Jaja i zdravlje

3min
Jaje je deo ishrane ljudi hiljadama godina, od vremena kada je čovek bio sakupljač, zatim uzgajivač, do danas kada se ciljanom ishranom živine utiče na hranljivu vrednost jaja. Tako danas na...

Jaje je deo ishrane ljudi hiljadama godina, od vremena kada je čovek bio sakupljač, zatim uzgajivač, do danas kada se ciljanom ishranom živine utiče na hranljivu vrednost jaja. Tako danas na tržištu imamo, nekada nezamislivo, jaja bogata omega-3 masnim kiselinama, zbog čega je jaje postalo funkcionalna hrana.



Znači li to da je danas jaje nova poželjna hrana kao u vreme kada smo pevušili dobro poznati refren Svako jutro jedno jaje organizmu snagu daje? Za sve ljude bez obzira na starost, a naročito one koji obožavaju jaja svakodnevno priređena na bezbroj načina, to bi bila dobra vest budući da je u poslednjih dvadesetak godina, jaje, uprkos njegovoj poznatoj hranljivoj vrednosti, bilo nepoželjna hrana zbog visokog nivoa holesterola i zasićenih masnih kiselina.


Konzumna jaja, ishrana i zdravlje

Uloga konzumnih jaja u ishrani ljudi najviše zavisi od potrošnje. U Japanu, gde jaja imaju bitnu ulogu u sustavu ishrane, ona su važan izvor svih spomenutih hranljivih sastojaka, dok je u zemljama u kojima je ta potrošnja niska njihova uloga zanemariva. Svakako jedna od zanimljivosti je ta da zemlje u kojima je konzumacija jaja najveća imaju najmanju stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Nije utvrđena ni povezanost konzumiranja jaja sa nivoom holesterola u krvi i incidencije bolesti srca. Studija koja je pratila 117 000 muškaraca i žena od 8 do 14 godina pokazala je da je rizik od koronarne bolesti srca jednak kod osoba koje konzumiraju manje od jednog jaja nedeljno ili više od jednog jaja na dan. Kliničke studije potvrđuju epidemološke, prema kojima jaje kao hrana ima vrlo malen, ako uopšte postoji, uticaj na rizik od kardiovaskularnih bolesti.


Stavljajući u odnos energetsku i hranljivu vrednost, za jaje se može reći da ima visoku nutritivnu gustoću, što je samo još jedan od dokaza kako je jaje poželjna namirnica u prehrani osetljivih populacijskih grupa, uključujući siromašne, vrlo mlade i starije osobe i hronične bolesnike, jer se u ovim grupama pojavljuje nedovoljan unos energije i hranjivih supstanci. Jaja su dobrodošla i trudnicama koje u ishranu treba da uključe visokokvalitetne belančevine i druge hranljive elemente, među ostalima i kolin koji je potreban za razvoj mozga, kako bi zaštitile zdravlje fetusa i novorođenčeta.


 

 

Studije su pokazale da konzumiranje jaja ima važan uticaj na sitost, što se objašnjava hemijskim sastavom jaja, odnosno prisustvom belančevina i masti.

 

Konzumiranje jaja usporava želudačno pražnjenje i slabi odgovor glukoze u krvi i insulina. Uticaj na želudačno pražnjenje smatra se da nastaje zbog uticaja žumanca (ne belanca) na izlučivanje holecistokinina i želudačnih inhibitora peptida. S obzirom na globalni problem, jaja mogu biti uključena u ishranu osoba koje imaju problema sa telesnom težinom i sprovode program ishrane radi smanjenja ili održavanje postojeće težine.


Istovremeno, jaja su najčešći uzročnik alergije na hranu kod beba i i male dece. Iako je najveći broj alergija izazvan belančevinama iz belanca, alergije izazivaju i belančevine iz žumanca. Većina alergija na jaja kod dece koja su pratila eliminacijsku ishranu nestaje do pete godine.


Danas se na svetskom tržištu, pa i kod nas, nalazi hrana sa poboljšanim hranjivim vrednostima, od prehrambenih do zdravstvenih. Ali, kako je rečeno na početku ovog teksta, jaja sadrže hranljive elemente koji su neophodni u ishrani i blagotvorno deluju na organizam. Stoga, zahvaljujući pažljivom planiranju, odnosno ishrani živine, jaja danas imaju više omega-3 masnih kiselina, antioksidansa (vitamin E i vitamin A), B vitamina, selena, joda, mangana.


U svakom slučaju potrošač danas može birati između “Super jaja” i jaja klasičnog sastava. Jedno je sigurno. Jaja iznova ulaze u jelovnik pravilne ishrane.


Premda su jaja domaće živine (kokoška, patka, guska, prepelica) po sastavu gotovo ista, u svetu je nesumnjivo najveća proizvodnja i potrošnja kokošijih jaja. Od ostalih vrsta jaja važno je spomenuti proizvodnju pačijih jaja (pogotovo u Kini), dok jaja prepelice, iako oglašavana kao vrlo zdrava, nemaju veliku potrošnju. Potražnja za jajima određene vrste živine i posebnim svojstvima rezultat su sklonosti tržišta, ali i ekonomske situacije na nekom prostoru.


Koliko često vi jedete jaja? Kada ste detetu uveli jaje u ishranu?


Autor: prof. dr. sc. Irena Colić Barić, Pročelnik Laboratorija za znanost o prehrani, Prehrambeno – biotehnološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu

Izvor: Zdrav život


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *