Ovaj tekst je napisan kao dodatak prethodno objavljenog članka Dilema jednog roditelja: uspeh ili sreća u životu? i pokušava da objasni pojam ambicioznih roditelja sa stanovišta psihologije. Pogledajte da li i u kojim crtama možete da prepoznate sebe ili one koje poznajete.
Roditelji su izuzetno važni za normalan razvoj i vaspitanje dece. Deca od roditelja ne primaju samo ljubav i nežnost već i pogled na svet, način života, odnos prema dešavanjima u svetu, odnos prema suprotnom polu i još puno toga. Iako ne postoji savršeni roditelj, kao uostalom ni objektivno savršenstvo ni u čemu, kada se govori o kvalitetnom roditeljstvu misli se na obezbeđivanje većine onoga što je deci potrebno za normalan fizički, emotivni i misaoni razvoj.
Zavisno od njihovog stava prema vaspitanju deteta jedna podela u psihologiji roditelje deli na: prebrižne roditelje, stroge roditelje, prezaposlene roditelje, demokratske roditelje i ambiciozne roditelje. U ovom tekstu ćemo se malo zadržati na jednoj vrsti roditelja, to jest na ambicioznim roditeljima.
Kako bismo opisali ambiciozne roditelje?
To su roditelji koji svoje vlastite želje iz mladosti, a koje su ostale neostvarene, po svaku cenu hoće da ostvare kod i preko svoje dece, bez obzira da li su one u skladu sa željama i mogućnostima samog deteta. Ako roditelji nastoje da se njihovo dete razvija u skladu sa sopstvenim, roditeljskim željama, može se desiti da dete ostane bez pravog detinjstva. Dodatni problem nastaje kada oba roditelja nemaju iste ambicije o razvoju svog deteta, nego ga usmerava svako na svoju stranu.
Tu sem vršenja pritiska na dete da bude nešto što nije ili ne želi da postane, roditelji čine dodatnu grešku, terajući dete da razreši nemoguću situaciju: ili da se opredeli za želje jednog roditelja a na uštrb želja drugog (što je veliki stres za dete jer se od njega zahteva da odbaci lojalnost prema jednom roditelju) ili da proba da na neki način zadovolji oba roditelja, što je u suštini nemoguće postići. Mnoga deca iz ove nemoguće situacije izlaze tako što odustaju od zahteva oba roditelja, odlučujući se za ulogu nezainteresovanog autsajdera ili ljutitog pobunjenika.
Ono što ambiciozni roditelji ne shvataju je da, pored njihovih želja, postoje i želje deteta. Razapeto između potreba i obaveza koje iz godine u godinu postaju sve brojnije, a u nemogućnosti da se samostalno rastereti onoga što su mu odrasli nametnuli, dete često postaje nezainteresovano, nesigurno, uplašeno ili se oseća krivim, kada mu ne pođe za rukom da zadovolji očekivanja svojih roditelja..
Naravno, postoje i uspešna rešenja kada su u pitanju deca ambicioznih roditelja. Ukoliko je dete dovoljno snažno i sposobno da izdraži pritisak očekivanja ambicioznih roditelja, a pri tom zaista izuzetno talentovano za neku oblast, najverovatnije će postati uspešan sportista, matematičar ili menadžer. U svakom slučaju, uspešan zadovoljivač roditeljskih želja i očekivanja.
Deca ambicioznih roditelja kao odrasli vrlo često imaju ista očekivanja od svoje dece, tj. oni sami sada postaju ambiciozni roditelji. Ovo je najčešće slučaj kada su sami uspeli da ispune očekivanja svojih roditelja. Oni koji to nisu uspeli kao deca, u sopstvenoj ulozi roditelja vrlo često prelaze u čistu suprotnost ambicioznim roditeljima, tj. u tzv. prebrižne roditelje koji previše štite i nedovoljno frustriraju svoju decu.
Da li u ovom opisu možete da prepoznate neke vaše crte? Da li poznajete neke ambiciozne roditelje?
Autor: Tatjana Šešum, psihoterapeut, homeopata, praktičar cvetnih esencija i mama. www.psihokomunikacije. com