Da li dete mora da ide u vrtić

Dete mora da ide u predškolski program

Zakon određuje ono što se mora, zato ćete ovde biti u prilici da pročitate od reči do reči šta u njemu piše. Ako ovako posmatramo pitanje da li dete mora da ide u vrtić, onda je odgovor da dete mora u vrtić ili drugu najbližu vaspitno- obrazovnu ustanovu koja ima organizovan predškolski program. To znači da su Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja određene “pripremne grupe u vrtiću i pri osnovnoj školi” u kojima se odvija priprema “deteta pred polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja” koja “ traje četiri sata dnevno, najmanje devet meseci.” Ovaj program “ostvaruje vaspitač”. “U ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave obezbeđuje se” pravo svakog deteta na besplatno obrazovanje. Stoga je u državnim vrtićima i osnovnim školama organizovano “besplatno  vaspitanje i obrazovanje dece u godini pred polazak u školu.”

Dakle roditelji koji insistiraju da deca ne idu u vrtić, posle proslave petog rođendana moraće da okrenu ploču i zapevaju u drugom ritmu. Na njih se odnosi ovaj član zakona: “Roditelj, odnosno staratelj čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu koja ostvaruje pripremni predškolski program, s tim da ima pravo da izabere predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu.” Ukoliko ne postupi po ovom zakonu, evo predviđene posledice: “Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno staratelj ako namerno ili bez opravdanog razloga ne upiše dete u predškolsku ustanovu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa ili ako dete neopravdano izostaje iz predškolske ustanove.” Sa druge strane “Predškolska ustanova čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovna škola koja ostvaruje predškolski program, a čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, dužni su da upišu svako dete radi pohađanja pripremnog predškolskog programa, bez obzira na prebivalište roditelja.” I za kraj: “Predškolski program donosi predškolska ustanova, odnosno škola”, a u okviru njega “mogu da se ostvaruju posebni, specijalizovani i drugi programi, u skladu sa posebnim zakonom, prema mogućnostima predškolske ustanove, u skladu sa potrebama i interesima dece i roditelja i jedinice lokalne samouprave.”

Dete mora da ide u vrtić ako nema nadzor kod kuće

Porodični zakon određuje da „dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih.“ A to zapravo znači da mališan „ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.“ Ovaj zakon jasno određuje smisao roditeljskog prava koje je izvedeno iz dužnosti i „postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.“ Dakle, sama suština roditeljskog prava je staranje o detetu. A da bi se predupredila tumačenja šta je to, u zakonu piše: „ Staranje o detetu obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.“ U delu koji se odnosi na čuvanje i podizanje deteta postoji odredba da „roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predškolskog uzrasta,“  uz dopuštenje da „roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunjava uslove za staratelja.“  U slučaju da roditelj zloupotrebljava svoje pravo ili ne izvršava svoje dužnosti, ovaj zakon predviđa delimično ili potpuno lišenje roditeljskog prava. Ova mera može biti izrečena roditelju koji „grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava“ među kojima su napuštanje deteta, kao i „ako se uopšte ne stara o detetu sa kojim živi.“ Iz svega prethodno navedenog, nedvosmisleno proizlazi odgovor na pitanje da li dete mora da ide u vrtić. Ukoliko roditelji rade ili nisu u kući, mališani ne smeju biti ostavljeni bez nadzora osobe koja je sposobna da se stara o njima. Dete mora da ide u vrtić kada nema adekvatan nadzor kod kuće, u suprotnom grubo se zanemaruju dužnosti iz sadržine roditeljskog prava.

Da li sve što se mora postaje noćna mora?

U Beogradu postoji, pored državnih, širok izbor privatnih vrtića u kojima se uz obavezne, organizuju i različiti zanimljivi alternativni programi za decu predškolskog uzrasta. Ako roditelj želi da svom detetu obezbedi najbolje moguće uslove za pravilan i potpun razvoj, on će se samim tim ponašati u skladu sa zakonom. Kada sve navedeno uzmemo u obzir, porodica sama uočava da mališani oko treće godine prosto traže društvo vršnjaka i uživaju da se zabavljaju zajedno.

Za pravilan i potpun razvoj deteta dobro je da nauči stvari koje se mogu naučiti samo u grupi. U vrtiću dete će naučiti da deli sve od igračaka do pažnje, da odgađa svoje potrebe, jer i drugi moraju doći na red i da bolje upozna i proceni sebe kroz kontakte sa drugarima i vaspitačima. Dete u grupi uči od odraslog, ali i od druge dece, počinje da prihvata i poštuje razlike, ali uviđa i sličnosti. Istražuje sebe i svet oko sebe, sve bolje komunicira, shvata da i drugi imaju slična osećanja i razvija osećaj pripadnosti novoj grupi, grupi vršnjaka. U različitim organizovanim i uzrasno prilagođenim aktivnostima koje se svakodnevno odvijaju u vrtiću, dete postaje spretnije i okretnije, sposobnije i samostalnije. Kreativne radionice iz oblasti za koje dete pokazuje interesovanje, male grupe u kojima vaspitači mogu da poštuju specifične navike deteta koje ne ugrožavaju ostale, kao i puno ljubavi i razumevanja čine boravak u skladno uređenom prostoru privatnih beogradskih vrtića prijatnim. Dete ide u vrtić zato što mu je tamo lepo i zanimljivo.

Razgovore da li dete mora da ide u vrtić nije potrebno voditi u njegovom prisustvu. Ako u porodici postoje neslaganja i sukobi po ovom pitanju, cela stvar može postati noćna mora.

Izvor: www.magnolijavrtic.rs