Da, svi smo u svađi ovih dana…

Daću sebi slobodu da tvrdim da su gotovo svi brakovi, i sve veze, pod velikim pritiskom u ovom izazovnom periodu. Nalazimo se u stanju nalik na ekspres lonac. Kuvamo se dugo, zatvoreni sa svih strana čekajući da omekšamo i propištimo.

Odgovorno tvrdim i ponavljam: niste sami. Svi se pitamo hoćemo li izdržati još jedan dan u zatvorenom prostoru. Stručnjaci tvrde da je to sasvim „normalno” u „nenormalnim” situacijama.

Zašto se raspravljamo sa partnerima u karantinu i kako to da rešimo?

Strah i anksioznost

Psiholozi tvrde da situacije koje izazivaju visoki stepen anksioznosti uzrokuju da nas osećanja preplave i zaključavaju centar u mozgu koji reguliše rešavanje problema. Što će reći, mi smo zatečeni i ukočeni za racionalno reagovanje i razmišljanje.

Pandemija korona virusa ne ugrožava samo zdravlje, već i finansijsku stabilnost, posao i brigu o deci. Ceo svet se našao u situaciji koju do sada niko nije iskusio. Našli smo se pred rizikom koji uzrokuje stres na svim nivoima.

Strah od zaraze uzrokuje anksioznost koja se preliva na sve ostale aspekte života. Strah je, takođe, i okidač svađa i rasprava. Nervni sistem reaguje na strah tako što se brani, kreće u napad, a posledično tome napadamo sve oko sebe – nismo u  mogućnosti da razgovaramo, niti vodimo raspravu koja ne uznemirava sagovornika.

Uzburkane emocije deluju kao zemljotres na celo biće koje, pod udarom, poljulja i tlo svih onih koji nas okružuju. Sve se ruši kao kula od karata.

Malo vremena, previše promena

Pandemija je donela mnogo promena za kratak vremenski period. Rutine, i uopšte životni tok i aktivnosti su naprasno poremećene i izbačene iz koloseka. Školovanje od kuće, rad od kuće, vežbanje kod kuće, sve kod i od kuće. Aktivnosti koje su podrazumevale kretanje od tačke A do tačke B, preselile su se isključivo u početnu tačku A, i izolovale je kao jedino mesto svih radnji. 

Pre samo mesec dana imali smo svu slobodu kretanja. Planirali smo letovanja, odmore, izlete, ručkove i večere sa prijateljima. Preko noći se sve promenilo. Došli smo do tačke neverice i brige kako ćemo najbolje moguće da edukujemo decu, i kako sebe da zaštitimo i ne dovodimo u opasnost.

Dramatični obrt i sled događaja je uzrokovao gotovo ratno stanje.  

Novonastala realnost zahteva menjanje navika iz korena. To je svojevrsni šok za svaku individuu. Neizvesnost, anksioznost i strah su, pored virusa, novi neprijatelji sa kojim vodimo bitku na dnevnom nivou. Lako se tone u depresiju, bes i ljutnju, jer su te emocije najprihvatljivije za ovakav scenario. Osmesi i dobro raspoloženje sada iziskuju značajan trud. U bukvalnom smislu, nema prostora, da se bilo ko „izduva”.

Van koloseka

Stupamo u brak i gradimo dom sa partnerom, iz želje da sa njim provedemo ceo život. Ne upadajte u zamku sumnje u svoj izbor sada kada osećate da ne možete jedno drugo da istrpite. Stručnjaci kažu da je to sasvim normalno. S obzirom na okolnosti koje su nas zadesile, zatvoreni u istom prostoru, nije čudno da osećamo netrpeljivost jedni prema drugima.

Mnogi terapeuti za vezu i brak, govore o tome da ljubav počiva na dva stuba temeljca: prepuštanju i autonomiji. Jedan ne postoji bez drugog, jer veza i partnerski odnos predstavljaju put od želje za zajednicom do želje za razvodom. Konflikti su dobri činioci partnerstva, jer vezuju i grade bolje temelje. Svakoj individui je potrebno prepuštanje, a nakon toga i autonomija, odnosno samostalnost za svoje biće. Samostalnost znači bavljenje sobom, prepuštanje hobijima i aktivnostima koje se obavljaju mimo partnera. 

