MULTIFUNKCIONALNA OPTIČKA IGRAČKA – SUPER OPTIC WONDER
Super optičko čudo je korisno u raznim praktičnim situacijama. U nastavku njegovi načini korišćenja su objašnjeni korak po korak.
KOMPAS
Crveni deo magnetne igle pokazuje sever. Da biste se orijentisali u prostoru, izravnajte crveni vrh igle sa slovom N (north) koje označava sever. Lako ćete odrediti druge strane sveta.
LUPA
Jedno veliko sočivo ima tri nivoa uvećanja. Ukoliko uparite dva velika sočiva dobićete još uvećaniji predmet.
INSTRUMENT ZA POSMATRANJE
Ogledalo služi kao odličan instrument za posmatranje sitnih predmeta jer se oni mogu ogledati sa svih strana, i dole i gore.
DVOGLED
Ako otvorite 4 sočiva instrument postaje par dvogleda. Fokus se podešava malim točkićem. Takođe može da se koristi i kao monokl sa samo jednim velikim sočivom otvorenim i jednim malim. Ovaj tip dvogleda koji se dobija u kompletu se naziva Galilejski jer je njegov optički sistem (konvergentna sočiva na kraju koji je okrenut ka predmetu i divergentna na delu koji je bliže oku) kao onaj koji je koristio Galileo Galilej (1564-1642). S njim je ostvario razna važna otkrića među kojima su i sateliti Jupitera i Venerine faze (mene).
Pažnja! Nikad ne gledajte s dvogledom direktno u sunce.
HELIOGRAF
Ogledalo se može koristiti za slanje signla, na primer avionu. Sačekajte da avion bude skoro u pravcu Sunca. Levom rukom držite malo ogledalo blizu oka upereno u sunce. Ispružite desnu ruku i palac izravnajte sa avionom. Obasjće se odraz palca. Zatim ga sklonite pa ponovite radnju nekoliko puta.
BATERIJSKA LAMPA
Radi uz pomoć baterije od 1,5 V.
Oprez!
Treba koristiti preporučenu bateriju ili neku sličnu njoj. Istrošenu bateriju treba baciti u posebnu kantu namenjenu takvom otpadu.
ZVIŽDALJKA
Koristi se za zvučne signale.
MORZEOVA AZBUKA
Omogućava slanje poruka (uz pomoć baterije ili zviždaljke). Poziv u pomoć (SOS): …—…
UNIVERZALNI SUNČEV ČASOVNIK
Pokazuje tačno lokalno vreme. Vreme zavisi od pozicije sunca na nebu i geografskog položaja osobe. Može da se razlikuje od standardnog vremena koji pokazuju uobičajeni časovnici.
Časovnik se sastoji od plastične ploče na kojoj linije označavaju sate, od 8 ujutro do 4 popodne. Polučasovi su takođe prikazani osim 11:30 i 12:30. Broj 12 (podne ili ponoć) nije prikazan jer on odgovara manjoj pločici koja stvara senku.
Takođe ima i manji kvadrant sa skalom geografske širine: od 0“ do 90“ severne geografske širine (N lat.) i od 0“ do 90“ južne geogrfaske širine (S Lat.). Geografsku širinu pokazuje podignuta strelica. Kvadrant reguliše visinu časovnika.
Ovaj tip časovnika radi bilo gde u svetu. Zato je univerzalan.
Metod rada je veoma jednostavan. Nagnite jezičak koji podupire kvadrantna 90 stepeni i skroz izvucite manji deo kao što je prikazano na slici.
Namestite instrument koristeći kompas tako da je igla nacrtana na časovniku paralelna sa onom na kompasu. Crveni deo mora pokazivati sever.
Nagnite instrument tako da strelica pokazuje geografsku širinu na kvadrantu. Na primer, ako ste u Njujorku, širina će biti 40“ severno (N Lat). ( Vašu geografsku širinu možete potvrditi u mapama koristeći ova uputstva). Sada je instrument namešten. Vreme određuje senka koju stvara mala pločica, kao što se vidi na slici.
PERISKOP
Periskop vam omogućava da vidite sve oko „prepreke“ (ima potiče od grčkih reči peri-okolo i skopein-videti). Sastoji se od cevi opremljene sa dve prizme od 45“.
Periskop je napravljen za podmornice jer im omogućava da gledaju na površinu bez izronjavanja. Izumeo ga je 1902 godine Amerikanac Simon Lejk, a usvršio ga je Irac Hauard Hab.
Danas, male periskope koriste špijuni da posmatraju nekoga ali bez da njih vide i za posmatranje teško dostupnih mesta kao što su cevi, mašine i tehnološki sistemi.
Upotreba
Izvucite sva 3 dela, namestite ogledala u suprotnom pravcu a zatim naciljajte objekat koji želite da gledate.
