Slika: UW Health/flickr.com
Činjenica je da ukoliko dete koje je starije od 4 godine raste manje od 4,5cm godišnje treba ga uputiti endokrinologu radi procene rasta zbog mogućnosti problema sa niskim rastom i utvrđivanja uzroka ovog usporenja u rastu.
Da bi se utvrdilo da li postoje nepravilnosti u rastu, potrebne su redovne kontrole medicinskih profesionalaca. Dakle, u svom Domu Zdravlja, sistematski pregledi na svakih 6 meseci daju odličan uvid u eventualno postojanje odstupanja od normale.
Svako dete bi trebalo da ima svoj karton, u kojem je upisana, prvo porođajna težina i dužina kao i trajanje trudnoće (GN – gestaciona nedelja), zatim težina porođaja, eventualno korišćenje forcepsa prilikom porođaja; visina bioloških roditelja i, na osnovu ovih potadaka baziranih na genetskom potencijalu, izračunata očekivana adultna-ciljna visina. Važan je i podatak da li je u porodici bilo niskih članova. Ovi podaci se upisuju u kartu rasta svakog deteta, tako da samo na osnovu jednog pogleda nije teško videti da li postoje neka odstupanja. Ako postoje, tada pedijatar iz Dza upućuje dete kod endokrinologa.
Treba takođe znati da postoje i različite vrste karti rasta, npr. etničko specifične, zatim, specifične za neke sindrome kao što su Down-ov, Turner-ov sindrom i ahondroplazija.
Od velikog su značaja i podaci o postojanju hroničnih bolesti, stigmata, dugotrajnom korišćenju određenih lekova, npr. dugotrajno korišćenje antiepileptika može da prouzrokuje hipotireozu. Zato se redovno jednom godišnje određuje vrednost TSH kod ovih pacijenata. Zatim dugotrajno korišćenje glukokokortikoida? Da li je postojala trauma glave? Danas se zna da je ovo jedan od najčećih stečenih uzroka nedostatka hormona rasta.
Kod dece starije od 2 godine u dijagnostici nam je važna radiografija leve šake i doručja. Pomoću nje određujemo tzv. koštanu zrelost deteta.
Znamo da se danas godišnje u Republici Srbiji rodi oko 60 000 beba. Od tog broja 10 % njih, što će reći oko 6 000 dece se rodi sa dijagnozom SGA ili mali za gestacionu dob, sa manjom telesnom dužinom ili težinom, a od ovog broja njih 600 imaće problem sa rastom. Zato se posebna pažnja mora posvetiti ovoj deci.
Ukoliko dete u uzrastu od dve godine bude niže od 94cm, treba konsultovati pedijatrijskog endokrinologa radi intenzivnijeg praćenja rasta i razvoja. Sve probleme, odnosno nedoumice u vezi niskog rasta najbolje je otkriti/rešiti u uzrastu 2-4 godine, najbolje pre prepuberteta.
Genetski mali rast (ili familijarni, ili konstitucionalni mali rast) je problem u opštoj populaciji za oko 2% mališana.
Treba takođe znati da su deca sa urođenim sindromima, kao što su Down-ov, Turner-ov, Praeder-Willi, Noonan-ov sindrom, kao što je napomenuto, nižeg rasta.
Nadalje, infekcije u toku trudnoće (rubeola, toksoplazmoza itd) mogu da dovedu do oštećenja ploda i posledično nižeg rasta. Takođe, upotreba alkohola i opijata tokom trudnoće, kao i neadekvatna ishrana i pušenje mogu naškoditi plodu. Brojni uzroci i manipulacije tokom porođaja kao što je asfiksija ploda ili zloupotreba forcepsa mogu napraviti problem.
Lista neendokrinih bolesti i tretmana koji mogu biti udruženi sa malim rastom je duga: malnutricija, bolesti pluća (cistična fibroza, Astma), bolesti srca, reumatološke bolesti, gastrointestinalne bolesti (Kron, zapaljenska bolest creva), neurološke bolesti, bubrežne bolesti, anemija, maligne bolesti, zračenje centralnog nervnog sistema. Zato je postavljanje dijagnoze delikatan proces.
Dakle, osnovni alati za rad su: potrebne analize, redovna merenja i popunjen grafikon rasta, koštana zrelost, porođajna težina i dužina, TV, TT, ciljna visina, i IgF1.
Interesantno je da niska vrednost IgF1 (tkivni hormon rasta) ne potvrđuje dijagnozu hormonskog deficita. Slaba nutricija, hronične bolesti i hipotiroidizam snižavaju koncentraciju IgF-1. Čak do šeste godine života vrednosti su niske.
Endokrini uzroci niskog rasta su brojni: Hipotiroidizam – kongenitalni i stečeni – obavezno se određue vrednost TSH i FT4; Celijakija – ne tako retka bolest – potrebno je uraditi antitela na tkivnu transglutaminazu. Kod niskih devojčica uraditi analizu kariotipa da bi se isključio Turner-ov sindrom, zatim nadalje utvrditi da li postoji dugotrajna upotreba kortikosteroida, isključiti postojanje pseudohipoparatiroidizma, i na kraju dolazimo do testova za procenu sekrecije hormona rasta i utvrđivanje eventualnog deficita hormona rasta –GHDa. Najčešći uzrok GHDa je izolovan i idiopatski- nije poznat. Kako bi dokazali postojanje deficita potrebno je uraditi dva dinamska testa. Za zadovoljavajući odgovor potrebno je da je bar jedna vrednost – rezultat bude veći od 10 ng/ml.
U našoj republici Srbiji indikacije za terapiju hormonom rasta su GHD (nedostatak hormona rasta), SGA (dete rođeno malo za gestacionu dob), deca niskog rasta koja boluju od hronične bubrežne insuficijencije i Turnerov sindrom.
Autor: Dr Vladislav Bojić, pedijatar i endokrinolog
Endokrinološko odeljenje UDK, Tiršova