Mnogi smatraju da je za uspeh neophodno da imate sreće, neke povoljne okolnosti, nečiju podršku, naklonost sredine i sl. Da li je to zaista tako? Većina uspešnih ljudi tvrdi nešto sasvim suprotno. Uspešni ljudi često navode kako su za uspeh potrebni neki drugi kvaliteti, neki unutrašnji pre nego spoljašnji kvaliteti. Uspeh je sve sem stvar sreće, novca, pa čak i inteligencije. Uspeh je više od toga. Mnogi inteligenti ljudi su neuspešni, mnogi ljudi lako i brzo potroše novac koji su nasledili, mnoge je sreća pogledala ali nisu iskoristili priliku da nešto od toga naprave.
Šta je neophodno da bismo bili uspešni? Za uspeh su potrebni sledeći faktori:
Jasno definisan cilj
Ovo podrazumeva da osoba tačno zna kako, zašto i na koji način će ostvariti svoje želje. Svi ljudi imaju mnogo želja ali većina nema jasno definisane ciljeve, odnosno ne zna načine kako bi mogla da te želje ostvari. Želja je neodređena a cilj mora biti određen, jasan, specifičan. Osoba koja nema definisan cilj ne zna u kom smeru ide, nema svoju viziju, nema putokaz. Kako će osoba znati da je uspešna u nečemu ako ne zna šta je merilo njenog uspeha? Merilo uspeha je ostvaren cilj koji je osoba odabrala.
Pozitivna motivacija
Kada osoba ima jasno definisan cilj to samo po sebi stvara motivaciju. Osoba zna čemu i zašto tome teži i to stvara motivaciju. Ali to je samo polovina motivacije. Ljudi su često ambivaletni kada su u pitanju ciljevi koji su odabrali. Oni nešto žele a ujedno se toga i plaše, tako da često motivacija nije sto posto pozitivna.
Da bi osoba imala pozitivnu motivaciju ona mora prevazići strah od neuspeha. Najčešći uzrok straha od neuspeha leži u tome što se osoba poistovećuje sa ciljem, odnosno uspehom ili neuspehom i na taj način sebi stvara presiju koja rezultira strahom. Dakle, ne treba se identifikovati sa uspehom ili neuspehom. Razloge uspeha ili neuspeha nikada ne treba tražiti u osobi, njenom karakteru nego u njenom ponašanju, načinu na koji definiše ciljeve, strategijama koje koristi za ostvarenje cilja i sl.
Pozitivan fokus
Pozitivan fokus podrazumeva da se osoba fokusira samo na ono što može da uradi a ne na ono što ne može. Mnogi ljudi veći deo vremena provode razmišljajući o svemu onome što ne može da se uradi, o onome što je nemoguće ili teško izvodljivo. Pošto osoba ne može da se u isto vreme udubi u dve stvari, razmišljajući o tome šta sve ne može da se uradi osoba propušta šansu da dođe do kreativnih rešenja i ideja o tome šta može da se uradi kako bi osoba ostvarila svoj cilj. Razmišljajući o tome šta sve ne može da se uradi osobi smanjuje sebi motivaciju, bez koje osoba neće ni imati energiju za početnu akciju na putu ostvarenja cilja.
Orijentacija na rezultat
Usmerenost na rezultat podrazumeva da osoba analizira postignute rezultate i dovodi ih u vezu sa primenjenom strategijom, ponašanjem i planom kojeg se držala dok se kretala ka cilju. Rezultat je povratna informacija o onome što je osoba radila i ništa ne govori samoj osobi niti njenom karakteru. Rezultat govori o tome šta treba menjati su strategiji ponašanja ili početnom planu.
Upornost
Upornost je ključni element uspeha. Mnogi ljudi nisu uporni i lako odustaju kada naiđu na prve prepreke. Upornost podrazumeva da osoba ne odustaje kada naiđe na prepreke već ulaže dodatnu energiju da ih prevaziđe. Ako nešto zaista želite, uporni ste i radite na tome dovoljno dugo, sigurno ćete uspeti, samo je pitanje i toga koliko ćete dobiti imati. Svaki uspeh podrazumva vreme, što znači da treba istrajati, čak i onda kada rezultati nisu vidljivi i kada stvari ne idu onako kako bismo želeli.
