Istine i zablude o kokosu: da li je zaista toliko “čaroban” kako se tvrdi?

Da li je namirnica koja je toliko bogata kalorijama i zasićenim mastima čarobni eliksir zdravlja? U narednim redovima ćemo pojasniti o čemu ipak treba voditi računa.

Kokosovo ulje

Mnogo se govori o dobrobitima kokosovog ulja na kožu, kosu, imunitet, varenje, srce i mršavljenje. Ipak treba imati u vidu da sadrži 87% zasićenih masti. Kokosovo ulje je čvrstog oblika, idealno za korišćenje tokom pripeme jela. Laurinska kiselina (najviše je ima u kokosovom ulju) podiže nivo HDL (dobrog) holesterola ali u isto vreme i LDL (lošeg) holesterola. Zato treba voditi računa o količini koja se troši. Povremeno neka zamenjuje neku drugu vrstu masnoće.

Kokosovo mleko

Ne treba ga mešati sa kokosovom vodom koja se nalazi u samom orahu a ujedno ima i malu kalorijsku vrednost. Kokosovo mleko je mešavina njegovog mesa i vode. U zavisnosti od toga koliko vode sadrži u sebi, imaće manju ili veću kalorijsku vrednost, procenat masti i biljnih vlakana. Kokosovo mleko koje je gušće najbolje je koristiti tokom pripreme jela a ono koje je gustine kravljeg mleka kao njegovu zamenu. Obično vegetarijanci i oni koji su osetljivi na kravlje mleko, koriste kokosovo kao zamenu. Treba imati u vidu da 100 ml ovog mleka sadrži preko 200 kcal i zadovoljava  trećinu dnevnog unosa masti i ukupne dnevne potrebe zasićenih masti. Zato bi kokosovo mleko trebalo koristiti samo ponekad.

Kokosova voda

Kokosova voda se često preporučuje kao prirodno hidratantno piće za lake rekreativce. Čaša ove vode sadrži oko 10% dnevnih potreba za kalijumom i može da sadrži oko 45kcal. Međutim, kada je znojenje veliko, gubi se 10 puta više natrijuma nego kalijuma a čaša kokosove vode sadrži 30 mg natrijuma što je 3 do 4 puta manje nego sportska hidratantna pića.

Kokosovo meso

Ukoliko ste na ishrani kojom unosite malo ugljenih hidrata, dobra vest je da komad kokosovog mesa (5cm sa 5cm) sadrži samo 7g ugljenih hidrata (znatno manje od jabuke) a u isto vreme sadrži jako mnogo biljnih vlakana (4g odnosno16%  dnevnih potreba). Takođe sadrži i 15g masti, najvećim delom zasićenih. Taj komadić (5×5) kokosovog mesa sadrži 160kcal. To je i razlog zašto i kokosovo meso treba koristiti povremeno.

Kokosovo brašno

Kokosovo brašno je zdrav način da se kolačima doda prepoznatljiv ukus kokosa. Dve supene kašike kokosovog brašna sadrže 5g biljnih vlakana i 2g masti. Ovo brašno ne sadrži gluten pa je pogodno u ishrani ohih koji pate od celijakije. Postoje neka istraživanja koja tvrde da je kokosovo brašno dobro u ishrani dijabetičara zbog niskog glikemijskog indeksa.

Kokosov šećer

U poslednje vreme se sve više govori o kokosovom šećeru kao zameni za beli kristalni šećer. Dobija se ekstrakcijom iz kokosovog drveta, a ukusa je sličnog braon šećeru. Zbog niske tačke topljenja a visoke sagorevanja, pogodan je u receptima za kolače kao zamena običnom šećeru. Značajna prednost kokosovog šećera u odnosu na obični je i nizak glikemijski indeks (GI). Ovo ga čini podesnim za upotrebu kod osoba obolelih od dijabetesa. Ipak, treba biti svestan činjenice da po jedinici težine, kokosov šećer ima istu količinu ugljenih hidrata i kalorija kao i običan šećer.

Bez obzira na bombastične naslove i tekstove u novinama punih hvale, kokosov šećer je skup a kalorijski identičan običnom pa se stoga njegova upotreba treba ograničiti.

Sve u svemu, kokosovi proizvodi imaju izvesne prednosti poput visokog sadržaja vlakana, nižeg glikemijskog indeksa, odsustva glutena i podobnosti u pripremi kolača. Poseduju i izvesne nedostatke poput visokog sadržaja zasićenih masti i visoke kalorijske vrednosti. Savet je da se povremeno koriste kao zamena i tako iskoriste njihove prednosti.