Dečije navike u ishrani, posebno kod mlađe dece, relativno se brzo i lako menjaju, pa izbirljivost u ishrani čak može da bude u razvojnom smislu pravilna faza za mališane do 3 godine. Ova faza, što je posebno interesantno, čak ima mnogo više veze sa njihovom potrebom da kontrolišu okruženje nego sa samom hranom koju odbijaju. Ovo je donekle i sasvim logično, jer kada imate dve godine, malo je stvari za koje se vi pitate, ali možete da odlučite šta ulazi u usta a šta ne! To znači da je moguće da vaše dete nije probirljivo u ishrani na dugoročne staze, i najbolje što možete da uradite je da se smiritie i sačekate da ova navika prođe.
Međutim, ako ipak odlučite da malo pogurate razvoj zdravih navika ishrane kod vašeg mališana, evo nekoliko ideja za razmatranje i isprobavanje.
1. Stavite hranu ispred deteta ali nemojte da insistirate da je pojede. Ovo pravilo je zaista osnovno jer niko ne želi da pretvori obroke u ratove oko jela. Osim toga, ne želite da dete jede povrće samo zato da bi dobilo dezert na kraju, jer takve navike nisu održive na duge staze.
2.Uključite dete u proces pripremanja hrane, povedite ga u kupovinu namirnica, pričajte mu šta radite dok spremate hranu, ili ga povedite kada radite nešto u bašti (ako vi nemate baštu, pokažite mu slike na kojima ljudi obrađuju baštu, sade ili beru povrće). Kada su deca uključena u proces pripreme hrane, manje je verovatno da će osećati da im je zdrava hrana nametnuta. Ako se detetu dopadne proces kako hrana dospeva od njive do stola, i tu priču mu predstavite na zanimljiv način, možda čak zaboravi na gnušanje pojedinim namirnicama.
3.Ne plašite se začina. Ni svi odrasli nisu preterano oduševljeni kada dobiju karfiol i ostalo povrće pripmljeno i servirano samo, pa će i deca na taj način teško zavoleti ukus povrća. Tačno je da karfiol ne treba da se potpuno maskira sirom ili mesom u musaki, ali ne plašite se da dodate začine koji će obogatiti ukus kao što su maslinovo ulje, parmezan, beli luk ili buter. Sastojke koje i odrasli vole kao prilog će verovatno voleti i deca.
4.Ako mislite da će taj trik pomoći, pokušajte sa smešnim pristupom. Neka deca će pojesti šta god im servirate ako ga ukrasite smajlijem. Kod nekih mališana, istina, ovaj trik neće pomoći, ali pokušajte da učinite tanjir zanimljivim slaganjem hrane po bojama, tematskim obrocima, posebnim dečjim priborom i podmetačem za tanjir.
5.Zašto da ne, pokušajte i sa krijumčarskom taktikom! Ako vaše dete uporno odbija zeleniš i pristaje samo na hot-dogove i pljeskavice, napravite mu finu, zdravu verziju ovih omiljenih obroka. Hot-dogovi mogu da se naprave i od pilećeg mesa, a pljeskavice od blitve. Zemičku možete da kupite ili napravite sami od integralnog brašna, a krompiriće iseckane kao za pomfrit da ispečete u rerni da ne upiju toliko ulja tokom prženja.
6.Dodaci ishrani su takođe sasvim legitimna opcija, naravno uz obaveznu konsultaciju sa pedijatrom. Postoje i mogućnosti dodataka ishrani baziranih na hrani koji mogu da budu lakši za organizam, informišite se zato pre odlučivanja za pravi dodatak.
7.Promenite dinamiku ishrane – povedite dete na neki obrok kod prijatelja, rodbine ili komšinice koja ima decu istog uzrasta, posebno ako ta deca jedu sve, to može da bude odličan podstrek za hrabriji nastup prema tanjiru! Dobar primer deteta istog uzrasta koje voli povrće može da ohrabri vašeg mališana da proba nešto od zeleniša.
8.Budite strpljivi i otvorenog uma uvek. Ne odustajte od hrane koju je dete odbilo kada mu je prvi put ponuđena. Imajte u vidu okolnosti i vreme kada je vaše dete najsklonije da jede nove namirnice. To može da bude situacija kada je dete baš gladno, recimo posle trčanja u parku ili igranja napolju. Ako su deca provela mirno popodne i imala nekoliko grickalica, verovatno neće imati prevelik apetit za večeru, posebno za eksperimentisanje novim ukusima. Pokušajte i sa pomeranjem vremena za večeru, naravno ne tako da dete bude predugo gladno, ali kraće odlaganje večere može da rezultira boljim apetitom i manjom izbirljivošću deteta.
9.Roditelji mogu da odigraju važnu ulogu u privikavanju na nove vrste hrane tako što će pokazati koliko je ukusna! Ako dete redovno čuje vas kako govorite“Mmm, kako ovo ukusno i lepo izgleda, hoću da probam nešto od ovoga“, ni njegova prirodna radoznalost neće ostati ravnodušna. Sledeći put kad budete išli u nabavku namirnica, ubacite u torbu nekoliko egzotičnih zdravih namirnica i potrudite se da im se divite kad budu na stolu, pa sačekajte da vidite rezultat!
Za koju god od ovih taktika (ili neku vašu posebnu) da se opredelite želimo vam mnogo uspeha jer zdrave navike ishrane formirane u ranom uzrastu čine čuda za zdrav način života u tinejdžerskom i odraslom periodu. Prijatno!
Da li vaše dete jede svo povrće? Kako ste ga naveli da počne da jede „zeleniš“?