treba obaviti i ljudima koje treba zadovoljiti. Mnoge studije pokazuju da nas igra i pozitivne emocije koje izaziva, čine srećnijim, fleksibilnijim i opuštenijim. Hajde da unesemo zabavu u život!
Kada ste se zadnji put „izgubili“ tj. potpuno utonuli u neku zabavnu aktivnost? Nije za vas? Varate se, to vam može doneti mnoge pozitivne stvari koje su daleko od samo pukog uživanja.
Kada ste se zadnji put probudli i razmišljali samo o tome šta ćete zabavno raditi danas umesto da samo razmišljate kako da precrtate stavke iz liste obaveza? Čak i kada radimo nešto što nam se dopada i što smatramo zabavnim, lako nam se desi da nam nešto „važnije“ odvuče pažnju (operi veš, sredi kuću, idi u prodavnicu) i pre nego što primetite vaš impuls za zabavom je nestao pod naletom mnogo važnijih stvari koje treba uraditi.
Insistiranje na više zabave može zvučati sebično ali, naprotiv, uopšte nije. Naš potencijal za igrom bi trebalo shvatiti vrlo ozbiljno. Po dr.Stjuratu Braunu, psihijatru, istraživaču i osnivaču Britanskog Nacionalnog Instituta za igru „suprotno od igre nije rad, već depresija!“
Osim toga što predstavlja uživanje samo po sebi, naša sposobnost da se igramo – da potpuno utonemo i izgubimo se u nekoj aktivnosti – je i od ogromnog značaja za naš emotivni i psihički razvoj. Razmislite samo kako se osećate posle igranja: sijate, uzbuđeni ste i puni pozitivne energije.
Lako je to videti i na deci: znatiželja i igra njima omogućavaju da tako brzo nauče tako mnogo o svom svetu – od surovih pravila igre na igralištu do kreativne imaginarne igre. Igra kao da ima neku posebnu psihološku funkciju koja nam pomaže da živimo duže, da se osećamo bolje i srećnije, optimističnije i da utonemo i potpuno se izgubimo u svetu, u našim ličnim i socijalnim vezama.
Beg od realnosti
Kako odrastamo i postajemo stariji, taj nagon da pobegnemo od relanosti, oslobodimo se svega što nas sputava i potpuno se opustimo u zabavnoj aktivnosti, se manifestuje na više načina. Iako naši životi postaju sve rigorozniji, želja da testiramo i zagolicamo svoj mozak će uvek pobediti. Pogledajte samo naš odnos prema tehnologiji i videćete da je naš instinkt za igrom toliko moćan kao i nagon za radom. Na naše telefone i kompjutere se oslanjamo i za igru i zabavu isto kao i za email i posao. Ljudi prosto uvek traže neki vid slobode i zabave, a tehnologija nam tu pomaže. Ingrica kao što je „Angry Birds“ je popularnija među odraslima nego među decom. Sve više je igara koje čak ciljaju odrasle (takve su i sve igrice na Facebooku-u, poput „Farmville“ i ostalih).
Opuštenost uma
Naravno, nema ničeg depresivnijeg od osećanja primoranosti na zabavu. Igra uvek treba da je stvar izbora i nešto od čega uvek možete odustati. Nikada ne bi trebalo da vas neko tera da se igrate i igra nema neki poseban razlog i cilj.
Stanje igranja i zabave podrazumeva opušten um. Kada se igrate, budni ste i pažnja je pojačana, ali niste pod stresom. Ti trenuci kada ne postoji ništa osim vas i onoga što radite je prava igra!! Idelano bi bilo iz ovoga izvući korist na više frontova. To stanje opuštenosti i spontanosti bi trebalo primenjivati i na druge oblasti života. Pokušajte da različite situacije zamislite na zabavan način jer vam to može doneti noge koristi. Na primer, ako ste nervozni kada treba da govorite na sastancima, zamislite da ste za večerom ili na pikniku kao biste se opustili.
Setite se i čega ste najviše voleli da se igrate kao dete. Pokušajte to da radite i sada i videćete kako ćete se opustiti. A kada se opušteno igrate sa sojom decom? Kako se tada osećate? Modeli uživanja se mogu promeniti u odraslom dobu, ali veza sa onim što ste voleli kao dete će ostati. Ključ je da nađete okolnosti koje će vam pomoći da se osećate najudubljenijim u igru. Upravo nešto čemu možemo težiti u hladnijim danima koji su pred nama.
Kada ste se vi zadnji put „izgubili“ tj. potpuno utonuli u neku zabavnu aktivnost?