Ona priča i osvaja sve svojim slatkim glasićem i rečima. On osvaja loptom, pentranjem po krevetu i drveću, jurnjavom. Ona je graciozna i ne odvaja se od svoje omiljene lutke dok on ima trenutak nežnosti samo kad je mrtav umoran pao u krevet. Devojčice i dečaci nekad izgledaju kao dva različita sveta. Kada se ispoljavaju ove razlike i čime su uslovljene? Da li zavise od gena ili okruženja i obrazovanja? Pokušali smo da saznamo.
Važnost hormona
Još smo u školi učili da geni određuju razliku odmah na začeću – hromozomi XX za devojčice i XY za dečake – ali veliki uticaj imaju i hormoni. Tačnije testosteron, muški hormon koji utiče na razvoj dečaka već od 8. nedelje u maminom stomaku. Tada se pojavljaju testisi, počinje proizvodnja testosterona i moždane ćelije dečaka se menjaju. Razvijaju se neuroni koji utiču na pokretanje instinkta reprodukcije. Louann Brizendine (The Female Brain) kaže da upravo ovo objašnjava ustaljeno mišljenje da “muškarci stalno razmišljaju o seksu”. Kod devojčica potraga za uživanjem obuhvata više sfera i uključuje i interpersonalne odnose zbog prisustva hormona oksitocina.
Ko više želi autonomiju?
Na razvoj autonomije osim genetike utiče i okruženje. Upravo se zbog ovoga veruje da su devojčice manje aktivne od dečaka samo zato što ih roditelji češće zaustavljaju. Kada roditelji ne bi uticali različitim zabranama do 4.godine bi sva deca pratila isti proces razvoja ka nezavisnosti, uz individualne razlike. Neka deca prvo puze pa hodaju, neka preskoče fazu puzanja i odmah se usprave, ali svima je cilj da se kreću kako bi osvojili autonomiju. Različite uloge dolaze kasnije, oko 4.-5.god. kada se devojčice opredeljuju uglavnom za lutkice a dečaci za kockice i automobile. One glume mamu a oni tatu.
Razvoj govora
Devojčice progovore ranije, u proseku 2 meseca pre dečaka, i upotrebljavaju više reči. Sa 18 meseci devojčice koriste oko 90 a dečaci oko 40 reči. Od tog trenutka niko ih ne može “prekinuti”. Jedna žena dnevno upotrebi oko 20,000 reči a muškarac 7-10,000. Ženski mozak je 10-12% lakši od muškog ali su veze između desne i leve hemisfere gušće, što im pruža veću mentalnu fleksibilnost.
Problemi sa mapama
Alan i Barabara Piz su ovo pitanje razmatrali u njihovom bestseleru “Zašto muškarci ne slušaju a žene ne tumače mape” i odgovor vam je možda već poznat. Naime, muškarci koriste hemisfere mozga potpuno odvojeno i poseduju odlične prostorne sposobnosti. Oni mogu da naprave mentalnu predstavu prostora koji ih okružuje, dok se žene za orijentaciju pozivaju na pamćenje često tumače karte gledajući ih naopako. Ovaj “muški pogled na prostor” upućuje dečake na igre sa kockicama, slaganjem, pistama za automobile i voziće.
Da li se ove tvrdnje poklapaju sa vašim iskustvom?