Želja svakog roditelja je zdravo i srećno dete. “Recept” za ostvarenje ove želje može biti složen a glavni sastojak je neosporno, ljubav. Roditelji se neretko nalaze na klackalici pojmova, zdravlja i sreće. Ukoliko se opredele za zdravlje to ne znači da zanemaruju sreću deteta i obratno. Ova klackalica se prvobitno javlja kada je u pitanju ishrana. Veza između roditelja, hrane i dece je često zamršena. Koliko je važno šta naša deca jedu, važne su i navike u ishrani roditelja, koje isto tako utiču na budućnost same dece, misleći na njihov: odnos prema hrani, navike u ishrani, sposobnost samokontrole tokom obroka i održavanje normalne telesne težine.
Odnos roditelja, dece i ishrane može da se ogleda kroz 4 modela, ali imajte na umu da roditelji ponekad iz jednog modela prelaze u neki drugi, zavisno od trenutne situacije i prioriteta u datom momentu.
Drazen Zigic / Freepik
1. Autoritarni model – „Prazan tanjir“ model
Roditelji stavljaju akcenat na: isključivo određenu hranu, izbacivanje „nezdravih“ namirnica i da se pojede sve sa tanjira.
Ukoliko dete ne želi da pojede spanać, roditelj mu neće dati slatkiš nakon obroka ili mu neće dozvoliti da gleda televiziju.
Posledice ovako striktnog modela ishrane po dete su:
-
Umanjenje sposobnosti da prepozna signale za glad i sitost.
-
Manje jede voće i povrće.
-
Veći rizik da ima problema sa viškom ili manjkom kilograma.
-
Veći unos zabranjenih namirnica kada ima slobodan pristup njima.
-
Pokazuje manje uživanja u hrani
-
Nemirnost tokom obroka
-
Odugovlačenje tokom obroka
-
Rano zasićenje
2. Popustljiv model
Roditelji ne postavljaju granice kada je u pitanju ishrana. Dete određuje šta će i kada jesti. Neretko roditelj kuva po “narudžbi” deteta i dozvoljava mu grickanje između obroka.
Ako dete izjavi da ne želi da jede spanać, roditelj će odmah ponuditi da pripremi nešto drugo po njegovoj želji.
Ova deca češće jedu brzu hranu, grickalice i slatkiše. Neke studije pokazuju da ova deca imaju probleme sa viškom kilograma još od predškolskog.
3. Nemaran model
Možda ovo i nije tako čest model, ali postoje neki roditelji kojima je hrana na “poslednjem” mestu. Ovde ni roditelji a ni deca ne znaju kada im je sledeći obrok. Zbog nezainteresovanosti za hranu, frižider neretko bude prazan.
Ako dete pita kada će i šta biti za ručak, roditelji kod ovog modela često odgovaraju da ne znaju.
Ova deca mogu da razviju osećaj nesigurnosti i preokupiranosti za hranom.
Uticaj ishrane roditelja
4. Autoritativni model – “Baš kako treba”
Roditelji podržavaju dete da jede dobro uz tačno određena pravila ponašanja. Ovakav način predstavlja zlatni standard kada je ishrana dece u pitanju jer se izbegavaju “svađe” za vreme obroka a ujedno se potpomaže izgradnja pravilnih dugoročnih navika.
Kada dete izjavi da ne želi da jede spanać uz komentarisanje kako je “bljak” ili “fuj”, roditelj mu objašnjava da nije lepo govoriti ružno kada je hrana u pitanju te da ne mora da jede ono što mu se ne sviđa jer ima i druge hrane na stolu.
Ova deca lakše regulišu unos hrane, jedu više voća i povrća, uglavnom imaju normalnu telesnu težinu.
U suštini, kod ovog modela odgovornost se deli na roditelja i dete. Roditelj je odgovaran šta će jesti, kada i gde a dete koliko i šta od ponuđenog.
Važne stvari autoritativnog modela:
-
Verovati detetovom apetitu – treba imati na umu da je apetit promenljiv i da zavisi od mnogih faktora a jedan od njih je svakako fizička aktivnost.
-
Vreme obroka neka bude srećno mesto gde će i deca i roditelji biti opušteni.
-
Uobročenost je veoma značajna. Deca koja imaju 3 glavna obroka te 1 do 2 užine nemaju potrebe za grickanjem između.
Kako radi mama-nutricionista?
Ja sam mama dvoje dece, devojčice od 15. godina i dečaka od 10. godina. Sa oboje smo prolazili različite stvari pa bi se moglo reći da se primenjuje od svega po malo. Koje su navike u našoj porodici:
-
Obavezni zajednički obroci u zavisnosti od školskih i radnih obaveza.
-
Sipati manje u tanjir od onoga što mislim da im je potrebno. Ako su gladna uvek će tražiti još. Ovde uglavnom tražim da se počisti tanjir.
-
Sin ne voli spanać a kao mali je imao nagon za povraćanje pa mu je bilo dozvoljeno da jede nešto drugo umesto toga. Sada nema nagon pa ga “učimo” da pojede barem jednu kašiku.
-
Ćerka ne voli teksturu pomorandže i mandarine pa uvek bira neko drugo voće.
-
Za vreme obroka mogu da kažu “ne” samo jednoj namirnici tokom obroka, ćerka obično izbegava hleb.
-
Sin nije ljubitelj masnijeg dela masti dok ćerka baš to voli. Za sina je ta masnoća “ljigava” a za ćerku “slatka”. Onda samo gledamo kome koje parče mesa dajemo.
-
Kada se deca žale kako nešto ne vole da jedu, moj odgovor je da se vole tata i mama a da se hrana jede jer je ono naše gorivo.
-
Svaki put kada se napravi nešto što “ne vole” učimo ih da pojedu barem 5 kašika jer se ukus prema hrani menja pa nešto što im se nije svidelo kada su bili mali može im se svideti kada budu stariji.
-
Oboje nisu ljubitelji skuvane ovsene kaše ali će je pojesti kada stavim po kocku čokolade u nju.
-
Kada su u pitanju “nezdrave” namirnice držimo stvari pod kontrolom kada smo kod kuće. Kada su naša deca na druženju onda rade što i ostala deca.
-
Ponekad vikendom mama bude “lenja” pa deca sama spremaju doručak, ručak ili večeru za sve nas.
Sve u svemu i suprug i ja se trudimo da svojim primerom pokažemo šta je pravilna ishrana. Ako mi verujete, naša deca će se “potući” oko salate, ali moram priznati i oko nekih grickalica.
Koji je vaš odnos prema hrani?
Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan