Orman mi je dupke pun odeće.
Kampujem često ispred otvorenih vrata ormana. Razgledam, kombinujem u glavi. Vidim toliko opcija, a opet na kraju uzimam crne helanke koje sam nosila juče (i vrlo verovatno cele prošle nedelje). Razgledam majice, da bih se na kraju odlučila za običnu crnu majicu, koju sam kupila na rasprodaji.
Jednog dana, kažem sebi, jednog dana ću nositi svu tu odeću. Ne danas, ali jednog dana. Danas biram komfort i ono što volim.
Sasvim obično.
Tako se odnosim i prema večerama. Na polici u kuhinji, stoji pet enciklopedijskih kuvara kojih nisam mogla da se otarasim, seljakala sam ih sa sobom. Nikad se ne zna kada ću izgoreti od želje da se posvetim kuvanju i imitiranju Rejčel Rej u kuhinji. Ipak, danas nije taj dan. Za danas biram bezglutensku piletinu i pomfrit. Večeras sam, nakon spremanja brze večere, morala da odbacim ćerku do drugarice i da požurim da se vratim kući gde me je čekalo angažovanje nadgledanja domaćeg – koje me, najiskrenije, tera na plač.
Ništa posebno, sasvim obično.
Nakon obične večere, u svojim običnim crnim helankama, razmišljala sam o tome kako je moj život sasvim običan. Mini kombi, školski redovi i radovi, sokići, nepregledne gomile veša, deca koja izbegavaju obaveze, dani kada želim sebi da počupam kosu i kada želim samo flašu vina pored sebe jer je sve tako, tako obično.
Onda uključim vesti.
I slomi mi se srce.
Rasturene porodice. Suđenja. Presude.
Oblije me zahvalnost.
Naše obično je dobro.
Više nego dobro.
Naše obično je prelepo.
Rutina je blagoslov. Imamo šta da obučemo, imamo hranu, prevozno sredstvo i decu koju školujemo.
Sasvim obično.
Divno je biti mama
Imam osećaj da se mi mame ocenjujemo prema nepostojećoj skali sopstvenih očekivanja i krivice, zaboravljajući da je to obično, što često preziremo, zapravo, divno. Uzimamo za gotovo dane koje provodimo sa decom, pune korpe veša za pranje, prljave sudove. Takvi dani su prosto obični i sjajni.
Obično ne znači da je lako. Obično ne znači da smo sigurne od lupanja vrata pred nosem, prekoračenih rokova za plaćanje računa, helanki, razmirica i ostalih porodičnih začina. Koliko je samo umornog u običnom. Često nemerljive umornosti.
U široj slici – obično je najveći životni dar.
Zato večeras, danas, sutra, nazdravljam našem običnom.
Nazdravite vašem običnom!
Nazdravite jednostavnom, svakodnevnom, običnom majčinstvu!
Drage moje, naše svakodnevno i obično je prelepo.
Izvor: findingjoy.net
Redacija is simply dummy text of the printing and typesetting industry. Lorem Ipsum has been the industry's standard dummy text ever since the 1500s, when an unknown printer took a galley of type and scrambled it to make a type specimen book. It has survived not only five centuries, but also the leap into electronic typesetting, remaining essentially unchanged. It was popularised in the 1960s with the release of Letraset sheets containing Lorem Ipsum passages, and more recently with desktop publishing software like Aldus PageMaker including versions of Lorem Ipsum.