Prevremeno rođenje bebe donosi velike neizvesnosti, čiji teret roditelji mogu da podnesu ako znaju da mogu da računaju na kontinuitet kvalitetne podrške i pouzdana usmerenja stručnjaka. Zahvaljujući tome roditelji mogu da prevladaju stres, mogu da lakše prihvate izazovnost situacije, prepoznaju svoje snage, nauče kako da podstiču razvoj bebe kako bi se ona na najbolji mogući način pripremila za život.
Od prvog dana, bebi je, pored kvalitetne medicinske nege od vitalne važnosti da oseti prisustvo roditelja dok boravi na jedinicama intenzivne nege iako puno vremena provodi u inkubatoru, kao i da otpočne hranjenje majčinim mlekom ako je to moguće.
Od rođenja deteta, za roditelje je od vitalne važnosti da imaju priliku da provode vreme zajedno sa bebom, da se emotivno povežu sa njom, da uvežbavaju nove roditeljske zadatke koji uključuju i stimulaciju razvoja. U pripremi za roditeljstvo, u susretu sa pojačanim neizvesnostima i strahovima, pažnja koju roditelji dobiju u prvim danima, savet profesionalaca, kao i međusobna podrška roditelja koji prolaze kroz slična iskustva, prave razliku.
Upravo zato UNICEF, uz stručnu podršku Instituta za neonatologiju u Beogradu, podržava širenje dobrih praksi podrške kvalitetnoj neonatalnoj zdravstvenoj zaštiti u Srbiji a koje su usmerene ka stvaranju većih mogućnosti u zdravstvenim ustanovama za porodično-orijentisanu i razvojnu negu novorođenčeta, gde su roditelji aktivni učesnici u pružanju nege. Evo kako to izgleda iz očiju mame Ivane i mame Milene.
Ivana, odmah posle porođaja, Vaša beba je smeštena prvo na jedinicu intenzivne nege neonatologije u GAK-u (Višegradska) da bi posle šest dana bila prebačena na Institut za neonatologiju. U takvim trenucima neizvesnosti i straha, koja vrsta podrške Vam je najviše značila?
Na prvom mestu to je bila podrška supruga, sa njegovim zagrljajem došao je i osećaj „nisi sama“. Zajedno smo otišli u prvu posetu našoj bebi, gde nas je sačekala najdivnija moguća podrška u takvom trenutku.
Dr. Otašević nam je vrlo nežno i suptilno predočila težinu situacije, potencijalne rizike, posebno u prva dva, tri dana. Istovremeno, ulila nam je veru rekavši da su ta majušna bića izuzetno žilava i borbena i da su čuda moguća. Od doktorke smo dobili i veoma dragocen savet da budemo strpljivi i idemo korak po korak, dan po dan…
Osvrnula bih se i na podršku osoblja iz Laktarijuma pri Institutu za neonatologiju. Divne sestre su mi savetima pomogle oko uspostavljanja laktacije i čuvanja mleka. I danas sam veoma ponosna na činjenicu da je Luka šest meseci pio moje mleko.
Foto: UNICEF/Pančić
Tokom Vašeg boravka na Institutu za neonatologiju, pored podrške profesionalaca, dobili ste i veliku podršku od strane jedne mame, a koju niste nimalo očekivali. Šta je Vama donelo poznanstvo i razmena sa Milenom, mamom devojčice Magdalene?
Ta podrška, stečena još u porodilištu, bila je neprikosnovena. Mama Milena bila je moja druga vila koja se pojavila u tom momentu. Imala sam pred sobom majku koja je rodila jednog diva (u 27. nedelji), kao porodica prevazišli su sve izazove i odgajili sina Vuka bez ijedne dijagnoze. Oni si bili dokaz da su čuda moguća i da se dešavaju.
Bez obzira na sve sto su pregrmeli godinama unazad u borbi za potomstvo, Milena Majka Hrabrost održavala je još jednu rizičnu trudnoću. Iako zabrinuta za sebe i svoju bebu, ona je meni davala snagu, pružala utehu i vrlo korisne informacije. Upoznala me je sa svetom prevremeno rođenih beba. Milena mi je bila vetar u leđa i jedina osoba koja je zaista znala kroz šta prolazim.
Milena, videli smo iz Ivaninog svedočanstva, da ste i pored činjenice da ste posle porođaja i Vi i Vaša porodica stavljeni na test izdržljivosti, uspeli da budete drugome podrška. To nam govori da ste bili na visini zadatka u tako izazovnoj situaciji.
Šta je Vama pomoglo da se nosite konkretno sa neizvesnošću i strahom koji se pet meseci od porođaja i potvrdio, da će Magdalena slepilo trajno poneti u svoj život? Šta vam je pomoglo da stabilizujete svoja osećanja i ritam života vaše porodice?
Foto: UNICEF/Pančić
Pomagala mi je činjenica da kod kuće imam dete kome sam jednako potrebna kao i detetu koje sam tek rodila. Stariji sin, koji je tada imao tri godine je bio moj motor pokretač, moja snaga i lek. Isprva mi je činjenica da je Magdalena slepa pala enormno teško, ali kada sam shvatila da smo je mogli izgubiti i nakon izlaska sa Instituta za neonatologiju je bilo osvešćenje samo po sebi. To je bio šamar koji mi je poslao poruku da budem srećna što je naše dete živo. Tada sam se sabrala i tražila sam, i tražim i danas, adekvatne i delotvorne načine da upoznam Magdalenu sa svetom i svet sa Magdalenom.
U prvih 1000 dana, za svu decu, posebno rođenu pre očekivanog vremena, podsticajno okruženje koje stimuliše razvoj mozga deteta i veština za ceo život igraju ključnu ulogu. Saznali smo da je stimulacija i učenje kroz igru i muziku u svim dnevnim rutinama Vaš saveznik u roditeljstvu.
Koje su to omiljene zajedničke aktivnosti koje vama pune baterije, a za Magdalenu predstavljaju odskočnu dasku?
Foto: UNICEF/Pančić
Magdalena je od prve godine života članica muzičkog zabavišta, isto kao i naš sin. Dva puta nedeljno, zajedno idemo na časove muzičkog i uživamo dok pevamo, upoznajemo nove instrumente, družimo se sa drugom decom i njihovim roditeljima, podržavamo Vuka kada ima koncerte sa drugarima. Magdalena mnogo voli kupanje u vodi, stoga svaku priliku koristimo da odemo porodično na bazen. Jedni drugima smo snaga. Ljubav koju dobijamo jedni od drugih je ono što nam puni baterije, a to je ujedno i odskočna daska Magdaleni i svima nama.
Ivana, Vi ste pijanistkinja po profesiji. Recite nam kakvo mesto ima muzika u životu Vaše porodice i Lukinom odrastanju?
Foto: UNICEF/Pančić
Luki sam pevala još dok je bio u stomaku i s tom praksom sam nastavila i kada se rodio. Nijedna poseta Luki nije prošla bez muzike, bile su to uspavanke i neke nežne pesmice. Na Institutu sam bila poznata kao „mama koja peva". Bio je to jedan od načina da sa svojim sinom uspostavim vezu i verovala sam da ga moj glas umiruje.
U to vreme znala sam već puno o benefitima koje muzika ima na ranu stimulaciju deteta. Kada je Luka malo porastao pohađali smo Muzičku radionicu za bebe, onda vežbali te iste aktivnosti kod kuće i osmišljavali neke nove. Luka je fantastično reagovao i na zvučne knjige, i to je jedna od omiljenih zanimacija i dan danas.
Moje pevanje, recitovanje, čitanje umnogome je doprinelo da Luka sjajno propriča sa 2 godine. Iskreno preporučujem svim mamama, tatama, bakama da čitaju svojim malcima što više od najranijeg uzrasta.
Za kraj, koju biste poruku volele da pošaljete mamama i tatama koji sada prolaze kroz iskustvo prevremenog porođaja?
Ivana:
Da veruju u čuda! Da veruju medicini, lekarima, koji rade svoj posao posvećeno i najbolje moguće, da veruju u svog malenog diva/divicu jer oni poseduju zadivljujuću snagu. I poručila bih roditeljima da, koliko god je moguće, osećanja straha, brige, nespokoja transformišu u ljubav i pozitivne emocije, da svojim bebcima pruže najbolje i najlepše što nose u sebi.
Takođe bih dodala i da Institut za neonatologiju funkcioniše po svetskim standardima. Jedinica intenzivne nege je besprekorna. Program „koža na kožu" koji se sprovodi na poluintenzivnom odeljenju pravi je blagoslov za decu i roditelje, najlepši momenti se upravo tamo dožive (o tome svedoče priložene fotografije).
Istakla bih važnost postojanja Odeljenja majki koje omogućava da majke borave na Institutu. Majke iz unutrašnjosti spavaju na Odeljenju, a beogradske mame su tzv. „dnevne mame" koje svakog dana dolaze i odlaze u isto vreme. To je fantastična prilika da mame provode više vremena sa svojim bebama, da se zbliže sa njima, da nauče da ih tako sićušne presvlače, hrane na flašicu ili doje, naravno uz svesrdnu pomoć divnih i posvećenih sestara.
Boravkom majki na Institutu stvara se još jedan veliki krug međusobne podrške. Zajedno smo delile lepe i manje lepe trenutke a Otpust dan, dan kada je beba stasala da konačno sa svojim roditeljima ide kući, proslavljao se na prigodan način.
Milena:
Važno je da žena shvati kada se porodi prevremeno da je postala majka i da je uradila veliku stvar, donela je novi život na ovaj svet. Žene se obično nakon prevremenog porođaja osećaju loše jer smatraju da u nečemu nisu uspele. Odmah se okreću traženju krivca, a sve što treba jeste da kažu samoj sebi: „Postala si mama, bravo!" i da fokusiraju svoju snagu na očuvanje laktacije, čak iako beba teži svega 500g. Nakon prevremenog porođaja strah postaje neminovan pratilac dok beba ne izađe iz bolnice, ali to je nešto na šta niko ne može da utiče. Poruka za mame: Samo hrabro i verujte u svoje divove!
Osnažen i podržan roditelj, oseća se udobno i upešno u svojoj ulozi, jer poznaje svoje snage, tačke oslonca i načine prevazilaženja izazova. Mali divovi to mogu, a mogu i njihovi roditelji, ako su sve njima važne orbite dovoljno otvorene, tople i podržavajuće kako za mame, tako i za tate.
I vi možete podržati prevremeno rođene bebe donacijom u iznosu od 1.000 do 3.000 RSD na sajtu UNICEF Srbija na linku – TAKO MALI DA BI U SRCE STALI
Zahvaljujemo UNICEF Srbija na pruženim informacijama. Više na: unicef.org