Bilo da je reč o nerviranju zbog online nastave i možda nerazumevanja određenog gradiva, nemogućnosti viđanja prijatelja, činjenici što kao osmak dete više neće nikada biti svakodnevno sa svojim prijateljima ili pak nekom drugom stresoru, roditelj u nekoliko koraka može da pomogne detetu da se oseća znatno bolje.
1. Postavljajte mu pitanja otvorenog tipa
Da biste zaista mogli da pomognete detetu i uopšte saznate šta ga muči, nije dovoljno da samo vidite na njegovom licu da nešto nije u redu. Morate da mu postavljate pitanja, i to pitanja otvorenog tipa. To su pitanja koja zahtevaju pojašnjenje i opširniji odgovor te su u suprotnosti sa pitanjima na koja se može dati samo kratki pozitivan ili negativan odgovor.
Takva pitanja će da podstaknu vaše dete da se polako otvara i kaže vam šta ga muči. Pritom možete da koristite i tzv. ja-poruke, kojima ćete izreći kako se vi osećate zbog toga što vidite da se i ono oseća loše. To je deo tzv. pozitivnog roditeljstva, čiji je cilj usmeriti se samo na određenu situaciju, a ne na dete kao osobu.
Na primer, možete reći: Primećujem da nešto nije u redu i to me čini tužnom. Šta se dogodilo?
2. Zagrlite ga
Kada nas neko zagrli, odmah se osećamo bolje, sigurnije i voljenije. Međutim, zagrljaji ne bi smeli da budu deo svakodnevice samo onda kada je detetu teško. Štaviše, zagrljaji bi trebalo da postanu naša rutina. Istraživanje koje je sa saradnicima sprovela Sonja Lyubomirsky na svojim studentima, pokazalo je da su oni koji prime do pet zagrljaja dnevno neuporedivo srećniji od onih koji se ne grle. Naime, tokom zagrljaja se u našem telu oslobađa hormon sreće, a to će uticati i na detetovo raspoloženje.
Pomozite detetu
3. Pomozite mu
Jednom kada ste saznali zašto dete ima loš dan, bilo da je reč o poteškoćama sa rešavanjem zadataka, teškim nošenjem sa pandemijom zbog koje ne može da viđa prijatelje kao ranije ili mu jednostavno nedostaje njegova svakodnevica na koju je bilo naviklo pre svega ovoga, vreme je da mu pomognete.
Međutim, nemojte u svoje ruke preuzeti rešavanje svih njegovih problema jer to dugoročno gledano može imati loše posledice i učiniti da u odraslom dobu bude vrlo nesigurna i nesamostalna osoba. Budite tu kao onaj ko usmerava. Predložite mu rešenja, ali nemojte uticati na njega da ih stvarno mora i primeniti, posebno ako je reč o nešto starijem detetu ili adolescentu.
Roditelj mora detetu da ponudi pomoć, ali ne da na sebe preuzme rešavanje svih problema.
4. Dajte mu do znanja da će i najteži dani proći
Iako mi odrasli često zaboravimo da i detinjstvo ima svoje izazove pa ga se sećamo najčešće kao najbezbrižnijeg razdoblja u životu, ono itekako ima svoje uspone i padove. Deca, iako još u razvojnoj fazi, moraju da se nose sa usamljenošću, traženjem svog mesta pod suncem, zahtevnim školskim obavezama, izazovima koje donose društvene mreže i uopšte digitalizacija života.
Mešutim, najvažnije je da detetu stavite do znanja da će sve to proći. Bilo da je riječ o teškom gradivu, nesrećnim prvim ljubavima ili osećanju izolovanosti od prijatelja, budite detetu podrška i recite mu da će sve to proći. Da bi priča njemu bila uverljivija, poslužite se nekim primerom iz svojih mladalačkih dana.
5. Zajedno isprobajte nešto novo
Kako bi skrenulo misli s problema i na neki način ga „prespavalo“ pa se njegovom rešavanju posvetilo za koji sat ili sutradan, isprobajte sa detetom nešto novo, nešto zbog čega će se osećati dobro. Kao roditelj, trebalo bi da poznajete jake i nešto manje jake strane vašeg deteta pa u skladu s tim odredite i nove aktivnosti.
Na primer, ako znate da dete ima strah od časa fizičkog jer se ne oseća dovoljno kompetentnim za sport, nemojte u tu novu aktivnost uključivati ništa što bi ga podsećalo na to. Zapamtite, cilj je da s tom novom aktivnošću malo opusti misli, oseti se snažno i samouvereno kako bi kasnije moglo da se nosi sa rešavanjem problema.
Izvor: zadovoljna.hr