„Dete može da gleda film i kompjuter satima a nad knjigom ni 15 minuta!“ Kako da mu pomognem?

3min
Roditelje često zbunjuje činjenica da im deca koncentrisano provode sate gledajući crtani film ili kuckajući za računarom, a kada su radne obaveze u pitanju – pažnja im galopirajuće opada....

On je i kreator programa Škole brzog čitanja i mudrog učenja, a i sam je tata. Objašnjava nam zašto se ovo dešava.

Gde je mogući odgovor?

Ključni deo odgovora je u motivaciji i interesovanju.

Kad nas nešto zanima, možemo se time duže baviti; tako se i dete može koncentrisati bolje i duže ako mu je nešto zanimljivo – jer je emocionalni odgovor na dati sadržaj mnogo jači, a samim tim i mnogo duži.

Dakle, vidimo da emocionalno stanje utiče na pažnju. Kako?

Negativne emocije izazivaju sužavanje repertoara misaonih procesa, a pozitivne emocije ih proširuju. Znamo da su emocije važne u obrazovnom procesu jer one aktiviraju pažnju, koja je najčešće preduslov za učenje i pamćenje.

Znači, što je više prijatnih osećanja tokom edukativnih aktivnosti, to će se gradivo lakše, brže i duže pamtiti.

 

 

Kako to postići ako se dete žali da mu je škola jako dosadna?

Deci treba omogućiti da nauče da uče kroz stvaralački proces. Treba ih učiti vizuelnom predstavljanju i mapiranju informacija kroz primenu konkretnih principa i tehnika. Cilj je izazvati pozitivne emocije kako bi deca bila zadovoljna svojim postignućem i razvijala samostalnost i individualnost.

Kroz takvo učenje dete je samouvereno, nema straha i nesigurnosti i dete je sposobno da stiče nova znanja, koristi postojeća i lako se adaptira na novonastale životne situacije.

A šta kada dete ima poteškoća u učenju?

Svi se, i odrasli, i deca, sreću sa teškoćama u učenju.

Kod nekih učenika informacije se primaju, obrađuju i skladište na drugačiji način od uobičajenih, pa su zbog toga češće suočeni sa problemima u čitanju, pisanju ili računanju.

Te probleme možemo prepoznati:

  • u čitanju reči, rečenica ili celog teksta (disleksija)
  • u pisanju – prepisivanju, gramatici ili rukopisu uopšte (disgrafija ili disortografija)
  • u matematici – računanje ili pisanje napisanih ili izgovorenih brojeva (diskalkulija)…

Iz navedenog vidimo da teškoće u učenju mogu da ometaju sposobnosti razumevanja pojma broja i rešavanja matematičkih zadataka, sposobnosti čitanja i razumevanja pročitanog teksta ili se mogu javiti kao specifičnosti u pisanju.

Neophodno je prepoznati konkretne smetnje da bi se posebnim i prilagođenim načinima podrške u učenju i kroz korišćenje tehnika čitanja, pamćenja, računanja i učenja uopšte, deci sa teškoćama u učenju pomoglo da savlađuju gradivo jednako uspešno kao i njihovi vršnjaci.

Interesantno je da deca kod koje se mogu prepoznati TEŠKOĆE u učenju izražene u JEDNOM domenu, često mogu biti DAROVITA u nekom DRUGOM – što takođe treba umeti prepoznati.

Časlav roditeljima (a i nastavnicima) poručuje: „Ne zaboravite da pritiscima i insistiranjem nećete postići željeni cilj. Poverenje u mogućnost aktiviranja detetovih sposobnosti i adekvatna podrška – vode ka uspehu i savladavanju prepreka!“

Pa da li je stvarno moguće motivisati dete na učenje i to još mudro?

DA! Upravo Časlav Mančić će nam ispričati kako na ekskluzivnom webinaru koji organizuje sajt NajboljaMamaNaSvetu.com pod nazivom „Kako odgajati motivisano i uspešno dete“.

 

Saznajte:

  • šta je funkcionalno učenje
  • kako se pametno uči
  • šta mogu biti ometači kod dece u učenju
  • kako motivisati decu na učenje
  • ali i kako deci omogućiti da ovladaju veštinom koja se na engleskom zove „learnability“ – sposobnošću od koje će današnjoj deci zavisiti karijera u budućnosti.
 

PRIJAVITE SE na webinar NA OVOM LINKU ili klikom na sliku u nastavku:

 

Više informacija o svim predavanjima na linku: Saznajte kako da odgajate motivisano i uspešno dete uz četiri vrhunska stručnjaka 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *