Na ovaj način pokušavamo da imitiramo ritam prirodne sekrecijie insulina koji postoji kod osoba koje nemaju problem sa dijabetesom melitusom tipa 1 (DMT1). Dakle, u pitanju je bazalno-bolusni režim insulinske terapije.
Pumpa se nosi 24 sata dnevno i praktično je uvek uz nas. I dok spavamo ona je tu. Možemo se privremeno dekonektirati kao na primer prilikom tuširanja ili bavljenja fizičke aktivnosti, ali ne zadugo.
Kada se ispune medicinski i zakonski uslovi da se pumpa može dobiti i kada je dobijemo, krećemo prvo sa obukom od strane medicinskih profesionalaca. To je tim koji čine lekari, medicinske sestre, psiholozi i nutricionisti. Cilj je da se dete (ukoliko nam to uzrast dozvoljava) i roditelji obuče za samostalno rukovanje ovim aparatom. Ako znamo da “vežba čini majstora” i da se trud isplati lako ćemo savladati menjanje setova, rukovanje pumpom i prelazak na ovaj režim insulinske terapije.
Ali, da CSII ne bi ostala samo luksuzni način nošenja insulina, moramo biti fizički, psihički i intelektualno spremni za nju! Sam osećaj da je ona uz nas ne znači da je to veštački pankreas . Onaj ko je nosi mora vrlo često u toku dana određivati kapilarne glikemije i treba znati određivati prave doze insulina prilagođene dnevnom režimu ishrane i fizičke aktivnosti. Dakle, moramo se dobro potruditi kako bi glikoregulacija bila zadovoljavajuća.
Treba znati da je insulin koji se daje putem pumpe brzo-delujući analog. Dakle, dajemo samo jednu vrstu insulina, a naša pumpa ga plasira istovremeno na dva načina, imitirajući tako prirodni način sekrecije insulina.
Iz pumpe idu dve paralelne insulinske linije:
- Jedna je tzv. Bazal – linija koja ide neprekidno 24 sata, odredjenom brzinom. Možemo programirati i do 48 bazala na dan!. Ovde vodimo računa o uzrastu i dnevnim aktivnostima deteta.
- Drugu liniju čine Bolusi. Daju se 3 do 5 puta dnevno, uz obroke. Njih izračunavamo prema vrednostima preprandijalnih glikemija (pre jela) imajući u vidu i količinu ugljenih hidrata.
Kao i sve velike stvari, tako i pumpa ima svojih prednosti i svojih mana.
U jednu ruku insulin je uvek tu, uz nas. To nam daje veći osećaj slobode, sigurnosti i nezavisnosti, ali sa druge strane to nekome znači da može jesti koliko hoće, te stoga postoji opasnost od dobijanja u telesnoj težini. Onaj ko stvarno teži dobroj glikoregulaciji, a doziranje insulina je u ovom slučaju stvarno lako, može to i postići.
Nadalje, manja je opasnost od pojave teških hipoglikemija.
U suprotnom, obzirom da je rezerva insulina u organizmu mala moramo znati da se lako može razviti ketoacidoza. Ukoliko dva sata po postavljanju novog infuzionog seta imamo vrednosti dve glikemije preko 14 mmol/L odnosno dve rastuće glikemije, to je znak da je kateter najverovatnije zapušen i da se mora zameniti i rezervoar i kateter!
Kako se nosi 24 sata, CSII nam ponekad može i dosaditi.
U svakom slučaju, treba imati na umu da insulinska pumpa kao jedna od metoda primene insulina može ozbiljno uticati kako na smanjenje ranih i kasnih komplikacija šećerne bolesti, tako i na povećanje kvaliteta i dužine života dece obolele od DMT1.
Autor: Vladislav Bojić, pedijatar i endokrinolog