„Da li uvek ja moram da mislim na sve?“ ili kako podeliti mentalno opterećenje u porodici

„Žena, majka, kraljica…“, „kraljica svog doma“ i drugi epiteti koji se prilepljuju ženama su zapravo teški stereotipi koji opisuju žene i njihovu ulogu unutar društva. I to je jedan od razloga što na njihova leđa padne svo mentalno opterećenje koje sa sobom nosi upravljanje kućnim i roditeljskim obavezama. Ipak, muškarci bi mogli da u svemu učestvuju podjednako i pomognu svojim partnerkama da izbegnu iscrpljenost, jer i one imaju pravo da grade karijere kao i oni i da ČAK imaju i slobodnog vremena.

U knjizi „Nema više mentalnog opterećenja! 7 ključnih koraka za ravnopravan život u porodici“ (fr. Exit la charge mentale !: 7 clés pour une vie de couple égalitaire), kouč Mari-Laura Moneret daje neke praktične savete ženama kako da podele mentalno opterećenje sa svojim partnerom i ne dozvole da sva težina padne na njih. Težina koju žene uglavnom nose same (ne zavisi toliko od količine poslova koji se obavljaju već od toga da su jedine odgovorne) i žive sa ubeđenjem da je to normalno i nešto nepromenljivo. Verovatno je pred nama još uvek dug put, ali što pre se počne, pre će se doći do ravnopravnosti, pre svega unutar zidova domova.

Poreklo koncepta

U knjizi se navodi da pojam mentalne opterećenosti potiče iz sedamdesetih godina kada je opisivao stanje u glavama menadžera uzrokovano brigama oko posla koje su nosili sa sobom čak i kada bi izašli iz kancelarije. 1984.godine se pojam mentalne opterećenosti javio i u jednom članku sociologa Monike Haikault pod nazivom „Upravljanje svakodnevnim životom udvoje“. Ženski mozak je konstantno stimulisan, opsednut, zbog odgovornosti koju oseća prema planiranju, upravljanju i organizaciji porodičnog života a ta mentalna opterećenost domom prevazilazi oblast kuće i ugrožava onu poslovnu.

Šta je mentalna opterećenost?

„Ako muškarac postavlja pitanja poput „Da li mogu da ti pomognem?“, „Da li mogu nešto da uradim?“, „Ići ću ja u nabavku, hoćeš da mi napraviš spisak?“ ili „Šta si mislila da spremaš za ručak?“, znači da ne preuzima deo odgovornosti u organizaciji kućnih poslova. Izgleda da ne zna ili ne želi da zna šta je potrebno.“, navodi autorka, i dodaje „Neka njegova ponašanja pokazuju da njegov angažman nije na istom nivou kao onaj od partnerke: ne čuje decu kako plaču noću, svoju praznu šolju stavlja na mašinu za sudove, očekuje da mu se kaže hvala za čak i najmanju aktivnost koju obavi ili kada se pozabavi sopstvenom decom, ne prelazi školski prag osim ako se ne radi o godišnjoj predstavi“.

Obaveze, obaveze…

Kada ona ne uspeva da delegira

Zvona za uzbunu na rizik od mentalne preopterećenosti se kriju i u nekim ponašanjima žena: na primer, uvek je ona ta koja izlazi sa posla da bi se pobrinula o bolesnom detetu ili kada bejbisiterka ne može da dođe, kada muškarac i uradi nešto ona obavezno kontroliše da li je sve u redu, svako veče pravi liste u glavi.

Mnoge žene su rasle gledajući kako njihove majke komanduju po kući i porodici i imaju tendenciju da reprodukuju isti model ponašanja. Od malena su na poklon dobijale lutke i šporete, dok je brat dobijao kola i radni sto. Ove žene su odgajane tako da čuvaju, duboko usađenu, ideju da su porodica, dom i ognjište njihovo kraljevstvo. Tako su žene kročile na poslovnu arenu a da se model porodične i kućne organizacije nije promenio u korenu. „Jako duboko je u mnoge žene usađena ideja da moraju da budu aktivne na svim frontovima, da budu efikasne na poslu i da brinu o porodici i kući. To je model super žene koju je društvo tera da imitira“, objašnjava autorka.

Postoji, između ostalog, i određena percepcija sposobnosti polova. „U poslovnom okruženju je sasvim normalno da žena izađe prva iz kancelarije da bi uzela decu u školi, da bi ih odvela na vannastavne aktivnosti ili kod doktora. Za jednog muškarca, nešto slično je manje prihvatljivo: neko bi mogao da pomisli da muškarac nije dovoljno motivisan na poslu ili nije od poverenja. Dok veći deo populacije smatra da posao treba da bude apsolutni prioritet muškaraca, mentalno opterećenje će i dalje padati isključivo na leđa žena.“, kaže autorka. 

Ona brine o svemu…

Neke žene se muče da skinu sa sebe deo preuzetih obaveza jer nemaju poverenja u sopstvene partnere. Tako im one poveravaju neke poslove ali ne delegiraju u potpunosti: konstantno kontrolišu ono što se radi kao i način na koji se radi, što za rezultat ima to da sebi ne olakšavaju težinu posla. Ove žene su u stalnoj potrazi za nepostojećom perfekcijom, zbog čega je njihov posao uzaludan, bez cilja i samo im komplikuje život.

Posledice mentalne opterećenosti

1. STRES, pre svega. „Činjenica da mentalno opterećenje osećaju samo žene je nepravedna, seksistička i izvor nejednakosti. A utiče i na zdravlje. Biti jedina osoba koja je odgovorna za organizaciju i planiranje je mnogo stresno. Uloga porodičnog menadžera se ni ne ceni puno i to samo po sebi uzrokuje stres.“
2. Tenzije u partnerstvu. „Nedostatak priznanja je glavni razlog svađa: žena se oseća usamljeno pred obavezama a povremeno se stiče utisak i da su partneri na različitim stranama.“
3. Otežana koncentracija. Ako žena istovremeno pokriva sve uloge – od čišćenja kuće do nabavke, od vođenja dece u školu i vannastavne aktivnosti do kuvanja, od koordinacije sve eksterne pomoći do organizacije društvenog života i plaćanja računa – njen mozak je stalno pod pritiskom. „Veruje se da su žene odlične u multitaskingu“, piše autorka, „ali to nije tačno, nijedan mozak ne uspeva da u isto vreme pruži jednaku pažnju dvema stvarima.“
4. Ideja da za ženu ne postoji napredak u karijeri. Uverenje da će ženin prioritet uvek biti porodica i kuća je jako teško u društvu u kom živimo. Posledica toga je privilegovanje karijere muškarca, za koje se pretpostavlja da su angažovaniji i motivisaniji na poslu. Mentalno opterećenje, stoga, ima za posledicu postojanje staklenog plafona, onog praga napredovanja na poslu koji je zabranjen za žene i koji ograničava jednakost na najvišim nivoima hijerarhije.
5. Gubitak poverenja u sebe. Pošto je uvek rastrgana između porodičnih i poslovnih obaveza, kod žene se rađa osećaj krivice i podrivanje samopouzdanje, jer ne može da zadovolji sve potrebe a, svakako, ne na nivou savršenstva koji joj se nameće.

Promenite mentalitet

Saveti za povratak na pravi put

Iako podela zadataka među polovima napreduje, žena ostaje neprikosnoveni vođa domaćinstva. Mari-Laure Moneret predlaže sedam ključnih koraka za popravljanje situacije. Evo prva tri:

1. Promena mentaliteta

Potrebno je pričati o sopstvenim ubeđenjima sa partnerom. Zapitajte se, na primer: „Da li sam ubeđen/a da su žene zaista kompetentnije u brizi o kući i deci?“, „Da li je glavna uloga muškarca da izdržava porodicu?“, „Šta za mene znači uspeh?“. Ako među uverenjima u partnerstvu postoje i neka koja doprinose nakupljanju mentalnog opterećenja, važno je da se ona ublaže i eliminišu. Da biste pokrenuli promenu ispod sopstvenog krova, neophodno je ponašati se drugačije, a prvi potez je razgovarati o tome.

2. Naučite da komunicirate

Važno je tražiti rešenje a ne krivca. Kada se, u partnerstvu, napokon suoči sa nekim problemom, to se skoro uvek dešava u nekom kriznom momentu kada žena eksplodira. Ako za jedno od partnera situacija više ne funkcioniše, na njima je da nađu rešenje koje zadovoljava oboje a samo će razgovor zasnovan na međusobnom poštovanju dovesti do nečeg pozitivnog. 

Naučite da komunicirate

Da bi se uspostavila konstruktivna komunikacija i izbegao sukob, važno je držati se neospornih činjenica. Bolje je izbegavati mišljenja koja podrazumevaju osudu pa su, samim tim, diskutabilna.

Primer: šema komunikacije za izbegavanje konflikta  

• Precizno opisati situaciju koja uzrokuje probleme, držeći se činjenica.
• Izraziti sopstvena osećanja koja se javljaju zbog navedene situacije i to upotrebljavajući JA umesto TI koje može da zvuči kao optužba.
• Predložiti novo ponašanje od strane učesnika, bez nametanja.
• Biti siguran da se druga strana slaže sa predloženim rešenjem a, u suprotnom, naći drugo rešenje.

