Jelena T (17) je pre tri godine bila žrtva eksploatacije na internetu
„Imala sam 14 godina kada sam prvi put spavala sa momkom, nisam znala da je u uglu sobe postavio mobilni telefon i da je sve snimio. Ceo život se poznajemo, ovo je malo mesto i nisam mogla ni da zamislim da je u stanju da tako nešto uradi. Pokazao je snimak drugarima koji su mi se danima smejali i svima u školi ispričali.
Osećala sam se poniženo, povređeno, iznevereno.
Nakon nekoliko dana drugarica mi je rekla da su joj preneli dečaci da je jedan od njih iz zezanja poslao snimak jednom pornografskom sajtu. Snimak još uvek tamo stoji. To njegovo ,,zezanje” je mene psihički uništilo, povukla sam se u sebe, ni sa kim nisam komunicirala, nisam htela da izlazim iz sobe, niti da idem u školu.
Roditelji su primetili da se nešto dešava, ja sam ćutala. Plašila sam se da sam ih razočarala. Ukrala sam od bake neke tablete i popila ih, nisam mogla više da izdržim. Sreća u nesreći je da su u pitanju bili laksativi pa nisam imala ozbiljne posledice po zdravlje i život, ali zaista sam želela da se ubijem, da me nema! Ipak sam se uhvatila za jednu slamu spasa – rešila sam da se obratim psihologu u školi, ona je mlada žena i uvek je kul bila prema nama.
Ispričala sam joj sve.
Hvala joj! Njena podrška mi je značila, značilo mi je da je neko tu da sasluša! Zahvaljujući njoj skupila sam hrabrost i ispričala sam roditeljima šta se desilo. Podržali su me da gimnaziju upišem u drugom gradu, bili su tu za mene, razumeli su me i zahvaljujući njima podneli smo krivičnu prijavu za nedozvoljeno snimanje i distribuciju dečije pornografije.
I dalje imam noćne more, i dalje me proganjaju crne misli, ali znam da nisam kriva i sada znam da nisam sama.“
Najmanje jedno od petoro dece žrtva je seksualnog nasilja tokom detinjstva. Prema nalazima globalne studije iz 2021. od više od trećine ispitanika tokom detinjstva zatraženo je da učine nešto seksualno eksplicitno na internetu, a više od polovine ispitanika doživelo je neki oblik seksualnog zlostavljanja na internetu.
Seksualna eksploatacija dece na internetu se odnosi na korišćenje interneta ili komunikacionih tehnologija kao metoda za olakšano seksualno zlostavljanje dece i adolescenata.
Žrtva može biti svako dete.
Od slanja i distribucije slika i snimaka dece drugima (svojim vršnjacima ili starijim osobama), izloženost pornografskom sadržaju, uznemiravanja dece slanjem eksplicitnih materijala, pa do organizovanja i snimanja seksualnog zlostavljanja dece i kasnije prodaje tih snimaka zainteresovanim kupcima na internetu, lascivna komunikacija putem interneta…pregršt je metoda seksualne zloupotrebe dece na internetu. A same brojke žrtava su alarmantne!
Stiče se utisak da se o ovoj temi malo govori u društvu, sem kada se neki od slučajeva zloupotrebe dece pojavi u medijima. Retko se deca odluče da prijave nasilnika.
Zašto deca koje su žrtve zloupotrebe ćute?
Kada je reč o seksualnoj eksploataciji dece na internetu, ne postoje zvanični podaci jer deca se retko usude da prijave da su žrtve.
Deca ćute jer misle da su ona kriva i da su nešto loše uradila, da su svojim ponašanjem, izgledom, rečima doprinela nasilju.
Deca ćute jer se plaše – plaše se daljeg maltretiranja, ucena, plaše se reakcija sredine, plaše se da će biti sama, da im niko neće pomoći.
Plaše se reakcije roditelja što je užasno! Umesto da budu svesna i da znaju da su roditelji ti koji će uvek biti tu za njih, deca se plaše reakcije sopstvenih roditelja i pre će ćutati kada se nađu u nevolji nego se njima obratiti!
Deca ćute jer se plaše da im niko neće verovati. Da će ih omalovažavati, vređati, da se niko neće družiti sa njima.
Ćute jer se istraumirana, jer ne znaju kako da se izbore sa mislima, zbunjena su, preplašena. Veliki broj dece misli da, ako se obrati nekome za pomoć ili ako prijavi, da će se nasilje ponoviti.
