Naš radni dan počinje ustajanjem u pola sedam. Prva stvar koju uradimo svo četvoro je da popijemo po čašu tople vode. Zadnjih godina je bilo mnogo diskusija o ovome i argumenata za i protiv. Nama ovo prija, mislim da se ovako nadoknadi tečnost izgubljena “sušenjem” tokom sna a i po tradicionalnoj medicini smo tako “razbudili” organizam.
Moj prvi doručak je sok napravljen u blenderu, koji se sastoji od izmiksovane jabuke, banane, pomorandže, kašike kokosovog proteina, kašike lanenog semena i čaše vode. Možda se neki stručnjaci ne bi složili sa mojim izborom ali posle mnogo godina borbe sa konstipacijom, shvatila sam da ovo proizvodi najbolji efekat (za mene).
Dečiji doručak se sastoji od prosane kaše, pripremljene prethodnog dana. Suprug pojede prvo voćnu salatu a potom i prosanu kašu.
Recept: Šolji prosa dodati tri šolje vode pa kada proključa, kuvati 10 do 15 minuta. U skuvano proso dodati iseckane suve šjjive, kajsije i suvo grožđe, dobro promešati pa ostaviti poklopljeno.
Doručak završavamo do sedam, kada suprug i ja popijemo po šolju kafe za lakše buđenje ali i kao prvo jutarnje zadovoljstvo.
Deca u školi imaju užinu a kada u školi ostaju do 15h i ručak. Kod mlađeg deteta je običaj da svakog dana drugi roditelj nosi užinu za ceo razred a sam “jelovnik” je unapred odredila škola. U starijim razredima deca sama nose užinu ili je kupuju u dvorišnom kiosku. Mi smo se odlučili za nošenje, tako da naša ćerka obično ponese neko voće (jabuku, mandarinu, bananu, kivi) i po šaku orašastog i šaku suvog voća, kao i flašu vode (tako najlakše kontrolišem koliko je popila vode).
Kada decu ostavim u školi, idem na trčanje oko 8h. Ovo je još jedan razlog zašto je moj prvi doručak laganiji. Nakon aktivnosti popijem oko 600ml vode kojoj sam dodala kašičicu kumina (potpomaže imunitet i rad digestivnog trakta).
Oko 10h moj drugi doručak je prosana kaša koju su deca i suprug već pojeli. Proso je žitarica koja pravi baznu sredinu te time dobro deluje na digestivni sistem, poboljšava tonus mišića i nervni sistem, pomaže u borbi protiv anemije i učestvuje u formiranju i razvoju kostiju i zuba. Pomenuto blagotvorno dejstvo prosa na nervni sistem, pomoći će u mučnoj borbi sa birokratijom koja obično sledi.
Ukoliko ovog tipičnog dana deca nisu jela u školi, spremam nam “brzinski” ručak. Takav ručak se sastoji od čorbe i testenine sa povrćem. Deca i suprug dele i ostatke pečene ćuretine od prethodnog dana.
Recept za čorbu: U lonac vode, kada proključa dodati iseckan crni luk, karfiol i šargarepu. Potom još dodati kašiku mlevenog suvog povrća, so i ulje. Kada sve ponovo proključa, isključiti ringlu (ovako će povrće biti hrskavo).
Recept za testeninu sa povrćem: Makarone od kukuruznog brašna kuvam prema preporuci proizvođača.
Preliv pripremam na sledeći način: Izdinstati praziluk i crni luk na ulju i vodi, dodati mu sitno seckan celer i šargarepu, prodinstati pa dolivati vodu do željene gustine. Zatim dodati kašiku samlevenog sušenog povrća, so i malo muskantnog oraščića. Na kraju još dodati sitno seckani peršunov list.
Oceđene makarone ovaj put začinim belim lukom u prahu i uljem sa začinskim biljem koje sam sama pripremila. Na svoju testeninu sa povrćem sam dodala i kašiku ajvara.
Deca i suprug danas jedu parče rođendaske torte od prethodnog dana. Kada su slatkiši u pitanju, obično sama napravim neki “zdrav” kolač ali i ostali slatkiši povremeno nađu put do naše trpeze. Ja za kasnopopodnevnu užinu, i ujedno desert, uzimam red crne čokolade (75% kakaoa) i četiri suve kajsije.
Dečija užina u kasno popodne se sastoji od voća, ovoga puta jabuke i pomorandže. U to vreme ja pečem pitu sa sirom.
Malo pre 20:30 sam servirala večeru. Ja sam pojela sardinu sa povrćem iz konzerve i štapiće od kelerabe. Ostatak porodice je večerao pitu sa sirom, kefir i štapiće kelerabe.
Sigurno se pitate zašto je moja večera drugačija. Zbog problema sa nadutošću, izbacila sam u potpunosti mleko i mlečne proizvode iz svoje ishrane i tako otklonila problem. Ni vruće pite mi generalno ne prijaju ali ostatak porodice uživa u njima bez problema. Svako naravno treba da utvrdi sopstvene sklonosti i predispozicije te prema njima izmeni i podesi jelovnik. U idealnim uslovima, večera bi naravno bila ranije. Kod nas je to na žalost nemoguće zbog dečijih sportskih aktivnosti, koje četiri dana u nedelji završavaju u 20h.
Ogromnoj većini ljudi okolnosti nisu idealne ali treba da učinimo najviše što možemo u datim uslovima za ostvarenje pravilne i zdrave ishrane.
Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan