Jasna Žaler Culiberg je Slovenka, majka troje dece, plus dvoje koje suprug Miha ima od ranije a sa kojima živi više od četiri meseca godišnje i uspešna poslovna žena. Ona i njen suprug Miha Culiberg vode četiri kompanije, uključujući i kreativni dečiji grad – Minicity u Ljubljani koji je sastavljen od više od 40 tematskih radionica za decu koja tako uče o različitim profesijama i stiču znanja koja će im koristiti u svakodnevnom životu.
Zajedno su proputovali više od 70 zemalja, dobar deo i sa decom.
To iskustvo Jasna je pretočila u putopisni blog i Instagram stranicu @2many4granny (LINK). Deca su uzrasta od četiri do 15 godina, a Jasna ne krije da od svih stvari koje sačinjavaju njen život, najviše voli putovanja.
Kaže da je tada potpuno druga osoba. Uz to, ona tvrdi i da se pored svih obaveza oko dece na dnevnom nivou tokom putovanja može imati vremena i za sebe i za partnera.
Pitate se kako? Odgovor na to pitanje, kao i odlični saveti vezani upravo za putovanja sa decom, slede u nastavku.
Prvo nam, molim te, otkrij tajnu, kako spakovati petoro dece za put?
Evo nekoliko Jasninih pravila:
1. Sve na papir
Jako sam organizovana. Bez obzira na to gde putujemo, moj način pakovanja je isti. Uvek razmislim, pogledam prognozu i te neke standardne podatke, da znam šta treba poneti. Uvek imam papir ili Excel tabelu za svako dete i za mene i supruga o tome šta nam treba od odeće. Plan pravim na nedeljnom nivou – za nas spremim po sedam kompleta + 1 rezervni, a kada su deca bila bebe, za njih sam pakovala još 3-4 kompleta. Tako sam imala odeću za deset dana, čak i kada je put bio sedam dana.
Zatim na papir stavim svu kozmetiku, igračke, sve te dodatne važne stvari. Onda napravim spisak stvari koje mi trebaju u avionu ili kolima, uglavnom tokom puta u torbi koja je uvek kod mene. Tu za svakoga spakujem po jednu kombinaciju da ima da se presvuče i važne medicinske stvari, dokumente, tablete za put, telefone, adaptere… Kada je sve to na papiru, razmislim šta mi još treba. Spisak mi stoji par dana, da se slučajno ne setim još nečega, zatim spisak pogleda i Miha, a onda razmislim i da li treba nešto dodatno da se kupi.
Šta znači organizovano pakovanje
2. Mini pakovanja
Što se tiče kozmetike, krema, šampona, uvek kupujem mala/mini pakovanja, poput onih u hotelima. Jednostavno, sve to se može kupiti, često i za nižu cenu, i na samoj destinaciji putovanja. Na taj način smanjim težinu prtljaga što je naročito važno za avion na primer. E onda imam i spisak – Kupi odmah kad stigneš. Na primer, pelene nosim za 3 do 4 dana, pa onda kupim, kao i veliki šampon ili gel i slično.
3. Odeća „za pokloniti“
Mi imamo praksu da imamo jedan orman sa stvarima koje dobijemo na promocijama – kao na primer razne brendirane majice ili malo ali trajno oštećene stvari, odeću koja se nikome više ne sviđa – to sve ja stavljam na isto mesto. A onda, na putovanjima na egzotična ili „divlja“ mesta, koristim te stvari jer nema logike tamo se oblačiti po poslednjoj modi.
Takođe, kada putujemo u zemlje koje su niže razvijene od naših, mi dobar deo tih stvari i poklonimo. Kada smo na odmoru više nedelja, poklanjamo čak i odeću koju tamo nosimo a ne želimo da je vraćamo kući. Mi to lepo operemo i poklonimo na primer domovima za decu bez roditelja. To nam je jako važno i to često praktikujemo.
4. Gotove kombinacije
Dva ili tri dana pre nego što krenemo na put (nikako više!) ja izdvojim sedam ili deset kompleta odeće i stavim na pod ili krevet. Prvo stavim pantalone ili suknje, pa dodam majice, čarape i napravim kompletne kombinacije za svakog od nas. To mi oduzima dva do tri sata, ali imam gotove komplete. Nikad ne pakujem posebno majice, posebno donji veš… Svaki od tih kompleta stavim u providne kese – da bi zaštitila odeću, ali i da ne bi svaki dan tražila deci garderobu i sve raspakivala pa opet pakovala. Zato svako od nas ima kesu sa kombinacijom za svaki dan, za odeću preko dana i još par komada odeća ako odlučimo da odemo na neko lepo mesto uveče. Onda u jednoj kesi stoje stvari za kupanje, a u drugoj stvari za spavanje, i na kraju ima i jedna kesa sa toplim stvarima. Isto i kozmetika – spakovana za svako dete posebno u njegovoj torbi.
)
A sada sve u auto 🙂
To je naša tajna, tako ja pakujem stvari i to kod nas funkcioniše već dugo. Zatim, uvek ponesem jednu veliki vreću za prljav veš/odeću, koja je mrežasta, da se ne bi stvarao neugodan miris. Ako je putovanje od 14 dana ili više (mi često putujemo po mesec ili 45 dana) onda povećam broj kompleta, ali uvek nađem način i da operem odeću na 7 ili 10 dana, a zatim potrošim još dva to tri sata da za sve nas ponovo složim komplete odnosno kombinacije koje će biti spremne za naredni period.
Kako na putovanju uskladiti želje sve dece i to različitih uzrasta? Neki ne mogu ni sa jednim da izađu na kraj!
Putovanja sa decom manjeg uzrasta, na primer od 2 do 6 godina, se sastoje više od naših nego njihovih želja. Njihove želje su sladoled ili lutka/igračka. Ali nezavisno od toga, mi razmišljamo da se za svakoga nađe po nešto interesantno. Zato se uvek potrudimo da nađemo neke zanimljive parkove za manju decu ili bioskop ili igraonice i neku zabavu za malo veću decu. Ono što je uvek zanimljivo svima je obilazak grada, istorijske znamenitosti, interesantna hrana i sve što je povezano sa prirodom – zoo vrtovi, brodske ture i slično.
Zatim, uvek sa sobom imamo stvari koje znamo da vole. Na primer, najstarija dva deteta puno vole da čitaju, pa ako se desi da im je nešto baš dosadno, oni će uvek uzeti knjigu ili gledati seriju na tabletu. A za najmanje uvek uzmem nešto za crtanje, plastelin ili crtane filmove, tako da nikada nismo imali problema.
Izlet na sladoled
Ne znam kako neki ne mogu izaći na kraj sa jednim detetom, ali kod nas se mali uvek oslone na velike, potraže sok ili da ih vode do toaleta. Takođe, smatram da deci ne mora uvek bude zabavno. Neka je ponekad i dosadno, i meni je ponekad, pa šta? Mi volimo našu decu, pružamo im mnogo, ali ipak smo i mi važni, jer deca će odrasti, ostaćemo nas dvoje. Tako da, na svakom putovanju imamo vremena i za nas – u smislu da manja deca do osam sati moraju već biti u krevetu. Veliki su dosta veliki i samostalni pa ih možemo ostaviti i izaći i na večeru. Ne puštamo ih blizu mora, bazena, ali ako smo na 200-300 metara od njih može. Ili nakon puno sati putovanja, mi otvoreno kažemo – tata je vozio dugo, mama spremala sve, pustite nas da odmorimo jedan sat i radite šta god poželite zajedno i oni to zaista poštuju.
Neverovatna iskustva i uspomene za decu
Dosta pričamo o tome da život ne traje zauvek i da uvek treba da imamo vremena za sebe, da se smirimo, odmorimo, negujemo, da bi što duže svi bili na okupu i oni to razumeju kada im objasnite. I mnogo puta kažu. „Mama idi na spavanje, mi ćemo biti tihi.“ Na moru nas uopšte ne bude vikanjem, jako su pažljivi i to je postala rutina. A kada su velika deca takva, mala uče od njih…
Gde tata najviše pomaže? koje zadatke njemu dati i olakšati sebi?
To je kod nas tehnika: kamere, dronovi, adapteri, telefoni, kompjuteri, to sve on sredi. Vrlo je organizovan oko toga da li smo dobro izračunali udaljenost, rute putovanja i slično i on radi onlajn rezervacije. I sve oko auta je njegov zadatak, težina torbi, a i apoteka je njegova.
Tata pravi sendviče za ekipu
I još jedna jako važna stvar – kako uz sve njih naći malo vremena za sebe na putovanju? Postoji li to uopšte?
Svakako. Ispričaću jedan primer. Išli smo na mesec dana kroz Kostariku i Panamu rent-a-karom. Sve smo detaljno pogledali, upravo da bismo imali i vremena za sebe. Uvek smo planirali vožnju kada smo znali da deca spavaju, tako da smo imali uvek oko dva do četiri mirna sata. Mi smo pevali, razgovarali.
