U tom akcionom planu naišla sam na dva problema:
1) Ja
2) Oni
Moj plan se odvijao fantastično sve dok nisu došle tinejdžerske godine. Dve godine između desete i dvanaeste postoje samo da ti zamažu oči i da te prevare. Tih godina verovala sam da sam super mama, verovala sam da sam rešila igricu. Kad vratim sećanja, ni trinaesta nije bila loša. Onda je došla četrnaesta, i nervoza me obuzimala. Osetila sam kako sve ide tokom kojim ne želim. Moj svet je naletao na turbulenciju.
Naravno, shvatam, odrastanje je nešto što mora da se desi. Oni se odrastali, a ja sam napravila kardinalnu grešku, nisam se mentalno odlepila od njih. Oni su odrastali u autonomna odrasla bića, a ja nisam učinila nikakvu tranziciju. Još uvek sam ih videla kao deo sebe, kao prirodni produžetak sebe, a moja duša je osetila da se cepa. Nisam bila spremna.
Drage mame male dece, nemojte da dozvolite da vas neko ubedi da su tinejdžeri užasni. Nije nužno da budu takvi. Doduše, videla sam dovoljno da mogu odgovorno da tvrdim da su često veliki izvor stresa, sve to na neki nov i moderan način koji i te kako ume da zaboli. Imate vremena samo za kratki udah kada shvatate da je pre samo godinu dana bila druga priča sa tim istim detetom.
Budete u neverici, kako je moguće da je to isto dete.
Ne postoji malo dete čiji tantrum ne bih mogla da rešim u tri koraka. Ali zato, postoje tinejdžeri sa čijom dramom ne znam i ne umem da izađem na kraj.
Jednom sam pitala prijateljicu, kako to da ima toliko mama blogerki sa malom decom, dok je tek par mama blogerki koje imaju tinejdžere. Njen odgovor je bio da su mame tinejdžera potpuno predane svom majčinstvu, one nemaju vremena da pišu i pametuju. Zaista. Ne samo da tinejdžeri imaju moć da isisaju dušu iz tebe, nego nemate slatke sličice za Instagram kada se suočavate sa svakodnevnom dramom. Oni nisu više vi. Oni sada imaju reputaciju na koju moraju da paze. Oni rastu, odrastaju i puf… odoše.
Moje deca su dobra deca. Volim ih. Oni su mi sve. Ali dok oni prerastaju svoju malu ljušturu i postaju veliki, pravi se veliki nered. To niko ne kaže nigde iskreno.
Ukoliko još uvek nemate tinejdžere, mislim da treba da poslušate mojih par saveta i da se spremite na vreme:
Negujte vezu sa suprugom i ljubomorno je čuvajte
Jednog dana ćete biti sasvim odvojeni od svoje dece, i opet ćete biti sami. Zato negujte vašu vezu, jer ste na kraju vi i on.
Deca su napravljena da budu svoji ljudi. Vas dvoje ste zajedno zauvek, obavezani.
Biće dana kada ćete ga pozvati i reći mu: „Dušo, deci se ne sviđam, i ne mogu ništa da uradim da ih ubedim u suprotno, sem da radim što sam radila do sada. Ali sada mi zaista treba da se nekom dopadam!” i videćete kako vaš brak cveta.
Vodite računa o braku jer deca rastu i..odoše
Vaša deca nisu vi. Samo nežno prema sebi
Sva energija, trud, ljubav, duša kojom ste polivali vašu decu dok su bila mala je vredna. Ali, imate još dug put ispred vas. Brinite se o sebi. Uživajte u sebi.
Za jedno deset, petnaest godina, bićete baka, zato se čuvajte i negujte. Potrudite se da dobro poznajete sebe kada vaša deca odlete iz gnezda.
Nadajte se najboljem
Radije bih menjala pelene celog dana nego se raspravljala sa tinejdžerom. Radije bih se bavila tantrumom bebe nego tantrumom tinejdžera. Jer, na kraju krajeva, malo dete je jednostavnije za rukovanje, bezbednije je. Kod tinejdžera se baviš njegovim jakim osećanjima i dušom mladog čoveka.
Moram da ponovim – tinejdžeri su fantastični mladi ljudi. Ne želim da vas zatekne njihova reakcija iz „vedra neba“ na nešto sitno i nebitno. Videćete taj tipični pogled tinejdžera, i slediće vam se krv u žilama. Ali, setićete se…tako sam i ja sa svojim roditeljima. Ah, kako se sve vraća. Empatija, recite sebi, empatija pomaže.
Nikada nisam bila zahvalnija što je muž pored mene. Naučila sam da moja deca imaju svoj identitet, a da ja moram da zadržim svoj.
Izvor: theessentialmother.com