"Zato od malih nogu treba razvijati odnos poverenja i iskrene komunikacije na relaciji roditelj – dete! Dete mora da zna da nije samo i šta god da se desi uvek će imati podršku roditelja! Ovo se odnosi na svaki aspekt, uključujući i različite zloupotrebe na internetu! Ako je dete žrtva seksualne eksploatacije na internetu, ono mora da dobije bezrezervnu podršku sopstvene porodice ali i celog sistema! Nasilje uvek treba prijaviti! Živimo u društvu koje veoma lako osuđuje, dodeljuje etikete i neretko okrivljuje žrtvu, kao da je sama kriva što se nasilje desilo. Treba menjati klimu ovog društva i način razmišljanja, pokazati više solidarnosti, podrške i empatije, posebno kada su deca u pitanju! Žrtva nikada ne bira da bude žrtva a možemo da ih ohrabrimo da ne ćute i ne trpe već da uvek prijave bilo kakvu vrstu nasilja“ – kaže stručnjak za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev koja se tokom svog decenijskog rada na polju edukacije iz ove oblasti nebrojano puta srela sa situacijama zloupotrebe dece na internetu.
INTERNET SADA NIJE UVEK BEZBEDNO MESTO ZA DECU, ZAJEDNO MOŽEMO TO DA PROMENIMO!
POTPIŠI PETICIJU ISPOD:
U kojoj meri je zapravo prisutan eksplicitni materijal zlostavljanja deca na internetu?
„U ogromnoj meri! Na internetu su dostupni milioni i milioni neprimerenih, nasilnih snimaka i fotografija na kojima su deca. Pornografski materijal koji uključuje seksualno zlostavljanje dece kruži internetom u nekontrolisanoj meri, što na površinskom internetu (na pornografskim sajtovima), na Dark netu (gde postoje pedofilske stranice na kojima se ovakav materijal kupuje, gleda, distribuira a koje broje članstvo od više stotina hiljada ljudi iz celog sveta), a kada su u pitanju fotografije i snimci oni se neretko dele i putem platformi za četovanje (Viber). Šta se jednom objavi na internetu, tamo ostaje zauvek. Kriminalci od zlostavljanja dece zarađuju ogromne svote novca! Njima nije stalo do dece, već do sopstvenog džepa, a milioni izvitoperenih umova uživa da te snimke gleda i ne pita za cenu! Jedan od načina da zaštitimo dodatno decu jeste da se svi aktivnije uključimo u borbu za bezbednost dece! I internet provajderi treba da nam budu saveznici u toj borbi i pomognu nam da se materijal koji uključuje seksualno iskorišćavanje i zlostavljanje dece blokira sa interneta u što većoj meri, ako ne i totalno. Internet provajderi mogu da omoguće da se ne može pristupiti sajtovima koji prikazuju snimke i fotografije zlostavljanja dece i to treba da urade!“ – dodala je Katarina Jonev.
Šta možemo da uradimo?
Da bismo se suprotstavili fenomenu zlostavljanja dece, prvi važan korak koji treba da napravimo jeste da postanemo svesni koliko je dramatična sadašnja situacija u društvu. Ovaj prvi korak je od suštinske važnosti da bi se odrasli, koji imaju odgovornost i zadatak da zaštite decu (roditelji, nastavnici, vaspitači, medicinsko osoblje, itd.) pokrenuli da uspostave sisteme prevencije i zaštite za naše najmlađe.
Zbog toga je je pokrenut projekat “Justice Initiative” (Inicijativa za pravdu) – evropski odogovor na slučajeve zlostavljanja dece, koji ima za cilj prikupljanje potpisa za predlog zakona o usvajanju efikasne politike protiv nasilja nad dečacima i devojčicama, počevši od primene adekvatnih alata znanja i preventivnog delovanja fenomena koji opstaje na zabrinjavajući način u svim zemljama.
Srpski centar ovog pokreta je počeo da se razvija uz pomoć medijskog partnera, sajta za roditelje NajboljaMamaNaSvetu.com koji se zalaže da okupi važne nevladine organizacije u borbi za prevenciju svakog vida seksualnog nasilja nad decom. Ovaj cilj proširen je na ceo region.
Omogućimo da internet provajderi spreče širenje materijala onlajn
Internet provajderi mogu da ograniče pristup materijalima o seksualnom zlostavljanju dece i veb lokacijama i spreče njegovu distribuciju. U pojedinim zemljama to već rade dobrovoljno, ali uskoro bi im moglo biti zakonski omogućeno i traženo da to rade redovno! Da nalaze, uklanjaju i prijavljuju materijal o seksualnom zlostavljanju dece.
Vašim potpisom možete doprineti podršci ovog zakona – POTPIŠITE PETICIJU ZA BEZBEDNIJI INTERNET ZA DECU POPUNJAVANJEM KRATKOG FORMULARA U NASTAVKU:
Više informacija na justice-initiative.eu