Gordana Plemić, Udruženje roditelj: “U vaspitanju, metoda ličnog primera i doslednosti daje najbolje rezultate.”

Koju vrstu discipline i vaspitavanja deteta primenjujete kao roditelj?

Roditelj sam troje dece i moje iskustvo u vaspitanju i metode koje sam koristila su se menjale. Razlikuju se u odnosu na svako dete, jer sam u procesu odrastanja dece i sama učila, a i uočavala u odnosu na decu šta je ono što je najbolje. Ono što sam brzo shvatila je da je metoda ličnog primera i moje doslednosti davala najbolje rezultate i, kada su deca u pitanju, njihov odgovor na takav način a i sam moj osećaj roditeljstva da činim pravu stvar. Za sve one vrednosti koje sam želela da ih naučim i usmerim imali su prilike da vide da se i sama tako ponašam jer deca uče posmatrajući nas.

Postojale su naravno i situacije koje su bile vrlo izazovne i u kojima sam gubila strpljenje i reagovala na neke od negativnih načina kao što je kazna bez ikakvog objašnjenja, pokušavanje disciplinovanja strogoćom. Ona je u njima izazivala samo trenutno prividno rešavanje situacije ali na duge staze nije donosila nikakve dobre rezultate, a i ja kao roditelj sam osećala da je to bila samo moja trenutna nemoć jer nisam umela rešiti datu situaciju.

Da li disciplina mora da bude nužno negativna?

U našoj sredini sama reć disciplina nosi negativnu konotaciju i podrazumeva strogoću, kažnjavanje. Kada kažemo disciplina onda se to odnosi na učenje i podučavanje, na postavljanje granica koje su detetu vrlo važne i koje deca u suštini vole jer se tada osećaju sigurno. Kada iz tog ugla gledamo, ona uopšte ne mora biti negativna jer sve ono što učimo decu i granice koje postavljamo mogu i trebale bi biti podržavajuče, jasne, dosledne, ohrabrujuće za dete koje će slobodno rasti i razvijati se unutar njih.

Kako se dete može vaspitavati metodama pozitivne discipline?

Kada govorimo o metodama vaspitanja svakako da se one razlikuju od uzrasta deteta i šta je delotvorno u kom uzrastu da se primenjuje. Ono što je sigurno važno je da od samog početka učimo da razgovaramo sa detetom, da ga čujemo, da svakim danom upoznajemo svoje dete. Vrlo često se nađemo u situaciji kada mislimo da je dete neposlušno, a u stvari to je samo jedna od faza razvoja gde dete istražuje gde su granice. Jedan od načina pozitivne discipline je naša roditeljska doslednost, da su te granice koje postavljamo jasne, da razgovaramo o njima sa detetom, da mu objasnimo vrlo jasno zbog čega je neko od ponašanja nedopustivo, da se i sami držimo granica koje smo postavili i objasnili detetu kao i da se ponašamo u skladu sa svim našim zahtevima.

Sa druge strane, kazne kojima često pribegavamo mogu takođe da se zamene razgovorom, zavisno od uzrasta ćemo im jasno objasniti šta takvo ponašanje nosi kao posledicu. Upornost, strpljenje i istrajnost su ključ pozitivnog vaspitanja na duže staze. Može nam se u određenom trenutku činiti da to ne daje neke rezultate, ali kada ih dete na takav jasan način nauči, to je delotvornije i ostaje zapamćeno i usvojeno zauvek. Važno je i da kao roditelj imamo razumna očekivanja od dece, da ih čujemo, da budemo njihov oslonac a ne neko ko će da iscrtava njihov život.

Kako roditelji mogu da podstaknu dobre navike kod deteta, da ga motivišu bez kažnjavanja?

Dobre navike se uče od samog rođenja i vrlo često je važno da mi kao roditelji to pokazujemo svojim primerom, ukoliko od dece tražimo nešto što ni sami ne poštujemo to onda nema nikakav efekat na dete i vrlo često takve situacije izazivaju sukob i dečju neposlušnost.

Svako dete je različito i na različit način reaguje i na nagrade i na kazne, na način kako usvaja znanje. Čak i kada imamo više dece, vrlo često svako od njih reaguje prema svom karakteru i tu mi kao roditelji treba da ispratimo i ispoštujemo taj deo njihovog karaktera da bismo došli do željenog cilja. Treba da podstičemo njihovu kreativnost, jer mi kao roditelji ne treba da ih učimo kako da budu kreativni nego da obezbedimo sredinu za njihov nesmetan rast i razvoj.

Kako fizičko kažnjavanje negativno utiče na decu?

Svako nasilje negativno utiče na rast i razvoj deteta, a kasnije se to prenosi i na njegovu odraslu dob. Fizičko kažnjavanje deteta je nasilje nad njim i ono samo trenutno može da donese neki rezultat i rešenu situaciju jer se dete boji. Vaspitanje strahom kod deteta donosi brojne posledice, kao što je nisko samopouzdanje, vrlo često se izoluje zbog toga od svojih vršnjaka jer je nesigurno šta bi mu se moglo desiti ukoliko iskaže svoje mišljenje. Isto tako, deca sa druge strane znaju da se agresivno ponašaju prema svojim vršnjacima jer takvim načinom mu mi kao roditelji pokazujemo model, da se sva nerazumevanja ili situacije u kojima ne mislimo isto rešavaju nasiljem.

Autoritet nad detetom se ne stvara fizičkim kažnjavanjem i deca prema roditeljima koji ih na ovaj način vaspitavaju vrlo često imaju osećaj strahopoštovanja a ne istinske bliskosti i podrške koje roditelj i dete treba da imaju da bi mogli da se pravilno razvijaju i izrastu u sigurne i zdrave ljude.

Koje su dugoročne prednosti nenasilnog disciplinovanja, kako to utiče na stavove i ponašanje deteta?

Dugoročne prednosti nenasilnog disciplinovanja su nemerljive i za decu a isto tako i za roditelje. Deca trajno usvajaju znanja koja su dobra za njih, koja im dalje u životu daju model ponašanja koji im služi. Deca su samopouzdanija i otvorenija prema svojim vršnjacima, prema zajednici u kojoj žive i u kojoj će sutra raditi. Takođe takva deca znaju da poštuju i sa razumevanjem komuniciraju sa svim različitostima koje sretnu na svom životnom putu. Odnos dece i roditelja je blizak i pun poštovanja i razumevanja što je jedna od vrlo važnih stvari i jedan temelj koji detetu i posle odraslom čoveku daje jednu stabilnost.

Roditelji se, kada istraju da dete disciplinuju nenasilnim metodama, osećaju mnogo bolje, znaju da su uložili svoj maksimum i da su zapravo napravili jedan sjajan posao, jer na kraju to i jeste naš zadatak kao roditelja da u život pošaljemo jedno stabilno, zdravo i srećno dete.

Nije uvek lako na tom putu roditeljstva, izazovi znaju biti veliki, važno je da tražimo pomoć uvek kada smo u nedoumici jer nenasilne metode vaspitanja dece imaju dugoročne benefite za sve nas.