U skladu sa tim, terapeuti tvrde da je bliskost uslovljena izolacijom, trn u oku za oba partnera. Ne postoji ventil, ne postoji udaljavanje pa zbližavanje, nema drugih ljudi, nema viđanja i rešavanja frustracija u šetnji ili teretani. Usmereni ceo dan jedno na drugo, sa svim obavezama oko posla i dece, netrpeljivost između partnera samo raste. Odvojenost stvara nedostajanje, koje stvara bliskost. Taj niz je u izolaciji prekinut. To je previše zajedništva nego ikada. Ne postoji prilika za nedostajanje, za intimnost.

U redu je da vam fali razdvojenost, da želite prostor samo za sebe.  

Pogledajte i: Pitali smo mame u karantinu da li uspevaju da urade nešto samo za sebe i ŠTA

I dečija rutina se menja

Teret majčinstva i očinstva

Dramatične promene unete karantinom, menjaju rutinu svake porodice sa decom. Kako su svi na istom mestu u isto vreme, sa školovanjem i radom od kuće, dobija se plodno tlo za nesporazume i svađe. Ko je zadužen za šta i ko može da stigne da odradi kućne obaveze pored posla i škole.

Žene koje su oduvek, u braku ili vezi, predstavljale nosioce roditeljstva i svih obaveza, sadašnja situacija može odvesti u prezir.

Šta činiti?

Ako osećate da ste pod pritiskom, da ćete u svakom trenutku pući, svesno udahnite duboko. Šta to znači? To znači da zažmurite i osetite kako vam vazduh puni pluća, da bi po izdahu osetili kao da vas vazduh čisti.

Otvorite prozor. Neka vas sunce ogreje.

Znajte da će i ovaj izazov proći. Ništa ne traje večno.

Vaš partner je vaš timski igrač, nađite u ovom izazovu priliku za poboljšanje odnosa. Budite zahvalni što imate nekog pored sebe, jer je mnogo ljudi u izolaciji potpuno samo. Zamislite to.

Brinite zajedno o sebi i o vašoj porodici. To i jeste osnovna jedinica vašeg dobrostanja u dobru i u zlu.

Šta još može da vam pomogne? 

Ne budite opsesivni u tome da budete pozitivni ili srećni

Ovo može da izgleda konstruktivno: možda će se ispostaviti da je loša ideja juriti pozitivne emocije. Aktivno bavljenje srećom može da dovede do obrnutog efekta. Kao prvo, što se više fokusiramo na svoju sreću, manje ćemo se fokusirati na sreću ljudi oko nas, a pokazalo se da to doprinosi osećaju izolacije i usamljenosti. Postoji i veza između potrage za srećom i osećaja da vreme “curi”. I opet, ako ste usredsređeni na ishod poput: “Moram da osećam sreću”, možda ćete se osećati gore ako ne uspete u tome, iako je potpuno normalno da ne možemo da osećamo sreću u stresnim vremenima.

Fokusirajte se na male stvari

Možda je onda mudro trošiti manje vremena na pokušaje da budemo srećni, i usredsrediti se na sitnice koje nas usrećuju. U svojoj knjizi “Deset minuta do sreće”, Sendi Men, predavač na Univerzitetu Lankašir, zalaže se za vođenje dnevnika. Njena strategija zasniva se na “pozitivnoj psihologiji”, dobro uspostavljenoj oblasti psihologije, koja sugeriše da možemo da poboljšamo raspoloženje fokusirajući se na male stvari koje nam svakodnevno donose sreću. Men kaže da odgovori na sledećih šest pitanja, zadatak koji traje desetak minuta, može da nam pomogne da pronađemo više sreće u životu.

1. Koja vas iskustva, čak i ona svakodnevna, čine zadovoljnim?

2. Koje pohvale i povratne informacije ste dobili?

3. Koji su to bili trenuci čiste sreće?

4. Koja su vaša postignuća, ma koliko mala bila?

5. Zbog čega ste se osećali zahvalnim?

6. Kako ste pokazali ljubaznost? 

Da li i kod vas ima svađa?  

Pogledajte i: 

• Porodica u karantinu: 11 preporuka za postizanje mirnog porodičnog života kad su svi zatvoreni u kući
• #MAMEISKRENO: “Ako ne umremo od korona virusa, umrećemo od školovanja na daljinu.” (VIDEO)