Iako često mogu da čujem iskustva roditelja da su im pedijatri, komšije, rođaci,… kada su im izrazili neki sumnju vezanu za detetov razvoj, rekli da je dete još malo, pa dečak je oni su lenji, devojčice su nespretnije i razni mitovi na datu temu – nikad nije rano za posetu, pa makar ona bila samo poseta radi konsultacije.
Kako bi dete razvilo sve svoje potencijale potrebno je stimulativno okruženje – prostor za igru, bez ekrana, sa puno igre, a manje igračaka. Više žive reči, opisivanja, zajedničkog vremena u igri i interakciji.
Razvojne mape postoje i govore o razvoju na različitim uzrastima, one nisu zacementirane i ne znači da se to nešto mora desiti baš u datom trenutku, jer se svako dete razvija prema svojim individualnim karakteristika i potencijalima. Ali, nam mogu biti dobar resurs da pratimo detetov razvoj i da primetimo kada se pojave određena kašnjenja u razvoju i usvajanju određenih veština i sposobnosti.
Kada govorimo o najranijem uzrastu do 12 meseci, neki od znaka koji mogu biti signal da su potrebne konsulatacije jeste:
- odsustvo plača
- izostajanje reakcije na bliske osobe – socijalni osmeh
- preterane reakcije na zvuke, svetlost, taktilne nadražaje
- izostanak reakcije na zvuke, svtelost, taktilne nadražaje
- izostanak gukanja i brbljanja
- slabost mišića
Na uzrastu nakon 12 meseci, a do 3. godine to su:
- ne odazivanje na ime
- odustvo ili kratak kontakt pogledom i generalno kontakt sa bliskim osobama
- izostanak imitacije jednostavnih radnji (taši-taši, mahanje, slanje poljupca,…)
- utisak da nas dete ne razume i da gleda “kroz nas” kada mu dajemo jednostavan nalog (uzmi, daj, baci,…)
- odustvo ili teže uspostavljanje zajedničke pažnje
- izostanak verbalizacije i komunikacije
- teže zauzimanje položaja u prostoru, izražena nespretnost u motoričkim aktivnostima
- teško uspostavljanje balansa pri hodu
- izraženo izbegavanje određenih grupa stimulusa ili pak izraženo traženje određenih stimulusa
Bitno je znati da i ukoliko se primeti neki od navedenih znakova to ne znači nužno i razvojni poremećaj, a baš iz tog razloga je bitno otići na procenu gde ćete u razgovoru sa defektologom dobiti dodatne informacije o razvoju deteta, daljim koracima i potrebnoj stimulaciji.
Kako bi dete razvilo sve svoje potencijale potrebno je stimulativno okruženje – prostor za igru, bez ekrana, sa puno igre, a manje igračaka. Više žive reči, opisivanja, zajedničkog vremena u igri i interakciji.