TELESKOP
Teleskop je instrument koji vam omogućava da uveličate udaljene objekte ( ime potiče od grčkih reči tele-daleko i skopein-videti). Teleskop koji se nalazi u ovom kompletu je „Galilejski“ teleskop nazvan po čuvenom italijanskom naučniku Galileo Galileju (1564-1642).
Sočiva objektiva su konvergentna dok deo koji se stavlja na oko ima divergentna sočiva. Stoga ovaj sistem ima prednost u odnosu na druge jer ne izvrće sliku. Teleksop je izumeo holandski proizvođač sočiva početkom 17.veka. Od 1609 godine Galileo je napravio različite modele. Njegovom zaslugom došlo je do važnih naučnih dostignuća sa ovim osnovnim instrumentima: on je otkrio Jupiterove satelite, Venerine faze, sunčeve pege i takođe je proučavao površinu Meseca. Galileova zapažanja, napravljena sa ne mnogo jačim instrumentom od ovoga uključenog u komplet, dovela su do revolucije u shvatanju zemlje i stvorila modernu nauku.
U vekovima koji su sledili teleskop je postao nezaobilazno sredstvo za navigatore, istraživače, vojsku i astronome.
Upotreba
Izvucite sva tri dela, usmerite instrument ka objektu koji želite da uvećate, centrirajte ga i fokusirajte sočivo pomerajući deo blizu oka napred nazad. Slika će biti stabilnija ukoliko naslonite laktove na tvrdu površinu.
Pažnja!
Nikad ne usmeravajte teleskop (ili bilo koji drugi optički instrument) direktno u Sunce jer možete oštetiti vid.
Astronomska posmatranja
Možete da napravite neka zanimljiva posmatranja sa teleskopom koji se nalazi u kompletu.
Mesec.
Na početku mesečevih mena, nekoliko dana nakon mladog Meseca, Mesec je tanak kao srp sa „izbočinom“ okrenutom ka zapadu. Može se videti uveče, nakon zalaska sunca. Vrlo jasno može se videti „srebrnkasto siva“ svetlost koja bledo osvetljava površinu Meseca koja nije direktno obasjana Suncem. Ovo je svetlost Sunca koja se odbija o Zemlju i stiže do naših satelita.
Kada je Mesec u prvoj četvrtini, pojavljuje se oko podneva, i nakon zalaska sunca ostaje vidljiv na nebu u pravcu zapada još nekoliko sati. Jako slaba svetlost baca duge senke i stvara kontrast u okolini što olakšava posmatranje.
Kada je Mesec pun on se pojavljuje nakon zalaska Sunca i vidljiv je celu noć. Ovo je najlošije vreme za posmatranje jer jaka svetlost koju emituje njegova površina pada okomito i čini okolinu „ravnom“.
Kada je Mesec u poslednjoj četvrtini pojavljuje se oko ponoći. U zoru, može da se vidi visoko na nebu u pravcu juga.
Planete.
Pet planeta poznajemo još od antičkog doba jer su vidljive golim okom: Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. One ne sijaju kao zvezde i kreću se iza njih. Nakon nekoliko dana možemo videti da su se planete pomerile dalje od okolnih zvezda ili bliže njima. Merkur (teško se vidi jer je uvek blizu Sunca) i Venera (koja je veoma sjajna) mogu se videti nisko na horizontu nakon zalaska sunca ili pre svitanja.
Mars, Jupiter i Saturn mogu da se vide uveče, takođe visoko na nebu. Jupiter jako sjaji a Mars je izrazito crven.
Zvezde.
Zahvaljujući teleskopu upoznaćete boje zvezda. Na primer, Betelgeuse (Orion) je crven, a Vega (a Lyrae) je svetlo plava. Mape na 22 i 23 strani pomoći će vam da se lako orijentišete po nebu uveče i da uočite glavna sazvežđa vidljiva u različito doba godine. Da biste videli sazvežđa treba da pratite njihova poravnanja.
Magline, Zvezdana jata i Galaksije. Sa teleskopom možemo da posmatramo Maglinu kao na primer M 42 u Orionu, ogromne mase užarenog gasa prisutne u našoj galaksiji.
Drugi zanimljivi objekti za posmatranje su otvorena zvezdana jata, kao na primer Pleiades (M 45), koja sadrži 250 zvezda i galaksija. Jasno vidljiva teleskopom je i galaksija Andromeda (M 31) koja je jedan i po puta veća od naše galaksije. Sa 400 milijardi zvezda ona je 2.2 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje.
Najvidljivija galaksija je naša. U vedrim noćima bez meseca, ona izgleda kao traka svetlosti boje mleka preko neba. Zato se i zove „Mlečni put“.