Deca su kod babe i dede, muž van grada, a ja razmišljam šta da kuvam

Znam da je sve to u redu, verovatno ste i vi barem delom takvi, ali ja zastupam tvrdnju da jedna žena ne može sve da postigne i da joj treba predah. I fizički i psihički. Treba joj vreme da ispuni i neke svoje želje. A i mužu treba isto. Baš zato smo, moj muž i ja, dogovorili raspored koji će nam to omogućiti i odlučili da decu svake nedelje ostavljamo barem jednu noć kod baka i deka na spavanju. Stvarno sam zahvalna da uopšte imamo tu mogućnost, znam žene koje nisu ni blizu u takvoj situaciji i uopšte im ne zavidim.

I tako i bi. Deca polagano ulaze u pubertet a mi ih već godinama ostavljamo na spavanju kod bake. I ona to obožavaju. Jedva čekaju zbog nekih svojih hirova koje samo tamo mogu da ispune.

Tako je bilo i prošle nedelje kada smo ih u petak veče ostavili, po rasporedu. Međutim, muž je sledeći dan morao na put i ja sam ostala sama kod kuće. Vikend a ja sama kod kuće! WOW! To mi se nije desilo ne pamtim. I šta sam ja radila tada?

NIŠTA.

Spavala sam duže nego obično. Zatim se razvlačila po krevetu i čituckala nešto. Nije mi se izlazilo i nisam se nikome javila. Čitanje, filmovi, uživanje i opuštanje bili su moj izbor!

Ali onda me stiglo čuveno „noćna mora“ pitanje „Čekaj, pa šta ću danas da kuvam?“ I bacih se brzo na internet da pogledam recepte koji zadovoljavaju četiri osnovna zahteva mojih ukućana i mene – ukusno, kvalitetno, izbalansirano i nikako neke drečave boje. Posle pola sata kliktanja, nađoh neku piletinu za koju sam utvrdila da će se svima svideti i uz koju sam smislila da dodam još salatu da sve bude potaman. Slatkiš bi bio voćni jogurt. I bacih se ja na posao! Luda glava iliti šta ti je jedna majka i žena…

Tek mi je dok sam proveravala da li imam sastojke sinulo da ne kuvam za sve nego samo za sebe! I da je to bio dan za opuštanje. Mojoj listi zahteva sam onda dodala i broj pet – današnje jelo mora biti i lako za pripremu. Pričamo o ispod 20 minuta po mogućstvu.

Za to mi više nije koristio internet već otvaranje „skladišnog prostora“. Prvo sam potegla za frižiderom. I nisam pogrešila, jer tamo ugledah mog pobednika za taj dan – kokošiju Carnex Selection paštetu koju uvek imam u frižideru, baš za ovakve momente, samo što nekad zaboravim. Sledi provera zahteva: ukusno – naravno pa Carnex je u pitanju, kvalitetno – jedan od najkvalitetnijih izbora među paštetama jer je jasno od kog mesa se pravi (upoređivala sam nekoliko vrsta i samo ovde jasno piše da se pravi od bataka i belog mesa), izbalansirano – molim lepo, uz salaticu koju sam svakako planirala i integralni hleb biće super, nikako neke drečave boje – naravno jer ima dobro meso unutra i nema aditive, konzervanse i veštačke boje koje sijaju u noći i brzo – pa ništa lakše. Dakle – NAVALI!

Narednih desetak minuta sam uživala u mackanju i pripremi salate da bih onda sve sebi lepo servirala i uživala uz film.

A onda tako razmišljam – sledeći put kupiš par pakovanja više i kad te spopadne traženje recepata ti lepo posluži rashlađenu Selection kokošiju uz neko povrće i uživaj sa stilom!