Sigurno ste i vi imali dileme poput: „Našla sam u frižideru kvasac koji je istekao pre dva meseca, da li mogu da ga koristim? Imam ovu konzervu tunjevine koja je istekla prošle godine, da li mogu nju da koristim?“ Evo šta kažu eksperti:
Rok trajanja – šta zapravo piše na pakovanju?
U Srbiji, na pakovanjima možete naći natpise „upotrebljivo do..“ ili „najbolje upotrebiti do..:“. Šta je šta?
UPOTREBLJIVO DO – naznaka koja govori o bezbednosti proizvoda, naročito mikrobiološkoj ispravnosti i bezbednosti hrane. Znači, posle ovog datuma proizvod je štetan ili pokvaren i ne treba ga jesti.
NAJBOLJE UPOTREBITI DO – naznaka koja više govori o mogućoj promeni ukusa/boje a ne štetnosti proizvoda te se može jesti i neko vreme nakon navedenog datuma, zavisno od namirnice.
Ali da li je sve baš tako? Evo pojašnjenja, namirnicu po namirnicu
Hleb
Ako je hleb, nakon isteka roka trajanja, ubuđan ili miriše na buđ, nemojte ga jesti. Nemojte samo da odsečete buđavi deo jer postoji period kada je buđ prisutna ali ne i vidljiva golim okom. Buđ na hlebu nije najopasnija gljivica, ali je ipak odvratna.
Da biste produžili rok trajanja hlebu zamrznite ga, u parčićima, dok je još svež. Tako može da traje 2-3 meseca. Vadite krišku po krišku i zagrejte u mikrotalasnoj ili u rerni.
Kvasac, prašak za pecivo i soda bikarbona
Sveži kvasac, zapravo, nema strogi rok trajanja. Može se, bukvalno, koristiti godinama nakon isticanja, ali samo ako je bio neotvoren i čuvan na hladnom. Jedino što može da se desi je da ne naraste kao nov sveži kvasac. Ako koristite stariji kvasac, stavite veću količinu od potrebne.
Prašak za pecivo i soda bikarbona obično imaju rok trajanja od oko godinu-dve, ali se, zapravo, mogu koristiti i posle naznačenih datuma na pakovanju ako su pravilno čuvani. Takođe, postoji uverenje da soda bikarbona može da traje zauvek. Da, dobro ste pročitali – ZAUVEK.
Jaja
Na jajima obično piše „upotrebljivo do“ što bi trebalo da znači da su ona posle tog datuma nebezbedna tj. pokvarena. Ali, može se desiti i da budu u redu.
Neki će vam reći da datumi nisu toliko važni za jaja jer njihovo stanje možete proveriti jednostavnim testom plutanja. Ubacite jaje u čašu vode. Ako ispliva na površinu, znači da nije sveže i sasvim moguće pokvareno. Ako je na dnu, sigurno je sveže i dobro za upotrebu. Ako je negde na sredini, u vertikalnom položaju, negde je između svežeg i pokvarenog, ali se još uvek može jesti. Pored toga, jaje koje je pokvareno grozno smrdi, ali sebe možete poštedeti te traume sprovođenjem ovog lakog testa.
Sir, mleko i jogurt
Tvrdi sirevi su manje podložni buđanju i bakterijama nego meki. To je zato što je sadržaj soli viša i ima zaštitni efekat. Mnogi tvrde da je buđ na siru bezazlena i pojeli bi parče sa kog su skinuli buđavi deo, ali vam oni koji se bave bezbednošću hrane to nikada ne bi savetovali.
Za mleko je lako ustanoviti da li je dobro i posle isticanja. Kada je pokvareno, mleko ne miriše lepo i odvaja se te je jasno da ga ne treba piti.
Jogurt je, međutim, najverovatnije dobar za jelo i nedelju dana posle isticanja roka navedenog na pakovanju a možda i duže. Jedini znak da možda nije dobar je bubrenje pakovanja (pazite može se desiti i da eksplodira kada ga uzmete u ruke).
Sveže meso i riba
Ove namirnice su naročito osetljive i jako kvarljive. Prvo, ako niste sigurni, pomirišite. Ako meso ili riba ne mirišu lepo, definitivno nisu dobri za jelo. Međutim, neki oblici pokvarenosti mirišu neprijatnije od drugih. Tako da, ako nešto ne smrdi ne znači da je bezbedno. Ako je rok istekao jedan dan, bolje je da meso dobro skuvate nego samo propržite. Cilj je da svi delovi mesa budu termički obrađeni, a ne da sredina ostane rovita, na primer.
Mesne i riblje prerađevine
So, prirodno, produžava rok trajanja namirnica. Iako su za odluku da li treba jesti salame i slične proizvode sa isteklim rokom dovoljni običan vizuelni test i mirisanje, preporučuje se praćenje naznačenog roka. Ove namirnice, pre svega, imaju solidan rok trajanja i nije im potrebna dodatna priprema već se jedu odmah. Upravo se zato, jer nema dodatnih termičkih obrada, preporučuje da ih konzumirate u okviru roka trajanja. Nitrati se u prerađevinama pretvaraju u nitrite i nitrozamine uz pomoć bakterija, a onda su kancerogeni za ljude. Ne želite da rizikujete.
Pravi neprijatelj kod brašna je žitni žižak a ne rok trajanja
Ulja
Od svih ulja koje koristimo, suncokretovo i maslinovo ulje najduže traju. Ako je istekao rok imajte na umu da su miris i ukus užeglog ulja blagi ali utiču na finalni proizvod, i lako vam se može desiti da upropastite čitavo jelo sa jako malom količinom ovakvog ulja. Dobro ulje miriše kao sveže masline, pokvareno kao voštane bojice. Ako ste i dalje u dilemi, probajte malo i ako osetite ukus užeglih orašastih plodova, ulje više nije kvalitetno.
Džem
Svi koji se bave bezbednošću hrane su ujedinjeni u stavu da ništa što ima buđ ne treba jesti. Ovo ne važi samo za proizvode na kojima je buđ namerno uvedena – kao što je plavi, buđavi, sir na primer. Ipak se čini apsurdno baciti celu teglu džema ako na njoj ima jako malo buđi a znamo da sadrži šećer i da je ispod dobra. Tako, ako na vrhu džema ima malo buđi, onda je vrlo moguće da je džem ispod bezbedan. Ali, ako je cela gornja površina pokrivena buđi, bolje je da ga bacite. Ovako nešto, što bi nam bake savetovale, uvek radite na svoju odgovornost jer, ponavljamo, oni koji se bave bezbednošću hrane bi vam rekli da ništa što ima buđ ne treba jesti!
Suvo voće
Na hrani u konzervama, zamrznutoj i sušenoj hrani je obično naveden datum „najbolje upotrebljiv do…“. Suvo voće možete konzumirati i do godinu dana posle isteka ovog roka, zavisno od toga o kom voću se radi. Što je veći sadržaj vode u suvom voću, imate manje vremena. Tako smokve i urme neće trajati koliko brusnice i suvo grožđe. Svakako, učinite sebi uslugu i probajte prvo jednu voćkicu ako je rok istekao. Ako nisu dobrog ukusa, samo unosite bespotrebne kalorije.
Orašasto voće
Ovde bi trebalo strogo voditi računa o roku trajanja jer neke supstance koje se formiraju u buđi mogu da budu ozbiljno toksične, naročito aflatoksini, koji su i kancerogeni. Oni se nalaze na buđavim žitaricama i orašastom voću.
Pasulj, leblebija, sočivo
Kada pomislimo na ove proizvode, mislimo da traju zauvek, ali nije tako. Obično će do datuma navedenog na pakovanju otvrdnuti i neće biti tako ukusni. Takođe, imajte na umu da se pojedini delovi u okviru istog pakovanja stvrdnjavaju različitom brzinom i nemoguće je prilagoditi dužinu kuvanja da sve ispadne kako treba. Bolje se držite datuma na pakovanju.
Brašno
Pravi neprijatelj ovde je žitni žižak a ne rok trajanja. Neki će vam reći da ih samo izbacite, ali nikad ne znate preko čega su te bubice sve prošle. Dakle, bacite.
Konzervirana hrana
Većina konzervirane hrane, ukoliko je konzerva neotvorena, može da traje znatno duže od istaknutog roka trajanja koji bi svakako trebalo da je „najbolje upotrebiti do“ datum. Sa izuzetkom paradajza i ananasa, koji sadrže visoke količine kiselina pa kreću da se kvare „iznutra“, konzervirano povrće i neke konzervirane supe mogu se bezbedno jesti i godinu-dve dana posle isteka roka trajanja.
Konzervirana tunjevina može da traje i godinu više od naznačenog roka trajanja, ali samo ako je neotvorena.
Kečap i senf
Neotvorena pakovanja kečapa su dobra za korišćenje do šest meseci po isteku roka trajanja, dok senf, čak i ako je otvoren, ukoliko se drži u frižideru, može da traje i godinu dana duže nego što piše na pakovanju.
Začini
Možda će vas iznenaditi saznanje da bi začine trebalo menjati na godišnjem nivou jer neće biti istog ukusa. Ako ste kao mnogi, verovatno u kući imate začine starije od vaše dece. Ako zvuči kao veliko bacanje, kupite začinsko bilje i sami seckajte šta vam treba. Ili se setite da ih čuvate u tamnim a ne svetlim staklenim posudama.
Da li ste vi skoro zavirili u ormare? Da li imate nešto čemu je ODAVNO istekao rok trajanja?