Jedem zdravo a gojim se. Kako je to moguće?

Bilo koja nagla promena ishrane nije uopšte jednostavna. Tako, kada se pređe na tzv. zdravu hranu puno je nesvesnih uticaja koji je sabotiraju. Najčešći su oni da ljudi nesvesno povezuju oznaku “zdravo” sa mišljenjem da je potrebna veća količina hrane da bi se zasitili kao i da je “zdrava” hrana bez ukusa i mirisa pa joj je potrebno dodati začine (često kalorične). Ovo dovodi do toga da se nesrazmerno začinjava pri kuvanju i porcije povećavaju. Sve je to moguće izbeći vodeći računa da se od početka usvoje zdrave navike.

“Nezdrave navike” spram “Zdravih navika”

Koje su to nezdrave navike na koje treba obratiti pažnju i zameniti ih onim zdravim?

• Prženo i pohovano zameniti kuvanim, dinstanim i pečenim
• Dodatke jelima (veštačke arome) zameniti svežim i sušenim biljnim začinima
• Klasičnu zapršku (zagrejanu masnoću pa se dodaje brašno) zameniti hladnom zaprškom (brašno se meša sa vodom i hladnom masnoćom).

Šta je sa posnom ishranom?

Posna ishrana se “u narodu” smatra zdravom jer su izbačene namirnice životinjskog porekla ali se isto tako lako pretvori i u obilne obroke. Nije retkost da na kraju posta vaga pokaže viši broj kilograma a mi se pitamo zašto.

Odgovor je u kalorijama. Na primer, posnoj sarmi se olako dodaje više ulja (100ml ulja je oko 884kcal) da bi se “popravio” ukus ili se pojede više da bi se osetila “sitost”. Uz to, posna sarma se pravi sa pirinčem čija je energetska vrednost na 100g oko 360kcal. Ukoliko je neko pravi sa orasima, 100g oraha je oko 650 kcal. Primera radi, kod “klasične” sarme, 100g mlevenog mesa (u zavisnosti od masnoće i vrste mesa) nosi 210 kcal do 320 kcal.

A zdrava peciva?

Ako ste od onih koji vole da posete pekaru ali da bi umirili savest birate posna, “fit” ili bilo koja druga peciva sa nagoveštajem zdravijeg, morate biti svesni da je kalorijska vrednost svih vrsta brašna slična. Kada im se jos dodaju inače zdrave semenke, energetska vrednost im raste.

Oprezno sa začinima

Kada se u kuvanju koriste industrijski pripremljeni dodaci treba biti jako oprezan. Ovi začini sadrže pojačivače ukusa na koje se lako naviknemo. Problem je u tome što njihovo redovno korišćenje praktično svako jelo čini istog ukusa. Tako se prag naše osetljivosti na “ukus” a i slanost povećava, što dovodi do toga da dalje postepeno uvećavamo količinu ovih dodataka. Ako zatim skuvamo jelo bez veštačkih primesa i dodataka, činiće nam se bezukusno i imaćemo tendenciju da dodajemo više masnoće i sl.

Šta raditi da bi zdrava ishrana imala i pozitivan efekat na našu liniju

Sve se zasniva na tome kada ćemo primetiti osećaj sitosti. Neki od najvažnijih saveta su:

• Biti svestan obroka – ne odvlačiti pažnju drugim stvarima (predugi razgovori, telefon, TV).
• Sedeti tokom jela.
• Dobro sažvakati hranu.
• Obedovati 15-20 minuta a ne u trku ili s nogu.

Sve u svemu, i kada biramo “zdrave” proizvode, moramo voditi računa o količini i kalorijskoj vrednosti hrane koju unosimo. S druge strane, odbacimo predubeđenje da je samo nezdrava hrana ukusna. Kada biramo gotove proizvode sa oznakom “zdravo”, trebalo bi da uporedimo njihovu energetsku (kalorijsku) vrednost sa “običnim” da ne bi došlo do povećanja telesne težine.