Poslednjih nekoliko godina se radi na podizanju svesti o važnosti mentalnog zdravlja. Rasprave se uglavnom vode oko terapija kojima se neutrališu simptomi. U isto vreme se radi na otklanjanju stigme vezane za mentalne bolesti. Na žalost, manje se pažnje poklanja pronalaženju uzroka pojave bolesti.
Spominjanje uticaja ishrane na mentalno zdravlje nije često.
Tokom celog života ishrana je važan faktor u održanju fizičkog i mentalnog zdravlja čoveka.
Mnogi stručnjaci tvrde da ishrana značajno utiče na zdravlje čak i pre rođenja. Istraživanja su pokazala da životne navike roditelja imaju veliki uticaj na razvoj detetovog mozga i njegovo mentalno zdravlje.
Pretkliničkim studijama je utvrđeno da manjak holina, folata i metionina kod oca, povećava rizik od anksioznog i depresivnog ponašanja kod potomstva. Deficit folata i holina kod majke pak uvećava rizik od neurorazvojnih poremećaja deteta.
Po rođenju, prvih 1000 dana deteta predstavlja kritičan period za optimizaciju ishrane i razvoj mozga. Dojenje je od izuzetne važnosti ne samo za imunitet i fizičko zdravlje deteta nego i za njegovo mentalno zdravlje. Rizik od poremećaja mentalnog zdravlja se smanjuje zasejavanjem creva bebe korisnim bakterijama i obezbeđivanjem hranljivih materija koje podržavaju razvoj crevne flore i mozga. Manjak proteina i mikroelemenata tokom dojenja može promeniti kognitivni razvoj i potencijalno uvećati rizik da kasnije u životu dođe do poremećaja mentalnog zdravlja.
Faktori u ishrani koji mogu negativno da utiču na mentalno zdravlje:
- Nepravilna ishrana, bazirana na višestruko prerađenim prehrambenim proizvodima
- Disbalans crevne flore
- Neregulisan nivo glukoze u krvi
- Prehrambeni alergeni, poput glutena
- Nedostatak vitamina i minerala
1. Nepravilna ishrana
Veza između višestruko prerađenih proizvoda i psiholoških poremećaja, uključujući depresiju i anksioznost je davno utvrđena. Izvesno je da osobe slabijeg mentalnog zdravlja, pre biraju „nezdravu” hranu. Tako bi se moglo reći da ishrana i mentalno zdravlje imaju uzročno posledičnu vezu. Ishrana ima uticaj na mentalno zdravlje, isto kao što mentalno zdravlje ima uticaja na ishranu.
Pojedini sastojci u višestruko prerađenih namirnicama uvećavaju inflamaciju crevnog sistema, što može biti okidač za anskioznost. Hronični stres dodatno pogoršava efekte nepravilne ishrane na razmenu omega masnih kiselina u membranama neuro ćelija.
2. Crevni disbalans
Mikrobioti u crevima stvaraju niz metabolita kojima se šalje signal mozgu i utiču na kogniciju, emocije i ponašanje. Kada dođe do mikrobiotskog disbalansa zbog preterane upotrebe antibiotika i višestruko prerađenih namirnica, može doći do poremećaja u slanju signala te do uvećanja rizika od pojave depresije, anksioznosti, bipolarnih poremećaja, šizofrenije, anoreksije.
Određene namirnice i suplementi koji sadrže probiotike imaju pozitivan uticaj na osobe koje su mentalno ili emocionalno nestabilne, tako što podstiču lučenje serotonina. Ovaj hormon utiče na otklanjanje anksioznosti i depresije. Kliničke studije su potvrdile da probiotici u izvesnoj meri otklanjaju stres.
3. Kontrolisanje nivoa glukoze u krvi
Loša kontrola nivoa glukoze u krvi može našteti mentalnom zdravlju, izazivanjem upalnih procesa u crevima i u mozgu. Opšte je poznato da nagli skok i pad glukoze u krvi utiče na raspoloženje. Kod osoba koje pate od dijabetesa tipa 1 i 2, stepen hiperglikemije uvećava rizik od depresije.
4. Gluten
Gluten može da poremeti mentalno zdravlje uvećavajući crevnu propustljivost. Kada metaboliti, koji izazivaju upalne procese, „pobegnu”, oni nađu put do mozga gde izazivaju upalni proces, te tako i psihološke probleme.
5. Hranljive materije u svrhu mentalnog zdravlja
Manjak nutritivnih materija može da uveća rizik poremećaja mentalnog zdravlja. U ranijim tekstovima smo pisali kako različite hranljive materije utiču na mentalno zdravlje, te smo spominjali: psihobiotike, omega masne kiseline, minerale, vitamine i različite fitonutrijente.
Vraćanje prirodnoj ishrani
Ovde je preporučljivo fokusirati se na što prirodniji oblik namirnica i tako obezbediti nutritivne materije za dobro funkcionisanje mozga i optimalno mentalno zdravlje:
- Povrće bogato biljnim vlaknima – najmanje 3 do 4 puta dnevno, sve dok ne remeti rad creva
- Sveže i sirovo voće
- Meso, ribu, jaja
- Ograničene količine skrobnog povrća
- Semenke i orašasto voće
- Mahunarke
- Integralne žitarice (ukoliko osoba podnosi)
- Mlečni proizvodi (ukoliko osoba podnosi)
Kao i uvek, budite umereni u ishrani i birajte raznovrsne namirnice.
Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan