Roditeljstvo – dramatičan glagol dovoljan sam sebi. Čini ga mudrost, iskustvo i porodična istorija. Kada kažemo porodična istorija, mislimo na skup preslikanih majki i baki koji živi u nama. Znate onaj momenat kada progovorite u „gasu”, a iz vas izađe vaša majka. Stanete u ćirilično slovo „f”, na opasno i upriličite sebi detinje uspomene. I tako, u toj prilici i senci naših majki i baka, ponavljamo savete svojoj ženskoj deci.
Savete koje smo nasledile, preuzele, na koje smo naučene. A kada se suočimo sa današnjim vremenom shvatamo da apsolutno ništa u kulturi odrastanja 21.veka, ne odgovara onome što je nekad važilo. Zato smo skupili kamenčiće spoticanja u vidu rečenica, kako bismo premostili taj generacijski jaz – odnosno, evo šta bi trebalo da kažemo, a šta govorimo a treba da zaboravimo:
Kažemo: Nije važno šta drugi misle.
Zapravo, važno je, našim ćerkama je važno. I to mnogo. Psiholozi su ovom fenomenu, važnosti tuđeg mišljenja našli i naziv – reflektor efekat. Spomenuti efekat je izuzetno efektan u tinejdžerskom dobu. Naše tinejdžerke najiskrenije veruju da svi obraćaju pažnju na njih i da je svaka greška koju naprave ogromna i primetna.
Šta bi trebalo da kažemo: O čemu ti najčešće razmišljaš?
Sigurno nećemo našim tinejdžerkama citirati slavne citate o tome kako se ljudi zapravo ne bave toliko drugima koliko su sami sebi fokus. Svi su toliko zauzeti razmišljanjima o sebi i o svom životu da ostale ni ne primećuju.
Čak i svaki blam koji je za naše ćerke kraj sveta, nije ništa posebno, jer kao i uvek u strahu i neprijatnosti su velike oči. Treba da im pomognemo tako što ćemo da usmerimo njihovo mišljenje ka pozitivnim stvarima i uspesima koje su postigle, da im pokažemo da su vredne. Jedan blam ne narušava sve ono postignuto.
Kažemo: Izgled nije bitan.
To je laž. Srednja škola je ekivavalent tome da je važno kako izgledaš. Uprkos činjenici da smo svesni da to nije tako. Frizura ne bi trebalo da igra važnu ulogu, kao ni šminka, ni garderoba. Dokle god si uredan ništa od toga ne bi trebalo da predstavlja veliku stvar. Kilaža je problem, takođe. Devojčice neprekidno razgovaraju o tome. Tinejdžerke umeju da budu brutalne jedna prema drugoj, te se tako pravi taj neprekidni krug, gde ono što nije bitno postaje jedino i najbitnije.
Šta bi trebalo da kažemo: Predivna si, prelepa si, sve ostalo su sitnice.
Naše ćerke su pametne, i one znaju da smo pristrasne. Sigurno nas i ne uzimaju za ozbiljno kada im kažemo da mislimo da su najlepše na svetu. Pored toga što treba da čuju da su lepe, treba im jasno staviti do znanja, da ih lepota ne definiše kao osobe, one treba da budu izgrađene ličnosti – pametne, bistre i sposobne.
Naš posao u podizanju jakih i stabilnih devojaka jeste da ih naučimo da su lepe, i da lepota kojom će pokrenuti svet uvek dolazi iznutra. Biti atraktivan nije vezano za jedan tip lepote koje propagira društvo, to znači biti zadovoljna i srećna osoba. Osmeh i lepo raspoloženje su dva bitna kvaliteta koja čine osobu divnom.
Kažemo: Dobre ocene su veoma važne.
Postoje neke prilike u životu kada dobre ocene pomažu, ali sva je prilika da je njihov uticaj trenutan, i da zdrav razum, otpornost i hrabrost ipak češće budu ti činioci koji čine život boljim. Normalno je da želimo da naša deca budu akademski građani, ali ukoliko tom željom namećemo pritisak da stalno moraju da dobijaju dobre ocene, gazimo im volju da se potrude više i da rade i na svojim drugim kvalitetima koji nemaju veze sa ocenama.
Šta bi trebalo da kažemo: Čime želiš da se baviš?
Možda su dobre ocene bitne za buduću karijeru naših ćerki. Možda, jer ne mora da znači. Uvek se vodite njihovim ambicijama i željama. Pomozite im da odaberu šta žele tako što ćete ih upoznati sa volonterskim radom, dodatnim, van-školskim aktivnostima. Ponekad sve to dodatno iskustvo koje mogu da steknu kroz poznanstva, volontiranje ili putovanja mogu više da im znače od fantastičnih ocena. Jer ocene dođu i prođu. Ohrabrite ih da budu znatiželjne i radoznale, da pitaju i razgovaraju i uče od drugih uspešnih ljudi. Imajte na umu da su tinejdžerke sklone skretanju s puta i budite tu da ih usmerite kada zatreba.
Kažemo: Bezobrazan je prema tebi zato što mu se dopadaš.
Ne mora da znači da vi zaista to kažete, ali je sasvim sigurno da čujete oko sebe ovu krilaticu. To je klasičan primer istorijski naučenih obrazaca koje ponavljamo bez preteranog udubljivanja u značenje. Najbolje bi bilo da otklonimo sve obrasce te da, svojoj deci, govorimo samo ono u šta iskreno verujemo.
Čuli ste da se bezobrazan dečak iz škole opravdava time da mu se neka devojčica dopada, pa ju je zato gurnuo. Sva je istina u tome da se ljudi bezobrazno i nepristojno ponašaju prema onima koji im se ne dopadaju. To je činjenica.
Šta bi trebalo da kažemo: Nije do tebe.
Ljudsko ponašanje je vezano za karakter, senzibilitet, trenutno raspoloženje, probleme koje trenutno imaju. Odrastanje nas uči tome da mnoge stvari koje se dešavaju oko nas ne zavise od nas.