Prirodno u meni je da ustajem ranije kako bih popila čaj, dok se klinci ne probude. Ta šolja čaja je mojih par minuta u kojima uživam jer onda ubrzo počinje ludilo spremanja za školu. Starija ćerka se ujutru uvek razvlači, prava je spavalica kao i njen otac, dok mlađe dve obožavaju da idu u vrtić, tako da njih ne moram posebno da teram. Kao što možete da pretpostavite, jutra u našem domu počinju bučno i užurbano.
Kada sam zamišljala svoj život, nikada nisam znala kako će tačno izgledati moja porodica, ali sam znala da će biti haotično. Takva sam i ja pomalo, radim 5 stvari od jednom, a nekako sve stižem. To valjda i znači „biti mama“.
Zato najviše volim te svoje jutarnje trenutke, pre nego što počnem da razmišljam o ručku, njihovim domaćim zadacima, ratama za ekskurzije, peglanju veša i sličnom. A i neka od devojčica uvek zaboravi nešto izuzetno bitno kao što su naočare za sunce, pa onda u toku dana dobijem molbeni poziv koji počinje sa „Mama pliz donesi mi…“ Jer kada ste mama u opisu posla vam je izgleda da budete i kurir.
Moje ime je Ivana Stojanović i ovo je bila moja priča, a ako vam se ona dopala pročitajte još na prirodnoutebi.com