Svi roditelji žele sve najbolje za svoju decu, ali ponekad preterana briga i nega, kao i ljubav mogu izazvati dosta štete u budućem razvoju deteta. Isto važi i kada je u pitanju hrana i koje poruke im šaljemo u vezi nje.
Da li ste ikada svom detetu dali čokoladu ili sladoled (čitaj njegovu omiljenu poslasticu) kada je palo i udarilo se ili kada neće da pojede ono što je spremljeno za ručak? U oba slučaja takvim ponašanjem roditelj doprinosi da dete odraste sa pogrešnom emocionalnom vezom prema hrani i da pri tom ne bude svesno koja druga osećanja treba zadovoljavati u sličnim budućim životnim situacijama. Ono što se najčešće dešava je da sada odrasle osobe tu vrstu emocionalnih potreba pokušavaju da zadovolje preko stomaka. Ovim ne trvrdimo da omiljena poslastica ne može povremeno biti nagrada ili neka vrsta utehe ali stalno okretanje hrani u situacijama kada smo povređeni, tužni itd. predstavlja problem i može dovesti čak i do poremećaja u ishrani.
Šta raditi umesto toga?
Evo nekih preporuka u tom smislu. Preporuke su primerene svakom dečijem uzrastu.
1.Dozvolite detetu da jede kada je gladno
Svaki put kada terate svoje dete da čeka na večeru ili ih primoravate da jedu u određeno vreme, vi mu u stvari kažete da sam ne treba da veruje svom unutrašnjem časovniku gladi. Tokom vremena to će dovesti do toga da deca ili sada već odrasli više nisu svesni da li su gladni ili ne, već će jesti iz navike, dosade, zato što to rade ljudi oko njih itd. Kada jedete kada niste gladni organizam neće na pravi način provariti hranu a to, verovali ili ne, dovodi do gojenja.
2.Dozvolite svojoj deci da jedu ono što žele
Ne prisiljvajte svoju decu da jedu ono što vi želite da jedete. Oni znaju šta im se jede a šta ne vrlo dobro. Zamislite koliko je teško i za same roditelje kada razmišljaju da baš svaki dan treba svojoj deci da obezbede dobro izbalansiran obrok. Naravno ovo ne znači da im baš sve zahteve treba ispuniti, posebno ne one nerealne, ali dok god jedu prilično uravnoteženo tokom cele nedelje treba im dati par dana kada će jesti isključivo ono što vole da jedu. To ni na koji način neće narušiti njihovo zdravlje.
3.Dozvolite detetu da prestane sa jelom kada to želi
Većina roditelja insistira da dete pojede ono što je sipalo u tanjir (ili što mu je roditelj sipao) ili da jede onoliko koliko roditelj procenjuje da je dovoljno. Roditelji, vratite moć deci! Oni su sposobni da odluče koliko im je potrebno, tj. kada su siti, plus, količina hrane koju će jesti će varirati od dana do dana. Ako roditelji insistiraju da oni bolje znaju kada su deca sita deca će vremenom izgubiti sopstveni doživljaj i ješće mnogo više kasnije u životu nego što im je potrebno.
4.Nemojte povezivati emocije sa hranom
Ako imate običaj da dajete detetu slatkiše kada su tužni ili plaču iz bilo kog razloga, nemojte to više raditi. Umesto toga ga zagrlite ili utešite na neki drugi način, a ne preko hrane. Takođe nemojte imati tabue u vezi hrane u odnosima sa svojom decom. To u stvari znači da nijedna hrana ne bi trebala da bude zabranjena. Ako krijete ili zabranjujete čokoladu ili sladoled time svoju decu ohrabrujete da mnogo više žude za tom hranom nego što bi žudela kada bi bila dozvoljena u umerenoj količini i u određenim situacijama. Čak i ako uspete dok su pod vašom kontrolom da im nametnete zabranu neke hrane, kada odrastu će imati nezdravi odnos prema toj vrsti hrane. Pokušajte da dozvolite svom detetu da jede šta god hoće tokom probnog perioda od 10 dana. Iako će možda prva dva dana jesti nezdrave količine čokolade, to će uskoro prestati i pojaviće se izbalansirana potreba za raznovrsnom hranom. Možda ne onoliko raznovrsnom koliko biste vi želeli ali dovoljno raznovrsnom da obezbedi normalan i zdrav razvoj.
Kakav odnos ima vaše dete sa hranom? Da li u nekoj situaciji jede češće ili više?
Autor: Tatjana Šešum, psihoterapeut, homeopata, praktičar cvetnih esencija i mama.www.psihokomunikacije. com