Kako pokazuje trinaesti godišnji indeks majki organizacije Save the Children, među razvijenim zemljama najviša stopa gojaznosti je u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Gruziji i Srbiji – oko 20 i više odsto. Gojaznost, između ostalog, povećava rizik od raka i kardiovaskularnih bolesti. Pa kako se boriti sa ovim problemom koji je jako važan za zdravlje naše dece? Evo šta kažu stručnjaci:
Šta treba izbaciti iz ishrane dece?
Obavezno treba izbaciti šećer a naročito zaslađena pića. Preterano konzumiranje šećera vodi ka gojaznosti, dijabetesu i karijesu. Gojaznost i dijabetes uvećavaju šanse za dobijanje raka i kardiovaskularnih bolesti. Najopasniji je tečni šećer koji sadrže coca-cola, sokovi, zaslađeni hladni čajevi i drugi napitci. Ovakav šećer je još štetniji jer čak ni ne povećava osećaj sitosti. Ako se tome doda izloženost brzoj hrani i vreme provedeno ispred televizora, rezultat je zastrašujući. Prvi korak je izbaciti TV iz dečije sobe i ne konzumirati zaslađena pića.
Šta treba zabraniti na stolu?
Preterano konzumiranje proteina, naroito životinjskog porekla. Ako je preporučeni dnevni unos za decu oko 40g proteina dnevno, naša deca unose najmanje duplo.
Višak proteina može biti štetan za decu?
Ne odmah, ali dugoročno da. Masti životinjskog porekla koje se nalaze u salamama, paštetama, konzervisanoj hrani i sirevima sprečavaju normalno funkcionisanje insulina i povećavaju holesterol i pritisak. Crvena mesa, a naročito konzervisana (čajna kobasica, šunka, viršle…) predstavljaju jedan od glavnih razloga povećanja tumora creva. Pored toga, hrana životinjskog porekla, izuzev ribe, izaziva upale i veoma je verovatno da će preterano konzumiranje mesa i sireva doprineti izazivanju upale grla, bronhitisa, upale srednjeg uha, bolesti koje su česte među decom. Ishrana u kojoj dominiraju proizvodi životinjskog porekla, garantovano izaziva zatvaranja i upale creva a, ako dete ne kaki redovno, osetljivije je i na upale disajnih kanala.
Pa šta raditi?
Ograničiti proteine životinjskog porekla! U školi je dovoljno uvesti ih samo dva puta nedeljno, i kombinovati sa ribom, mesom biološkog porekla, kvalitetnim sirevima i jajima, i izbacivati salame i kobasice. A drugim danima jesti hranu na bazi cerealija, povrća i mahunarki. U kući treba birati pastu, pirinač i integralne cerealije, kao i sezonsko voće i povrće.
Kako ubediti decu da jedu više povrća?
Ako roditelji jedu povrće velika je verovatnoća da će ih jesti i deca. Ako je dobrog kvaliteta i ukusno pripremljeno, biće im još lakše. Važno je uvoditi povrće postepeno i uz malo trikova. Ponekad vikendom možete pripremiti i pohovano povrće, na primer, ali na maslinovom ulju jer je ono najbolje za kuvanje.
Šta je još važno?
Kada idete u nabavku, pažljivo čitajte etikete i ne kupujte proizvode:
- u kojima se šećer pojavljuje među prva dva sastojka (sastojci u hrani su navedeni u skladu sa količinom koju ta hrana sadrži i to u opadajućoj skali),
- koji sadrže glukozni sirup,
- koji ne bi trebalo da sadrže, a sadrže šećer (npr. hleb, tost, grašak u konzervi, gotovi sosevi i slično).
Kada ste u kupovini, zamislite i baku koja vas bodri. Ako na etiketi pišu sastojci za koje nikada niste čuli, ne kupujte tu hranu. A ako ih vi i poznajete ali znate da baka nikad nije čula za njih, opet nemojte kupiti takvu hranu.
Čitajte i: Povrće i deca ipak mogu zajedno
Koliko često vaše dete jede salame i paštete? Kako se borite sa ishranom u školi?