Na putovanjima imamo i više vremena jedno za drugo
Jedno prilikom, dva velika deteta su ostala kući, Jaša koji je najmanji se još nije bio rodio, a Gaja i Mija su bile male (jedna je imala osam meseci, druga manje od dve godine). Bili smo strogi oko vremena spavanja, one su već morale da budu u krevetu do 20h, nadojila bih ih i zatim smo imali vremena za nas od 20 do 23 sata. Nismo baš neki lud tip roditelja, vrlo smo odgovorni i ne vodimo decu tamo gde je buka, ali ako se na par metara od nas nalazi fin restoran, sa tihom muzikom, što ne iskoristiti. Ovde je to bio slučaj, pa smo bebe stavili u kolica ili nosijlku, sredili se i sedeli oko tri sata lagano na večeri. Zatim smo se vratili, ponovo sam ih podojila, vratila u krevet i spavali su. Tako da, imali smo dovoljno vremena za sebe i to još uvek praktikujemo. Na odmoru imamo puno više vremena za sebe nego inače i zbog toga i volim ta putovanja. Tamo smo mi zajedno i to je bogatstvo koje se ne može kupiti novcem, to nema cenu.
Ako imate pitanja za Jasnu ili želite da povremeno saznate još po neki koristan savet iskusne mame, posetite Jasnin Instagram profil i zapratite je – @2many4granny
Dodatni korisni saveti:
Najsigurnije je putovati kada još uvek dojite bebe, jer tako beba dobija sve šta joj treba, imunitet je jači i ne razboljeva se lako.
Zato smo mi najviše putovali kada su bebe bile manje od godinu dana, a i ponude su jeftinije (jer se za bebe obično ne plaća).
@2manny4granny – svuda sa decom
Savet za mlade: Kako da budete kreativni i da što više proputujete sa ograničenim sredstvima
Imam puno iskustva sa putovanjima, a na tome mogu zahvaliti činjenici da su moja očekivanja od života uvek bila malo iznad mogućnosti u kojima sam bila. Kada sam bila mlada, student, nisam uvek imala podršku roditelja pa ni finansijskih mogućnosti, nikada nismo putovali i nisam imala iskustva. A kada jako želiš da putuješ, da upoznaješ tuđe kulture, onda postaješ i jako kreativan kako da dođeš to tih iskustva, kako do para, kako da se organizuješ.
Kostarika
Prvo, kada imaš malo novca, kreativnost na putovanju je puno veća. Moraš sam da isplaniraš put, da budeš informisan kada imaš autobuse, javni prevoz, voz, jer nisi u mogućnosti da uzmeš rent-a-car ako kojim slučajem propustiš prevoz, a takođe nemaš ni toliko para da bi prespavao na nekom drugom mestu. Moraš dobro osmisliti sve detalje. To sam praktikovala skoro 15 godina. Počela sam putovati sa 16 godina, pa sve do 30 kada sam upoznala Mihu. Bila sam vrlo kreativna, a kreativnost znači i to da razmisliš gde postoje alternativne mogućnosti besplatnog smeštaja. Na primer, širom sveta postoje slovenački klubovi, grupe – to su ljudi koji su se iz Slovenije preselili u Kanadu, Ameriku, Australiju pa sad tamo imaju neka „društva“. Kada si mlad, lakše je, kontaktiraš ih, raspitaš se da li su željni da vide „svoje“ ljude, svoju kulturu, da saznaju kako je sada u Mariboru…i oni su i te kako bili za to. Ja sam dosta praktikovala takve stvari.
Pula na točkovima – zabava i za male i za velike
Sa druge strane, Bog mi je dao otvorenost, pa sam se na svakom putovanju sprijateljila sa makar jednom osobom. Posle mi je bilo i jako važno da gradim taj odnos. Pošaljem poruke za rođendan, Božić, pitam za trudnoću. I uvek sam te ljude zvala da dođu u moju kuću u Sloveniju i mnogi od njih su i došli. Tretirala sam ih kao kraljeve, organizovala ture kroz Sloveniju, ali i do Beograda, Hrvatske… Sve sam im spremala i mogu reći da mi se skoro uvek isto vratilo. Uvek kada sam bila u njihovim gradovima ili u blizini, uvek su mi vrata bila otvorena, tako da sam dosta sveta videla i na taj način.
Pratite Jasnu na @2many4granny