Svako jutro, čovek ustaje ranije da bi svojoj dragoj skuvao kafu, iscedio pomorandže i spremio doručak. Na drugom kraju grada, jedna žena se uspavala za posao jer je do kasno u noć spremala tortu koju je njen muž poželeo. Da li vam je to divno ili preterano?
Vođeni idejom da ljubav zahteva dela, neki ljudi će na razne načine ugađati partneru – spremaće mu omiljena jela, ići na drugi kraj grada da bi pronašli sendvič ili picu koji voli, kupovaće samo određenu vrstu hleba. Drugi će ugađati manje opipljivim, ali jednako važnim stvarima, pa će izbegavati teme koje partner ne voli ili se povlačiti u raspravi da se “srodna duša” ne bi razjarila.
Nekoliko godina kasnije, žena će se žaliti da se njen muž ponaša kao dete, ne pitajući se da li je sama doprinela infantilnom ponašanju odraslog muškarca. Pripadnici jačeg pola, s druge strane, jadaće se kako su sve dali lepšoj polovini, tretirali je kao malo vode na dlanu, a ona ih je prevarila sa “sirovinom”.
Da li se ljubav zaista može izmeriti količinom i težinom stvari koje obavljamo za partnera? Hoće li se u jednom trenutku ostvariti scenario u kom “obespravljeni” partner kaže: “Ja za tebe sve činim, a ti ni čaj ne možeš da mi skuvaš?” Treba li, zato, na kašičicu davati svoju pažnju i ispunjavanju tuđih želja pristupiti racionalno i proračunato? Gde je granica između zdravog ugađanja partneru i preterivanja? Sve zavisi od naših motiva, kaže psiholog Željka Kurjački. Prema rečima sagovornice, ako se radujemo na pomisao da smo učinili nešto lepo za osobu koju volimo, tada ne preterujemo. Ali, ako to radimo iz straha da ćemo biti ostavljeni, da bismo se za nešto iskupili ili kako bismo iznudili sličnu protivuslugu kao dokaz nečijih osećanja, onda preterujemo.
Kada verujemo da je ponižavajuće davati više nego što dobijamo, u odnosu se gubi spontanost. Tada nestaje zadovoljstvo koje imamo kada ugađamo nekom. Umesto zadovoljstva, počinjemo da osećamo stid i poniženost ako po našoj proceni, partner nije uložio jednako napora. Savet da se u vezi oba partnera trude jednako, pola-pola je dobronameran, ali beskoristan. Mnogo bolji bi bio da očekujemo 100/100 – jasna je Željka.
Ali, nisu izuzetak ni parovi u kojima jedan daje 100 odsto, a drugi samo uzima. I dok se svi pitamo kad će “iskorišćena” strana da progleda, ona nastavlja da nosi ružičaste naočare. Posledice mogu biti pogubne, poput bankrota koji je doživeo Đorđe u Nušićevom komadu “Tako je moralo biti” jer je želeo da ugodi svojoj dragoj, nikad zadovoljnoj Jeli. A sve je zapravo rezultat nedostatka samopoštovanja. Jer, kako kaže psiholog, kad osoba ima zdravo samopoštovanje, izaći će iz odnosa koji po nju nije zadovoljavajući.
Međutim, što duže ostajemo u odnosu u kom nismo voljeni i poštovani, naše samopouzdanje opada, raste strah od napuštanja i osećanje neadekvatnosti. Tada sve više dajemo i ulažemo i sve se više odričemo zarad partnera kako nas ne bi napustio ili prestao poštovati i voleti. Time dalje naše samopouzdanje opada i tako u krug. Ovakve veze mogu da budu veoma trajne, možda ponekad i trajnije od onih gde oba partnera daju slobodno, ali nisu zdrave – opominje psiholog.
Na prvi pogled bi se reklo da su žene u Srbiji i balkanskim zemljama sklonije da ugađaju muževima nego na primer Skandinavke, ali realnost je mnogo zamršenija. Prema rečima naše sagovornice, ranije su žene učene da ugađaju muževima da bi izbegle viku i batine, ali danas je klatno otišlo na drugu stranu.
Gledajući živote svojih majki i slušajući njihove savete “Nemoj da prođeš kao ja”, “Ne daj na sebe”, mnoge žene su poverovale da je ugađanje partneru isto što i poniznost. Takođe, više se priča o pravima žena, ali, kako mi se čini, na nezdrav način, jer se ukazuje na brojne situacije gde se žene nipodaštavaju i daju previše, ali bez rešenja. Mnoge žene tada počinju da osećaju ljutnju prema partneru, da potiskuju poštovanje prema njegovim potrebama i željama i iz straha da će dati previše, odlaze u drugu krajnost, pa spontanost u davanju zamenjuju sračunatošću – primećuje Željka ističući da kod nas još postoji snažna povezanost više generacija što takođe doprinosi da žene imaju sukobljena osećanja: strah od gubljenja identiteta, ali i osećanje krivice zbog napuštanja majčinog sistema vrednosti.
Zbunjujuće su i poruke da ne ugađamo previše jer ćemo tako razmaziti partnera. Ili, još gore, da će on prestati da ceni sve što radimo za njega. Ali, ako smo u vezi gde će naše “preterano” ugađanje dovesti do nepoštovanja, onda je bolje otići iz nje, kaže naša sagovornica.
Ako činimo jer to zaista želimo, tada ne treba da brinemo da ćemo preterati. Treba imati u vidu da nije svako odricanje od sopstvenih želja zarad partnera loše. Važno je da je to zaista naša odluka u vezi sa kojom ne osećamo nikakvu sumnju ili kajanje. Ali, ako se odričemo nečeg što nam je važno iz straha da ćemo drugu osobu razočarati, da će ona prestati da nas poštuje ili zato što ne znamo kako da odbijemo, tada to nije dokaz ljubavi – upozorava naša sagovornica.
NIJE TAČNO DA ŽENE VIŠE UDOVOLjAVAJU
Predrasuda je da žene više ugađaju, jer nema razlike kad je u pitanju zdrava želja da se udovolji partneru, primećuje naša sagovornica.
I jedni i drugi žele da ulažu u odnos i da čine lepe stvari za ovog drugog. Stereotipi o načinu na koji pripadnici oba pola ispoljavaju ljubav, na primer da žene to češće rade verbalno, rečima, nisu se pokazali tačnima. Ako govorimo o ugađanju motivisanom strahom od napuštanja ili osećanjem neadekvatnosti, takođe ne postoje razlike među polovima – jasna je Željka Kurjački.
SVE ZA DRUGOG, NIŠTA ZA SEBE
Zanemarivanje sopstvenih želja zarad partnerovih ne ide njemu na dušu, već za to treba sami da preuzmemo odgovornost. Prema rečima naše sagovornice, ne čini velika ljubav prema nekom da zanemarimo svoje želje i potrebe, već do toga dovodi naša preterano uslovna ljubav prema sebi.
Ako smo sebi dobri samo ako se sviđamo partneru, tada ćemo učiniti sve da mu se uvek dopadamo. Svako njegovo nezadovoljstvo ili zamerka automatski će dovoditi do toga da osetimo stid i neadekvatnost. I zato ćemo uraditi sve da ga odobrovoljimo i da naredni put izbegnemo njegovo razočaranje ili zamerku – objašnjava psiholog.
Izvor: novosti.rs