Šta su seksualne fantazije?
Seksualne fantazije su mentalne slike seksualne aktivnosti, potpuno slobodne i nezavisne u odnosu na realan svet i dostupnost partnera. Smatraju se univerzalnim ljudskim iskustvom i predstavljaju manifestaciju seksualne želje. Čovekova mašta nije ograničena moralom, vrednostima, uverenjima, već je slobodno polje svakog pojedinca. U privatnosti uma može se kreirati bilo šta. Seksualne fantazije se razlikuju od erotskih snova, dešavaju se tokom budnih sati, te se iz tog razloga još nazivaju i seksualnim dnevnim sanjarenjima. Kada kažemo seksualna fantazija, mislimo na bilo koju mentalnu sliku koja seksualno uzbuđuje osobu. Ove fantazije mogu biti izmaštane priče ili prethodna seksualna iskustva, dakle realne ili potpuno maštovite sadržine.
Koje je poreklo seksualnih fantazija?
U prošlosti, seksualne fantazije su se smatrale kliničkim simptomom patologije. Postepeno, ova tematika počinje da se proučava, a ta proučavanja su donosila sve više uvida u činjenicu da je reč o uobičajenim i sasvim normalnim ljudskim iskustvima, tipičnim i zdravim za oba pola.
Mnogobrojni faktori utiču na poreklo seksualnih fantazija, od kulture u kojoj živimo do kulture naših sopstvenih ličnosti. Seksualne fantazije su zapravo produkt bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. Rod, uzrast, crte ličnosti, socijalna učenja, prethodna seksualna iskustva, odnos porodice porekla prema seksualnosti, svi ovi faktori ostvaruju svoj uticaj na učestalost, trajanje, broj, teme, eksplicitnost seksualnih fantazija. Od kada se sekusualne fantazije posmatraju kao sastavni deo ljudske prirode, sva istraživanja potvrđuju da većina ljudi bar povremeno ima seksualne fantazije, kao i da su one povezane sa seksualnim zadovoljstvom i opštim zdravljem pojedinca.
Njihova uloga u životu pojedinca može biti različita. Neke od hipoteza su da seksualne fantazije predstavljaju vrstu zamene za konkretnu seksualnu akciju, ili vid pripreme za kasniju akciju. Takođe, mogu omogućavati pojedincima da istražuju svoja ponašanja i njihove posledice koristeći svoju maštu, ili predstavljati polje u kom pojedinac dolazi u bliski kontakt sa svojim neostvarenim željama.
Istraživanja pokazuju da rod, liberalni ili konzervativni stavovi, seksualno iskustvo, kao i lični osećaj krivice povezan sa fantazijama, ostvaruju uticaj na učestalost, trajanje, broj i otvorenost u seksualnim fantazijama.
Koji su tipovi seksualnih fantazija?
Tri najveće studije razotkrivaju teme seksualnih fantazija.
- Seksualne fantazije koje uključuju prošlog, sadašnjeg ili zamišljenog partnera. Praćene su romantičnim scenama, strašću i intimnošću.
- Maštanje o potčinjenosti partneru ili dominaciji nad partnerom, sadomazohistički elementi, agresija, moć, kontrola i grub seks.
- Zabranjene seksualne aktivnosti, voajerizam, egzibicionizam, tabui, fetišizam.
- Seksualna moć, neodoljivost, multipli partneri, grupni seks.
- Seks sa osobama istog pola, rodna sloboda i fleksibilnost.
- Seks sa osobama izvan veze, poliamorija.
Od čega zavisi da li osoba ima seksualne fantazije i kakve seksualne fantazije će imati?
Istraživanja pokazuju da osobe koje imaju više fantazija pokazuju viši nivo aktivnog i zadovoljavajućeg seksualnog života, dok sa druge strane, osobe koje pate od poteškoća u seksu manje ulaze u svet fantazija. Dakle, fantazije predstavljaju integralni deo ljudske seksualnosti, a njihov minimum govori u prilog potencijalnog postojanja problema vezanih za nisku seksualnu želju. U tom smislu, fantazija ne predstavlja kompenzaciju za nedostatak seksualnih odnosa. Ono što može ukazivati na nezadovoljstvo seksualnim životom nije učestalost fantazija, već njihov sadržaj. Fantazije koje uključuju druge osobe, ne partnera, mogu ukazivati na probleme u vezi. Dakle, osobe koje su nezadovoljne svojim partnerskim odnosom pokazuju tendenciju da u fantazije uključe druge seksualne partnere. Na ovaj način, osoba se nosi sa stresom, kreirajući alternativnu realnost u kojoj je seksualno poželjna, prihvaćena, zaštićena i moćna. Ne zaboravimo da je seksualnost važan deo ličnosti i da se na ovaj način uzdiže potencijalno narušeno samopouzdanje, leče rane nanete u realitetu i stvaraju alternativni putevi za zadovoljenje neispunjenih psiholoških potreba.
Naše crte ličnosti utiču na načine na koje stupamo u interakcije sa drugim ljudima, ali ujedno utiču i na našu maštu. Neke osobe će radije fantazirati o sadržajima koji ispunjavaju njihove potrebe, dok će drugi činiti obrnuto. Na primer, osobe sklone ljutnji i anksioznosti, češće će fantazirati o ispunjenju svojih potreba, kako im to donosi umirenje i relaksaciju. Njihove seksualne fantazije su oblikovane reakcijom na stres, te samim tim neće ni sadržati elemente koji izazivaju dodatni stres, kao što je avanturistički seks ili seks sa multiplim partnerima. Ovakvi sadržaji mnogo su više stresni i uznemirujući nego što donose zadovoljstvo.
Sa druge strane, osobe koje se lako slažu sa drugima, fokusiraju se na iskazivanje brižnosti ka tim drugima. Čak i u fantazijama potenciraće misli u kojima je i partnerovo uživanje jednako značajno. Takođe, fantazije mogu reflektovati i patološke crte ličnosti pojedinca, kao što su odsustvo empatije, sadizam i slično.
Kako načini emocionalnog vezivanja utiču na seksualne fantazije?
Uticaj načina emocionalne povezanosti takođe utiče na tip seksualne fantazije koju će osoba imati. Osobe sa anksioznim stilom vezivanja pokazuju tendenciju ka fantazijama koje uključuju emocionalne i intimne teme. Anksioznost i nesigurnost navode ove osobe da sebe vide u svetlu emocionalnosti, brižnosti ka drugima, ponekad kao osobe koje su bespomoćne i kojima je potrebna brižnost. Anksioznost ih nagoni da budu preokupirani partnerom, brigama o svom odnosu, opaženom distacom sa partnerom, te i kreiraju fantazije u kojima se osećaju izuzetno poželjno i neodoljivo. Moguće je da ovakav tip fantazija pomaže da se u realnosti umanji postojeća anksioznost. Sa druge strane, osobe sa izbegavajućim stilom vezivanja neguju fantazije u kojima su drugi hostilni i distancirani, dok romantična tematika izostaje. Kod njih bliskost provocira anksioznost, te submisivne fantazije mogu da obezbede put oslobađanja od anksioznosti i zadovoljstva u osećanjima intimnosti. Nesigurna vezanost donosi strah od napuštanja, te samim tim fantazije predstavljaju način da se ta tenzija strahova smanji. Iz tog razloga u fantazijama izostaju ljubomora, odbacivanje, osim ukoliko fantazija ne stavlja fantazera u centralnu ulogu okupanu poželjnošću i pažnjom.
Koje su razlike u fantazijama muškaraca i žena?
Seksualne fantazije se pojavljuju kao suprotnost anksioznosti i dobar prijatelj samopouzdanja. Anksioznost, osećaj krivice vezan za seks, više se povezuju sa ženama nego sa muškarcima. Ova dva faktora služe kao modulatori učestalosti, kvaliteta, vidljivosti, raznolikosti i slobode da se uopšte upustimo u seksualne fantazije. Istraživanja pokazuju da muškarci imaju više fantazija nego žene, kao i da se učestalost fantazija povećava kod žena sa godinama starosti. Teme o kojima maštaju muškarci i žene izgleda da se značajno razlikuju. Za muškarce se vezuje više eksplicitnih sadržaja, dok se za žene više vezuju romantične teme, iako se obe tematike mogu javiti kod oba pola. Druga istraživanja pokazuju da postoje i razlike u svrsi fantazija kod muškaraca i žena. Žene mogu kroz fantazije potvrđivati sopstvene potrebe i ujedno se sklanjati od, buniti protiv, tradicionalnih skriptova. Ovo može biti uzrokovano bremenom istorije i religije koje mahom ženu stavljaju u potčinjen položaj, pa samim tim i u pasivnu poziciju u seksualnim odnosima.
Rod predstavlja ključnu ulogu u oblikovanju mnogih aspekata ljudskog ponašanja, pa se tako smatra i važnim prediktorom seksualnih ponašanja, stavova, romantičnih odnosa uopšte. Rod nije jednodimenzionalni konstrukt. Pol je biološki određen, dok je rod socijalni konstrukt koji je nastao kroz socijalna učenja i iskustva. Rod je povezan sa uverenjima kako se trebaju ponašati devojčice, a kako dečaci, sa specifičnim zadacima, karakteristikama ličnosti i ponašanjima koja u zavisnosti od roda trebamo prigrliti. Stereotipi, koji se očekuju prihvatiti, naročito su dinamični za žene i naročito su dinamični i kroz kulture. Generalno prihvaćena uverenja govore o tome da su žene tople, osećajne i brižne, a muškarci asertivni, dominantni i kompetitivni. Moguće je da su ovakva uverenja formirana kroz odrastanje, kroz sisteme kazni i nagrada. U skladu sa ovim razlikama, istraživanja pokazuju da su fantazije koje imaju žene više romantične, dok su one koje imaju muškarci eksplicitne i sa više partnera.
Da li seksualne fantazije postoje i kod osoba koje imaju partnere?
Studije dokazuju da većina ljudi ima fantazije koje uključuju drugu osobu, ne samo njihovog partnera, kao i da postoji povezanost između izvanpartnerskih veza, afera, i ovakvih fantazija kod žena, ali ne i kod muškaraca. Takođe, značajno je napomenuti da većina ljudi koja fantazira o drugim seksualnim partnerima, ima snažan osećaj krivice nakon toga. U početku ovog začaranog kruga, sledeći korak je potiskivanje seksualnih fantazija, a zatim i pad kvaliteta i zadovoljstva seksualnim životom.
Nakon svega iznetog, možemo doći do zaključka da je komunikacija u partnerskim odnosima ponovo u centralnoj ulozi spasitelja seksualnog zadovoljstva i bliskosti među partnerima. Kada bi partneri bili svesni mogućih sličnosti koje imaju u svetu fantazija, mnogo bi lakše stremili ka tome da jedno drugome ispunjavaju te fantazije. Odnos nauke i društva nije značajno pomogao da se tema seksualnih fantazija normalizuje, stavljajući je prvo u domen patologije, zatim i nedostatka, u smislu da fantaziraju samo osobe koje imaju nedostatak seksualne aktivnsoti i bliskosti sa partnerom. Kasnije se ova teorija nedostatka pokazala potpuno netačnom. Osobe koje češće fantaziraju otvorenije su ka svojim partnerima, više eksperimentišu u seksu i imaju daleko viši novo zadovoljstva seksualnim životom od osoba koje manje ili uopšte ne fantaziraju.
Gde je crvena linija? Šta je prihvatljivo, a šta ne?
Neke studije su iznele zaključke da se i seksualne fantazije sa elementima nasilja mogu smatrati normalnima, odnosno da su i pozitivne i negativne fantazije prihvatljive. Ono što čini razliku jeste u odnosu na koga se ta forma dominacije ispoljava, odnosno ko je osoba nad kojom se dominacija u fantaziji vrši.
Nije uvek jasno gde se fantazija završava, noseći potencijalno visoke rizike od raznih devijantnih i mračnih scenarija. Fantazije trebaju postati zabrinjavajuće kada se počnu javljati u formi kompulsivnih misli, ili kada se javljaju samo sa jednom tematikom, a posebno kada se pređe granica između onoga što je kreacija uma i onoga što prodire u realan svet spolja. Važno je naglasiti da nasilne fantazije nisu nenormalne za većinu ljudi, osim ako ne postanu centralna tema nečijeg života ili na bilo koji način prodru u realnost. Same fantazije po sebi ne prouzrokuju nasilje, već mora biti prisutno specifično psihološko stanje kako bi se nasilje dogodilo.
Kada misaoni procesi kreiraju fantazije koje su kulturološki neprihvatljive, kao što je pedofilija, voajerizam, fetišizam, kaže se da su devijantne. Devijantna seksualna fantazija može biti povezana sa interesom za devijantno seksualno ponašanje. Dakle, devijantne fantazije predstavljaju etiološki faktor devijantnog seksualnog ponašanja, kao i ključni faktor recidiva, odnosno ponovljenih slučajeva seksualnog nasilja. Ipak, nisu sve fantazije visokog rizika, niti sve fantazije visokog rizika vode ka seksualno nasilnim aktima. Šta je onda ono što čini razliku? Studije pokazuju tri ključna faktora: psihološka reakcija, profil ličnosti i uverenja koja podržavaju devijantna ponašanja.
Psihološka reakcija – imaginacija pojedinca, koji kroz svoju veoma živu maštu oseti seksualnu uzbuđenost dok fantazira i ujedno emocionalno potvrdjuje na pozitivan način svoju fantaziju, veći je rizik da će se osoba u ta ponašanja i upustiti (na primer: veoma žive fantazije o silovanju, praćenje pozitivnim uverenjima pre nego stidom, mogu staviti osobu u rizik da ovo ponašanje i izvrši).
Crte ličnosti – psihopatija predstavlja jednu od osnovnih crta koje utiču na rizik, kako postoji dezinhibicija, nedostatak zdravih kočnica da se spreči izlazak fantazije iz sveta mašte u realnost.
Uverenja koja podržavaju seksualno nasilje – na primer uverenja da su žene potčinjene u seksu, da uvek uživaju u seksu, da je svet odraslih taj koji uvek i neizostavno postavlja pravila, da je dominacija neophodan deo odnosa, da se ženama ne može verovati, da je muška seksualnost takva da se ne može kontrolisati… Sva ova uverenja stavljaju osobu u visok rizik da povredi druge osobe. Spontane seksualne misli o silovanju, kongurentne sa uverenjem da su žene seksualni objekti, koje uživaju u seksu čak i kad je prisilan. Dakle, fantazija i pozitivno uverenje o lošem ponašanju, praćene ponavljanjem, zajedno sa crtama ličnosti koje uključuju dezinhibiciju, nemanje kočnica za kontrolu sopstvenog ponašanja, dovode do rizika od prelivanja u realitet i povređivanja drugih.
Da li se visoko rizične fantazije mogu lečiti?
Seksualne fantazije visokog rizika predstavljaju teme psihoterapijskog tretmana. Kada se uspostavi psihoterapijski odnos i osoba se oseti sigurnom da razotkrije svoje misli, počinje se sa radom na uverenju da ih je moguće kontrolisati. Ovo je možda najbitniji trenutak u terapijskom procesu, kako ove osobe obično nose uverenje da je ovakve misli nemoguće kontrolisati i da predstavljaju čiste impulse koji neizostavno vode ka realizaciji. Razlikovanje misli od ponašanja, kao i razlikovanje ideje o mislima kao simptomu ozbiljnih psihijatrijskih bolesti, predstavlja primarnu tačku od koje se kreće sa korekcijom misli i ponašanja. Ponašajni pristup u terapiji služi za redukovanje devijantnih fantazija i uzbuđenja koje ih prati, kroz uvođenje nedevijantnih sadržaja, kao i kroz sticanje uvida da nedevijantni sadržaji takođe mogu dovesti do uzbuđenja i orgazma. Dalje, terapijske tehnike se koriste za redukciju misli i smanjivanje ideja o privlačnosti ovakvih seksualnih fantazija.
Seksualne fantazije su sastavni deo ljudske prirode, društva i intimnog života svakog pojedinca. Na dugačkoj putanji razumevanja seksualnih fantazija, od osuda, stavljanja pod lupu patologije, pa do normalizacije i opšteg prihvatanja, preko uviđanja razlika među muškarcima i ženama, kao i hvatanja u koštac sa devijacijama na ovu temu, rizicima i linijama koje nipošto ne bi trebalo preći, ostaje još puno toga da se na ovu temu otkriva i priča. Iz svih tih razloga, priča o seksualnim fantazijama u terapijskoj sobi može biti put ka emocionalnom isceljenju, stabilizaciji, otpuštanju stida ili uvođenju kočnica kroz moral, kao i put za kvalitetniji intimni život para.
Autor: Mr Anđelka Jelčić, dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut
Izvor: vaspsiholog.com