Branka Veselinović je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica. Najstarija je srpska glumica i zvezda jugoslovenskog filma, sa svojom 101 godinom života i 81 godinom glumačke karijere. Glumila je u više od 100 predstava u pozorištu, te više od 50 televizijskih serija i filmova.
Igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta 3. aprila 1948. u komadu „Kralj Betajnove“. U Beogradu je nastupala u Umetničkom (1940-1942), Narodnom (1944-1947) i Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1947-1978), kao i u Ateljeu 212. U svojoj matičnoj kući, Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrala je preko četrdeset uloga. Za ulogu Gine u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici“ dobila je „Sterijinu nagradu“ 1964.
Bila je supruga glumca i prevodioca Mlađe Veselinovića (1915-2012). Sa Mlađom je osnovala Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć deci sa invaliditetom, a tokom celog života se bavila humanitarnim radom i pomagala deci na razne načine. Branka Veselinović je od 1980. četiri godine bila ambasador UNICEF-a.
Dobitnica je još mnogo priznanja za svoj glumački i humanitarni rad, kao što su Orden rada sa zlatnim vencem, Nušićeva nagrada za životno delo, Vukova nagrada i mnoge druge. Aktivna je i danas. Premda je u 101. godini života, Branka obilazi Domove za nezbrinutu decu, Domove za stara lica i invalide gde recituje i izvodi monologe.
Ranko Risojević (1943) je pesnik, prozaista, dramski pisac, esejista, istoričar matematike, prevodilac i kulturni radnik. Objavio je oko pedeset knjiga, od čega 18 pesničkih zbirki, i 25 proznih knjiga, među kojima 10 romana; izvedeno je desetak njegovih radio igara za decu, a većina je prevedena na više jezika i bila na repertoaru u zemlji i inostranstvu.
Za decu je objavio romane „Dječaci sa Une“, koja je već godinama u lektiri u BiH, potom „Trojica iz Zrikovije“ i „Ivanovo otvaranje“, zbirku priča „Priče velikog ljeta“, dramske tekstove za decu „Božićna priča“ i „Patuljci i bauci“, te zbirku pesama za decu „Majstorije“.
Za svoja književna dela i životnu posvećenost književnosti Ranko Risojević dobio je mnoga priznanja, među kojima su Nagrada Branko Ćopić za roman "Bosanski dželat", Nagrada Laza Kostić za knjigu "Šum", Nagrada Branko Radičević za zbirku pesama "Prvi svijet", za koju je dobio i Nagradu Skender Kulenović; Kočićeva nagrada, Nagrada Dušan Vasiljev za knjigu "Gospodska ulica" i Nagrada Politikinog Zabavnika za dečju knjigu "Ivanovo otvaranje". Nosilac je prestižnog francuskog ordena „Vitez reda akademskih palmi“.
Risojević je cenjen književnik ne samo po svojim delima, već i zahvaljujući radu u kulturnim institucijama, te učestovanju u različitim žirijima. U periodu od 1988-1990. je bio direktor Narodne i univerzitetske biblioteke „Petar Kočić“. Bio je direktor Galerije likovnih umjetnosti Republike Srpske. Član je organizacionog odbora za dodeljivanje Kočićeve nagrade i član odbora Kočićevog zbora. Član je Društva bibliotekara Republike Srpske, Komisije za međunarodnu saradnju Društva bibliotekara Republike Srpske te potpredsednik Društva članova Matice srpske u Republici Srpskoj.
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, Festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji.
Festival obuhvata zvaničnu selekciju (takmičarski program) u okviru koje će se ove godine naći četrnaest predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora. Najmlađa pozorišna publika moći će da uživa u kreativnim, raznovrsnim i maštovitim umetničkim predstavama koje u Srbiju dolaze iz Kine, Rusije, Koreje, Poljske, Italije, Nemačke, Mađarske i mnogih drugih zemalja.
Prošle godine su nagradu “Mali princ” dobili Dušan Pop Đurđev, naš poznati pisac za decu i mlade i dugogodišnji direktor Zmajevih dečjih igara i Vjeslav Hejno, cenjeni poljski profesor pozorišne umetnosti, glumac, reditelj, pedagog i publicist. Među dobitnicima nagrade, koju Festival dodeljuje od 2000. godine, između ostalih su bili i Zoran Hristić (2016), Minja Subota (2015), Timoti Džon Bajford (2014), Branko Milićević Kockica (2007), Ljubivoje Ršumović (2006), i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.