Fleksibilnost
Ova karakteristika se nadovezuje na prethodnu, upornost. Biti uporan ne znači isto što i biti tvrdoglav. Tvrdoglavost je upornost u negativnom smeru, to je situacija kada smo uporni u nečemu što nam ne donosi dobit i željeni rezultat. Tvrdoglavost se više bazira na nekom emocionalnom nego racionalnom razlogu. Da ne bismo bili tvrdoglavi i uporni u nečemu što nam ne donosi dobit, trebamo biti fleksibilni. Suprotnost fleksibilnosti je rigidnost, nepromenljivost, ograničenost. Za uspeh u životu je potrebno da se stalno menjamo, rastemo i razvijamo se, prilagođavamo novim okolnostima i promena. To je neophodno zato što se ceo svet oko nas stalno menja i ako mi nismo spremni da to pratimo nećemo uspeti gledano na duže staze. Najčešći uzrok rigidnosti je strah, pre svega strah da se prizna da nešto nismo dobro radili i strah od priznanja da treba da se menjamo.
Pozitivna očekivanja
Ovakva očekivanja podrazumevaju da dovoljno verujumo u ostvarenje cilja koji smo sebi postavili. Bez pozitivnih očekivanja nećemo imati jaku motivaciju što će se odraziti i na upornost koja nam je neophodna da bismo istrajali. Da li ćemo imati pozitivna očekivanja zavisi od procene realističnosti postavljenog cilja, ali i od procene vlastitih sposobnosti i resursa koji su nam potrebni za ostvarenje datog cilja. Sposobnosti za ostvarenje cilja su važne ali često precenjene.
Mnogi sposobni ljudi ne ostvaruju odabrane ciljeve dok neki manje sposobni su mnogo više uspešni. Osoba prosečnih intelektualnih sposobnosti uz jaku motivaciju i ostale faktore opisane u ovom tekstu može postići odlične rezultate u onome što radi. Često važniji faktor od sposobnosti su veštine i praktične kompetence i znanja. Sve veštine i kompetence se mogu naučiti i uvežbati.
Hrabrost
Hrabrost podrazumeva spremnost da se rizikuje. Uspeh nužno podrazumeva rizik. Što je cilj izazovniji i veći to je po pravilu i rizik veći. Nema uspeha bez rizika. Spremnost da se rizikuje podrazumeva da osoba ume da racionalno proceni rizik čak i kada oseća strah i neizvesnost. Hrabrost ne podrazumeva odsustvo straha, već upravo suprotno spremnost da se donose racionalne odluke i dela kada je najrizičnije, najneizvesnije. Tu takođe do izražaja dolazi fleksibilnost. Nekada je mudro dobro promisliti i dati sebi dovoljno vremena za važne odluke a nekada je potrebno biti impulsivan i skočiti u vatru. Strategije rizika treba menjati u skladu sa tekućim događanjima.
Realističnost
Ona podrazumeva donošenje racionalnih sudova i postavljanje realističnih ciljeva. Postaviti realistične ciljeve nekada nije lako jer uvek postoji mogućnost da se podcenite ili precenite. Umetnost postavljanja realističnih ciljeva podrazumeva balansiranje između ova dva ekstrema.
Otvorenost
To je spremnost da se usvoji novo, da se menjaju navike, stavovi i uverenja i spremnost da stalno učimo nešto novo i usavršavamo se u onome što radimo. Mnogi ljudi nisu otvoreni za menjanje i učenje novog a to je neophodno za uspešnost, naročito dugoročno gledano.
Kada pogledate spisak svih ovih faktora koji nekoga čine uspešnim lako možete shvatiti da uspeh nije stvar sreće ili okolnosti. Uspeh je rezultat svih ovih faktora koji predstavljaju način razmišljanja osobe, njen ugao gledanja na uspeh i sebe.
Autor: Dr Vladimir Mišić, psiholog i psihoterapeut
Izvor: www.vaspsiholog.com