Da li je moguće ostvariti sve svoje potencijale u svim oblastima života? Da li, ako smo uspešni u jednoj, treba da prihvatimo da ne možemo biti uspešni i u drugoj, trećoj…? Odgovori na ova pitanja su u nama, jer ako se mi osećamo zadovoljno, ispunjeno, ostvareno, onda je to to. Ali, ako osećamo da možemo mnogo više, vreme je da se zapitamo šta nam to ne dozvoljava da raširimo krila, šta nas to blokira?
U pozadini svake od ovih tema su emocije i/ili uverenja. I kao što one pozitivne mogu da nas pokrenu da osvojimo svet, tako one koje su negativne mogu da nas blokiraju. Ono što nas ograničava može biti strah, tuga, bes, osećaj nemoći, neverovanje u sopstvenu unutrašnju snagu, znanje, sposobnosti, i sl. Često se dešava da ovih emocija, a posebno uverenja nismo ni svesni, ali ako se stalno trudimo da nešto ostvarimo a to nešto nam uporno izmiče, sasvim je sigurno da su one uzrok.
Da li znate da blokirajuće emocije možemo da nosimo u našem podsvesnom delu bića od najranijeg detinjstva, pa i generacijama unazad, a da toga uopšte nismo svesni?
Neke emocije i uverenja zaista su posledica naših ličnih iskustava, ali na naš život često utiču i one stvari koje nismo nikada iskusili.
Kako je to moguće?
Krenimo od najranijeg detinjstva, jer tada se sve verbalne i neverbalne poruke koje dobijamo „utiskuju“ u našu podsvest. Deca o svetu, ali i o odnosima među ljudima, uče posmatranjem, pa tako „vide i čuju“ i ono neizgovoreno, ono što se prećuti, ono što se čita na licu roditelja, baka, deka ili u pogledima koje razmenjuju. Postoje uverenja i emocije koje se prenose u porodici „sa kolena na koleno“ i mogu da utiču da se osoba oseća kao da „živi tuđ život“, a da ne zna pravi razlog.
To su one situacije kada na primer, odrasli u toku razgovora naglo spuste glas kada se pokrene tema razvoda neke rođake, prve i jedine žene u porodici koja se razvela, sa kojom niko više nije u kontaktu…. Dete prati emocije koje vidi na licima ljudi koji o tome „pričaju ili ćute“ i može da stvori duboko uverenje da je sramota razvesti se, jer se o tome ćuti ili šapuće, ili da će biti izopšteno iz porodice ukoliko se razvede, i sl.
Ili, kada roditelji koji rade mnogo poslova, bore se za svaki dinar i odvajaju od usta da bi dali detetu, imaju specifičan „izmučen“ izraz lica, dete to može da razume – da čovek mora mnogo da se muči da bi zaradio, da je muka raditi, da ako se ne muči novac mu neće ni doći, da novac ne donosi radost nego muku… Ili roditelji koji se „vole i ljube“ samo kada ima para u kući, a svađaju se kada ih nema, šalju poruku da samo dok je para ima i ljubavi..
Sa druge strane, poruke uopšte ne moraju da budu negativne, da nose neku lošu emociju ili iskustvo, naprotiv. Mogu da budu toliko lepe i savršene da postaju nedostižne. U praksi se sve više susrećem sa osobama koje odustaju od braka i porodice ili ga odlažu do zrelih godina, jer veruju da ne mogu da dosegnu ideal braka njihovih roditelja koji su doživeli kao savršen – koja je verovatnoća da ću ja imati muža kakav je moj otac mojoj majci? Danas su druga vremena, nikada neću uspeti da imam savršen brak kao moji roditelji, zato je bolje da i ne pokušavam…
Važno je napomenuti da neće svako dete na isti način doživeti ova rana iskustva u porodici, jer to zavisi i od mnogih drugih faktora. Postoje brojni primeri da su deca uprkos ovakvim „porukama“ u detinjstvu, izgradila potpuno drugačiji život koji smatraju uspešnijim nego život svojih roditelja.
Ako neke od ovih scenarija „prepoznajemo“ u našem životu, onda je velika verovatnoća da smo „pokupili“ emocije i/ili uverenja kojih nismo ni svesni, i da ona u velikoj meri utiču na nas. Znak da se nešto u osobi dešava što je van njene spoznaje i kontrole su i situacije kad ona samu sebe sabotira, jer taman da ostvari to što želi, a onda to nešto „pokvari“. Taman nađe finog dečka i kad veza postane ozbiljna oni raskinu. Najzad ima dobar posao, ali čim postane naporno i izazovno, napušta ga. Ovo su pokazatelji da su unutrašnji impulsi prejaki i da ih osoba ili nije svesna ili nema kapacitete da se sa njima „izbori“. Ukoliko je to istina, dobro je znati da postoje načini da se to reši.
Kako otkriti šta nas sputava u životu?
Uzmite papir i olovku, odredite jednu oblast u kojoj ste po vašem mišljenju uspešni, a onda zapišite sve detalje koje povezujete sa tim uspehom – šta ste sve uradili da biste bili tu gde ste, kako se osećate i koju tačno emociju osećate u vezi sa tim, gde je osećate i koliko je ona jaka? Da li biste sve to opet uradili zarad te emocije? Koje uverenje imate u vezi vašeg uspeha, šta mislite o sebi kada kažete „Ja sam baš uspešna u…“?
Sada zapišite oblast u kojoj po vašem mišljenju možete da postignete više, ali ne uspevate. Šta ste prvo osetili kada ste je zapisali? Koja je prva misao (uverenje) bila? Imate li ideju otkud to? Vraćaju li vam se neka sećanja, priče ili slike iz detinjstva?
Primetite razlike u vrsti i intenzitetu emocija između uspešne i manje uspešne oblasti.
Neko će uspeti da definiše šta ga to blokira, ili će imati ideju šta bi to moglo da bude, a nekome će biti potrebna podrška terapeuta, psihologa ili kouča. Nekada su emocije i uverenja dublje potisnuta, a što je tema važnija, ozbiljnija, to će biti teže pronaći šta je u pozadini, ali ne i nemoguće. Postoje brojne tehnike i metode kojima se to može otkriti.