Na samom početku treba istaći da se gore navedena pitanja u Zakonu regulišu u 5 članova.
Ova naknada zarade predstavlja klasičnu meru finansijske podrške porodici sa decom čija je svrha da se roditeljima olakša usklađivanje rada i roditeljstva.
Ovu vrstu naknade ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica ( zaposleni kod poslodavca ). Izuzetno, pravo na ovu vrstu naknade može ostvariti i zaposleni koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, a dužina trajanja prava na naknadu zarade odnosno plate računa se od dana rođenja deteta, što predstavlja jednu od mnogih novina uvedenih Zakonom.
Takođe, ovo pravo ostvaruje i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.
Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.
Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.
Naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za decu različitog reda rođenja, ne mogu istovremeno koristiti oba roditelja.
Važno je istaci da pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može se ostvariti za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Još jedna od novina u ovom delu Zakona predstavlja i način utvrđivanja osnovice za ovu vrstu naknade. Osnovica se novim zakonskim rešenjem utvrđuje na osnovu zbira mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.
Ono što najviše interesuje javnost jeste rešenje koje je predviđeno članom 13. stavom 2. Zakona kojim je regulisano da se mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija deljenjem zbira gore navedenih osnovica osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.
Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja bruto obračunsku vrednost.
Utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.
Mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate obračunava se na osnovu utvrđene mesečne osnovice naknade zarade, odnosno naknade plate u srazmeri broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu i ukupnog broja radnih dana u tom mesecu. Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose.
Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade odnosno naknade plate vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.
Vema važnu novinu prestvaljaju rešenja člana 14. Zakona kojima :
Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade odnosno naknade plate bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na zakonom propisan način.
Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.
Poslodavac, nadležni organ, odnosno ministarstvo nadležno za socijalna pitanja nemaju obavezu dostavljanja obračunskog listića korisniku naknade zarade, odnosno naknade plate, a po izuzetku ta dužnost postoji ako postoji zahtev korisnika prava .
Važno je navesti da se zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate može podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje i da je poslodavac, odnosno korisnik naknade zarade, odnosno naknade plate dužan da nadležnom organu prijavi svaku promenu u radnopravnom statusu koja je od uticaja na isplatu naknade zarade odnosno naknade plate.
Bitno je istaći da isplate po rešenjima donetim pre početka primene ovog zakona kao i u postupcima za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada i naknadu zarade odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta , a koji su rešeni u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona vršiće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene ovog zakona.
Pravo na roditeljski dodatak za decu rođenu pre početka primene ovog zakona, ostvariće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi na dan rođenja deteta.
Za sam kraj danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 73. do 75. Zakona o društvenoj brizi o deci („Službeni glasnik RS“, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93 – dr. zakon, 28/94, 47/94, 48/94 – dr. zakon, 25/96, 29/01, 16/02 – dr. zakon, 62/03 – dr. zakon, 64/03 – ispravka dr. zakon, 101/05 – dr. zakon i 18/10 – dr. zakon).
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05 i 107/09).
Autor: Bojana Bogojević
|
O autoru: Bojana Bogojević je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja, ekspert za EU.
Ko-autor je dve stručne knjige i autor više stručnih tekstova i naučnih radova iz oblasti prava i korporativnog upravljanja, aktivna je učesnica na mnogobrojnim domaćim i inostranim naučnim skupovima.
Pohađala je više međunarodnih škola iz oblasti prava i ekonomije.Kao predstavnik civilnog sektora, Bojana Bogojević učestvovala je u izradi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, u izradi Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost sa akcionim planom i u izradi akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji. Tvorac je bloga o pravu i korporativnom upravljanju i autor tekstova koje je dosada obajvilo preko 27 vodećih portala i institucija u zemlji i regionu. Stručni saradnik je nevladine organizacije Centar za mame i web portala Yumama. Bojana je izabrana da bude deo Global Goodwill Ambassadors – Globalne neprofitne asocijacije sa sedištem u Portugalu sa misijom prepoznavanja dobrih volontera sa globalnim ciljevima održivog razvoja. Nominirana je i izabrana za oblast Globalna pravna pitanja i korporativno upravljanje izvršnom predsedniku, Luíza Palmi. Osnivač je g. Richard DiPilla.
Kontakt: bogojevic_bg@yahoo.com |
