Jedna mama u Estoniji: prva čvrsta hrana ovde je…. bundeva!

Obožavam Estonsku opuštenost kada su u pitanju neki aspekti života.

– Doktorka, koliko često da kupamo bebu?

– Paa, možete jednom do dva puta nedeljno. Ako baaaš želite kupajte je svaki dan, ali stvarno nema potrebe… I samo vodom!

– Ok, a kad da počnemo da je izvodimo napolje? – pitamo na prvoj kontroli kod pedijatra u bolnici, beba ima nedelju dana.

– Kako to mislite kad? Pa možete odmah sad. Nemojte samo kada je mnogo hladno.

– Dobro 🙂 A izvinite, šta Vam to znači mnogo hladno?

– Nemojte mnogo da je izvodite kada je manje od -15C. – Setila se odakle dolazimo i počela da se smeje. – Kupite joj ovčije krzno i podmetnite u kolica, bićete ok 🙂

– A da li da mažemo bebu posle kupanja? – pitala sam nakon što sam se setila kako u Srbiji ljudi okupaju bebu pa je celu namažu Pavlovićevom. I to svaki dan!

– Što? Jel nešto nije u redu? Jel joj suva koža?

– Ma nije, samo pitamo.

– Pa šta onda ima da je mažete? 🙂

Ok, znam kako zvuči 🙂 Ali beba nam odlično napreduje, nije bolešljiva, veseljak je i velika pričalica… I da, išli smo na izlet u drugi grad na -25C, ne kupamo se svaki dan i ne mažemo se celi Pavlovićevom. Estonski način radi za nas 🙂

Na preporuku naše porodične doktorke odlučili smo da počnemo sa uvođenjem čvrste hrane sredinom petog meseca. Veliki dan se bližio i trebalo je odlučiti sa čime ćemo početi.

Doktor Sirs, čiju knjigu često konsultujemo, kaže da se počne sa jabukom, bananom, kruškom i pirinčanom kašicom, to je nešto što najviše podseća na ukus majčinog mleka i to će beba najradije prihvatiti.

Na internetu ćete pročitati sve i svašta. Kada pitate ljude iz okoline od svakog iz ćete dobiti neku drugu informaciju. I malo njih će vam dati savet. Većina će vam reći šta treba da radite. Slušajući priče čovek može da pomisli kako je uvođenje čvrste hrane nešto što prosto mora da bude problem, svi su mi govorili kako treba da budem strpljiva, ako beba nešto neće da sačekam, probam kasnije i svi su govorili kako treba da budem uporna. Znate ono kada vam drugi nešto pričaju i savetuju vas, a vi mislite da ste pametniji i kako ćete vi drugačije, e tako sam i ja razmišljala i verovala kako hranjenje nema šanse da predstavlja problem.

Na kraju cele konfuzije oko izbora prve hrane odlučili smo se da pitamo našu doktorku. Njen pristup je bio potpuno drugačiji od svega sa čime smo se susreli do tada: „Moje iskustvo kaže da su deca koja su prvo dobila bananu, jabuku i krušku kasnije pravila problem sa ostalom hranom, hajde da probamo da joj date malo manje ukusno povrće pa da vidimo šta će da bude. Počnite sa brokolijem, tikvicom, spanaćem…”

A kada sam se raspitala među Estoncima šta je ko prvo davao, svi su rekli da im je prva hrana bila bundeva!

Čekali smo vikend da počnemo. Kada smo svi kod kuće. Našla sam minijaturne mlade bundeve i ispekla sam ih u rerni. Nisam htela da je kuvam, pošla sam od sebe, da li bih ja jela barenu bundevu, realno ne. I tako sam ja ispasirala bundevicu sa malo vode, probam je, neću da dajem detetu nešto što ja ne bih jela, bundeva divna slatka, to je to, počinjemo… kad ono…

– Pa da li ste vi normalni? – sigurna sam da bi tako nekako rekla da je umela da nam kaže.

Nakon što smo uz veliko natezanje uspeli da pojedemo cca 1 kašičicu po glavi je počelo da mi se mota sve i svašta. Da li su svi ostali bili u pravu? Da nismo pogrešili što nismo prvo dali jabučicu? I odakle mi uopšte ideja da će nama ići lako nešto što je svima problem?! Setila sam se nečega što mi je rekla jedna drugarica i to je ujedno najbolji savet koji sam u vezi ovoga dobila „Samo opušteno i budi uporna.” Ok, sutra je novi dan, odlučili smo se za upornost. Prvo, sigurna sam da sam prvo probanje ja zeznula, bundeva je garant bila previše gusta, kada sam sutradan podgrevala dodala sam još malo vode i naravno da je i klopanje bilo potpuno druga priča 🙂

Od tada do sada probali smo bundevicu, brokoli, tikvicu i šargarepu. Sve bareno na vrlo malo vode, da ogrezne, sa izuzetkom bundeve koju sam pekla u rerni. Verovali ili ne, beba se najviše oduševila brokolijem, ali generalno, jako voli da jede. Hranimo se oko 12-13h. Trećeg dana sam odlučila da uvedem i večeru i počeli smo sa pirinčanom kašicom i na nju je od svega najlepše reagovala što mi je bilo jako čudno, razmutila sam je sa vodom što je učinilo da kašica bude prilično bezukusna. Svejedno, beba nam se oduševila 🙂 Nakon pirinčane kašice, za večeru smo probali i bananu i jabuku i miks jabuke sa pirinčanom kašicom. Gledala sam da preklapam novu hranu koju uvodim u smislu da ono što je novo dajem dva dana u kombinaciji sa nečim što već znamo da nam odgovara u onom drugom obroku. Dakle 2 dana bundeva, pa naredna dva dana bundeva za ručak a pirinčana kašica za večeru, zatim kada je prošlo 4 dana bundeve, za ručak brokoli, a za večeru opet pirinač u slučaju da je beba alergična na brokoli da znamo ko je krivac… Što se tiče količine, počeli smo od jedne kašičice, prešli na jednu kašiku, a sada napravim dve-tri kašike pa joj dajem da jede koliko želi,

U narednim nedeljama i mesecima otkrivaćemo nove ukuse. U planu su grašak, junetina, kukuruz i borovnice. Radujem se!

Autor: Marija Sponza, palachinkablog.com 

Pročitajte i: 

Uvođenje čvrste hrane: Šta me je i koliko namučilo

Kako pobediti nećejeda

Uvođenje čvrste hrane: Poštedite svoje dete soli

Kašicom ću te, kašicom ćeš me