3. Podelite obaveze

Ne radi se o tome da se sav teret prebaci na partnera jer bi se tako problem samo premestio a ne rešio. Podela se vrši zajedničkim snagama, sa ciljem da se maksimiziraju efikasnost, blagostanje i jednakost. Prvi korak ka tome je postavljanje dijagnoze postojećeg stanja. Ko šta radi? Kako? Koliko vremena je potrebno? Ko daje input za izvršavanje tog zadatka? Za svaki zadatak se meri vreme koje je potrebno da se on obavi. Da bi nova organizacija bila efikasna dobro je podeliti uloge u skladu sa sposobnostima i mogućnostima svakog partnera. Zatim treba pristupiti detaljnoj analizi mogućnosti oba partnera: sa koliko vremena raspolažu tokom nedelje i vikenda? Koje profesionalne obaveze imaju? Koje specifične veštine imaju?

„U igri podele obaveza u obzir dolaze i želje i ukus: svi obično bolje radimo ono što nam se dopada. Bilo bi dobro uravnotežiti raspodelu neprijatnih zadataka, imajući u vidu njihovu subjektivnost“, dodaje autorka, „Nekome je nepodnošljivo da ide u supermarket a nekome da ide na sastanak kućnog saveta. Pravilna raspodela dužnosti ne bi trebalo da spreči da se pojedine stvari obavljaju i zajedno: neke stvari budu prijatne kad se rade udvoje, kao na primer kuvanje vikendom ili vođenje dece na popodnevne aktivnosti“.

Podelite obaveze

Preraspodela dužnosti zahteva i poverenje u partnera i malo popuštanja: žena može da da neki savet ali treba da prihvati da partner stvari radi na svoj način. Važno je da ciljevi budu jasni. Važno je pitati se: „Da li je baš neophodno sve raditi savršeno?“, „Šta bi se desilo kada bi se nešto radilo malo manje kvalitetno?“. Na primer, može biti korisno uzeti u obzir da neophodan nivo higijene u jednom domaćinstvu sa bebom ili gde ima kućnih ljubimaca nije isti kao, na primer, onaj gde su deca veća. Kada se, u kompaniji, zadatak poverava novom menadžeru, on se detaljno informiše o detaljima kako bi primopredaja bila što uspešnija. Cilj je pojednostaviti zajednički život, uštedeti na vremenu koje se posvećuje vođenju doma kako bi se dobilo na vremenu za opuštanje. Nemojte na jednakost gledati kao na nešto strogo: nije nužno niti je uvek moguće zadatke podeliti baš podjednako. Preraspodela se može menjati vremenom, u zavisnosti od obaveza partnera. 
 

Praktični saveti za parove

• Može se početi postepeno, prebacujući kućne obaveze jednu po jednu čime se muškarcu daje vreme da se malo usavrši u svakom zadatku pre nego što preuzme novi.

• Ne očekujte maksimum od samog početka: predviđanje perioda adaptacije i učenja olakšava stvari. Previše ambicija nosi sa sobom rizik od neuspeha i obeshrabrivanja. Ako, naprotiv, idete korak po korak, polako ćete napredovati ka cilju i svaki mali uspeh će vas motivisati i uliti vam samopouzdanje.
• Nov način funkcionisanja se može primeniti preko noći kako bi se što pre osetile promene. U ovom slučaju na početku se moraju predvideti momenti u kojima bi se mogla izvršiti procena i kriterijumi za ocenjivanje uspeha preraspodele odgovornosti.
• Zadržite otvoren um i budite nežni jedno prema drugom. Važno je da nam veruju svi članovi porodice. Neke aktivnosti se mogu delegirati i deci. Ne postoji striktno određen uzrast kada treba početi: zavisi od dece a na roditeljima je da odrede stepen autonomije i sposobnosti dece kao i koliko su vremenski dostupna. Jednom detetu se, na primer, može poveriti zadatak da vodi računa o nečemu što se tiče njega lično, na primer da samo pakuje svoje stvari za plivanje, ples ili fudbal i da, po povratku sa aktivnosti, svoje prljave stvari stavi u mašinu za veš.
• Ako je moguće, organizujte se po modelu zajedničkog starateljstva. Zamislite da ste razdvojeni i sa sebe skinite sve kućne i porodične obaveze svake druge nedelje. Tako ćete imati priliku da malo odahnete i da se posvetite samo onim aktivnostima koje se tiču vas samih i napunite baterije.
• Organizujte se tako da imate obaveze samo preko nedelje ali ne i vikendom. Ovo nije baš ravnopravna podela ali može da ublaži mentalno opterećenje žene. Muškarac može da bude odgovoran za sve vikend aktivnosti, od planiranja obroka do provere dečijih zadataka i njihovih vannastavnih aktivnosti pa čak i za proslave rođendana.

Kakva je situacija kod vas? Da li vi osećate mentalnu opterećenost?