Ipak, uživanje u hrani i traženje utehe u njoj, nije isto.
Psihološka pozadina jela iz zadovoljstva
Godinama u nazad, rade se studije na temu jela iz zadovoljstva a njihova otkrića bi vas mogla i obradovati.
Fiziološki, osećaj zadovoljstva koji izaziva hrana javlja se i u ustima i u mozgu. Pojava zadovoljstva bilo koje vrste, pa i od hrane, dovodi do ispuštanja dopamina (“hormon zadovoljstva”) u mozgu, pokreće puteve u njemu za podsticanje osećaja sreće, smirenosti, motivacije i fokusa.
Izvori iz 2011.godine ukazuju da gojazne osobe mogu imati poremećenu dopaminsku osetljivost, što bi značilo da je potrebna sve veća količina hrane da bi se izazvao osećaj zadovoljstva. U ovom slučaju govorimo o prejedanju i praktično traženju utehe u hrani.
Kada hemijski procesi u mozgu rade pravilno, osećaj zadovoljstva koji izaziva hrana može dovesti do efektivnijeg varenja i apsorbovanja hrane u organizam.
Emotivno zadovoljenje kroz hranu
Hrana uneta isključivo kao gorivo, kod čoveka ostavlja prazninu u moždanim ćelijama a neretko završi sa osećajem kamenja u stomaku. Hrana je mnogo više od samog goriva, i koristi da zadovolji ne samo fizičke i nutritivne potrebe našeg tela nego i emotivne potrebe. U narednim redovima, videćemo i kako.
Uživanje u hrani uvećava društvenu povezanost – okupljanje porodice i prijatelja oko stola je jedna od najvažnijih stavki u ljudskoj prirodi. Svi znamo za izreku „slađe je u društvu“. Studije i ukazuju da obroci u društvu uvećavaju osećaj sreće.
Uživanje u hrani nudi fizičko i emotivno smirenje – u trenucima tuge, neraspoloženja ili kada smo bolesni, tanjir tople pileće supe ili omiljeno jelo koje su nam pripremale mame i bake, i u odraslom dobu pružaju osećaj topline i siguronosti.
Uživanje u hrani razbija negativne stege „držanja dijete“ – jedno od nepisanih pravila „držanja dijete“ je da u društvu na zajedničkim obrocima kažemo „ne“ hrani koju volimo, a naročito visokokaloričnoj hrani. U ovom slučaju se ne uživa u hrani ali ni u društvu. Kada osvestimo naš odnos sa hranom i dozvolimo sebi uživanje u njoj, naše telo uči da će da dobije ono što mu je stvarno potrebno. Davanjem dozvole da pojedemo hranu koja je „zabranjena“ ili „loša“ predstavlja važan korak u razbijanju negativnih okova „držanje dijete“. Kada svesno pojedemo omiljeni kolač u društvu, manje su šanse da ćemo u stanju nezadovoljstva nesvesno preterati sa hranom.
Uživanje u hrani nas povezuje sa tradicijom i kulturnim nasleđem – godinama unazad pouzdani izvori tvrde da je osećaj pripadnosti izuzetno važan po mentalno zdravlje. Kultura i tradicija služe za izgradnju povezanosti kako sa drugima tako i sa samim sobom. Ograničavanje i uskraćivanje hrane koja nas povezuje sa tradicijom i kulturnim nasleđem može dovesti do otuđenja i usamljenosti. Odbijanjem tradicionalne hrane, mi ne govorimo samo da je hrana loša nego isto i za naš identitet. Zato je važno prihvatiti i tradiciju u ishrani i tako osnažiti osećaj slobode i pripadnosti koja je toliko važna za naše mentalno zdravlje.
Uživanje u hrani ili traženje utehe u hrani
Važno je da znamo razliku između ove dve vrste zadovoljstva.
Uživanje u hrani je kada tokom letnjeg vrelog dana u slast pojedete hladni sladoled, kada u slast pojedete tek ubranu jabuku sa drveta a da svaki griz pršti od soka ili kada u slast pojedete kiflicu tek izvađenu iz rerne, koja vas je tokom pečenja mamila opojnim mirisom.
Traženje utehe u hrani je kada nakon emotivno iscrpljujućeg dana pokušavate kroz unošenje hrane da izazovete osećaj koji vam nedostaje (sigurnost, sreća, ljubav) i kroz to često niste svesni koliko ste pojeli.
Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan