Šta sprečava neke ljude da budu hrabri?
Sledeća netačna uverenja:
- Hrabri ne osećaju strah – osoba se plaši i zaključuje da nije u stanju da bude hrabra ako oseća strah.
- Strah je znak slabosti – suprotnost je istina, strah daje snagu, on pumpa adrenalin i daje telu veliku snagu koju ono nema kada je osoba smirena.
- Moram savladati strah da bih bio hrabar – osoba potiskuje strah jer veruje da mora da ga savlada i potisne da bi bila hrabra i stupila u željenu akciju. To dovodi do javljanja još jačeg straha, strepnje i osećaja slabosti koji osoba naknadno tumači kao potvrdu da nije sposobna da bude hrabra i jaka. Osećaj slabosti je posledica potiskivanja straha, borbe sa sobom, unutrašnjeg konflikta.
Navedeni stavovi i verovanja sprečavaju ljude da budu hrabri iako svako može biti hrabar. Biti hrabar najpre znači priznati postojanje straha. Ko ne priznaje svoj strah postaje njegov sluga. Strah treba da služi svom gospodaru a ne da njime vlada. Jedini način da se to izvede jeste prihvatanje i suočavanje sa strahom umesto negiranja i potiskivanja.
Drugo, nije potrebno da potiskujem strah da bih bio hrabar i stupio u željenu akciju. Mogu i da osećam strah i u istovreme uradim suprotno onome na šta me strah upozorava. Strah je samo signal da jedan deo nas veruje da smo u opasnosti i da tu opasnost treba izbeći, udaljiti se od nje. Dakle, strah motiviše na povlačenje, izbegavanje. Nekada su naši strahovi opravdani i spasavaju nas od zaista opasnih situacija. Međutim postoji isto toliko slučajeva kada strah pretstavlja ograničenje ličnom razvoju. Razvoj podrazumeva prevazilaženje strahova.
Kada se javlja strah?
Strah se uvek javlja kada izađemo iz zone komfora. To je ona zona na koju smo navikli, to je utabana staza u kojoj se osećamo sigurno jer nam je tu sve poznato i predvidivo. U zoni komfora nema rizika ali ni dobiti. Jednom rečju zona komfora je ona sredina i set ponašanja na koje smo navikli i u kojoj se osećamo sigurno. Svako ima svoju zonu komfora, s tim što je kod nekih ona veoma sužena a kod nekih je šira.
Da li je izlazak iz zone komfora uvek rizičan i opasan?
Uglavnom nije, jer je zona komfora samo navika. Ljudski ego je biće navike i čim se stvari dešavaju van utvđenih šablona na koje je ego navikao nastaje strah, strepnja ili čak panika.
Kako izaći iz zone komfora i prevazići svoja sopstvena ograničenja?
Evo kako:
- shvatite da je zona komfora samo navika a ne neko čarobno sigurno mesto
- kada izađete iz zone komfora i osetite strah ne morate odustati zbog toga, možete postupiti suprotno strahu jer strah govori samo da ste izašli iz zone komfora a ne da se pred vama nalazi strašni lav
- suočite se sa strahom i krenite napred, nemojte ga potiskivati, kažite sebi iako osećam strah ja mogu da učinim šta god ja želim sada
- Izađite iz zone komfora kada god možete, pomerajte svoje granice, jer samo pomeranje granica pokreće vaš razvoj napred
- promislite pažljivo šta želite da postignete izlazkom iz zone komfora, napravite racionalnu procenu dobiti i štete i onda se bacite u “vatru”
- ako želite da izađete iz zone komfora učinite to, nemojte izbegavati i odlagati, jer svako odlaganje pojačava vaš strah
Zašto bi uopšte neko želeo da izađe iz zone komfora kada to podrazumeva izlaganje strahu? Evo nekoliko razloga za to:
- izlazak iz zone komfora pretstavlja jačanje samopouzdanja
- van zone komfora “čuda” se dešavaju
- u zoni komfora je dosadno i neinspirativno
Autor: Dr Vladimir Mišić, psiholog i psihoterapeut
Izvor: www.vaspsiholog.com