Način na koji se obraćamo deci ima veliki uticaj na njihovo učenje i na činjenicu da li nas slušaju. Osim toga, naš način obraćanja njima i ljudima oko nas im pokazuje kako želimo da nam se ona obraćaju.
Veliki broj roditelja govori agresivno, puno je dranja, omalovažavanja dece i grdnje. Deca na ovo reaguju na različite načine ali najčešće ignorišu roditelje i njihove naredbe. Ima i potpuno pasivnih roditelja koji odjednom postaju agresivni ali najefektniji način komunikacije imaju oni koji deci govore na asertivan način. Ovaj način obraćanja je čvrst, dosledan, jasan, pozitivan, topao i siguran. On vašem detetu pokazuje da mama i tata znaju šta govore i zato sluša.
Evo kako i vi možete da popravite način na koji se obraćate detetu:
Obraćajte se imenom
Privucite detetovu pažnju tako što ćete ga zvati imenom. Pošto deca, posebno ona manja, mogu da se skoncentrišu samo na jednu stvar, zovite dete dok niste sigurni da imate njegovu pažnju. Tek kada vas pogleda možete saopštiti ono što želite. Na primer: “Večera je spremna za pet minuta.”
Slika: Andy/flickr.com
Koristite pozitivan govor
Pokušajte da ne govorite konstantno “ne” ili “nemoj”. Umesto da im govorite šta ne treba da rade, govorite šta je ono što treba da rade. Rečenice tipa “Dobro drži tu čašu.” Ili “Drži gore jaknu da se ne bi vukla po podu.” i sl. Ovo zahteva malo vežbe ali je vredno truda. Isto tako treba da izbacite i reči koje nekako “omalovažavju” dete (“Ponašaš se kao beba.”), koje su pogrdne i etiketiraju (“Baš si bezobrazan dečak”) ili sramne (“Baš sam se danas postidela zbog tebe.”). Ovakav način govora ne postiže ništa osim da se vaše dete oseća bezvredno. Deca najčešće prekidaju komunikaciju sa ljudima koji im se ovako obraćaju i razvijaju nisko razmišljanje o sebi.
Nežne i pozitivne reči vašem detetu pružaju samopouzdanje, pomažu mu da se bolje ponaša, da bude uporno i postigne uspeh i sreću. Ono od vas to i nauče pa isto poštovanje pokazuje prema drugima. Recite mu: “Hvala ti što si mi pomogao da sredim ovaj nered.”, “Baš si se dobro setila da središ svoje igračke.”, “Baš si se potrudio da se igraš sa bratom, to je baš lepo.” i sl.
Slika: Molly Sabourin/flickr.com
Gledajte dete u oči
Spustite se ako je potrebno, čučnite ili sedite zajedno za sto da biste bili u ravni. Ako gledate dete u oči dok sa njim pričate imaćete punu pažnju i naučićete ga lepim manirima. Privucite detetovu pažnju tako što ćete ga pozvati po imenu i zapamtite da treba da uspostavite kontakt pre nego što date bilo kakvo uputstvo. I ne zaboravite da budete dobar uzor.
Slika: Molly Sabourin/flickr.com
Koristite pravu jačinu glasa
Nemojte se truditi da nadglasate decu. Sačekajte da se smire pa zatim pričajte. Ako u najvećem broju slučajeva koristite normalan ton neće vas ignorisati u problematičnim situacijama. Tada će sesti i saslušati, jer se ne dešava često.
Dranje naredbi deci koja su u drugoj sobi takođe ne vodi ničemu nakon nekoliko ponavljanja jer čuveno “Požuri, oblači se, idemo!” ili “Marko, isključi televizor.” koje se čuje iz kuhinje govori da ste zauzeti a ne ozbiljni.
Dete će mnogo bolje da posluša ako uđete u sobu i sačekate minut-dva da napravi kratku pauzu pre nego što mu se obratite. Na ovaj način pokazujete poštovanje ali i čvrstu naredbu koju ste došli da saopštite, oni dobro znaju da ste tada ozbiljni.
Slika: Matt Batchelor/flickr.com
Predložite alternativu
Dete koje razume kako i zašto nešto treba da uradi, koje zna zašto je to bolje za njega, ali i ono koje ima izbora, je mnogo lakše navesti na saradnju. Deci je potrebno da vide važnost praćenja vaših naredbi. Na primer: “Kada se obučeš možeš da ideš u parkić sa tatom.” ili “Kad uradiš domaći možeš da uključiš televizor.” ili “Koju knjigu bi htela da čitaš, ovu ili onu?”.
Upotreba reči “kada” i “koje” detetu pokazuje da i ono može da bira, čak i kada nema puno prostora za diskusije. Deluju mnogo bolje od “ako”.
Još jedna stvar koja deluje je navođenje deteta na rešavanje nekog problema. Umesto da mu kažete “Ne ostavljaj te igračke na sred sobe.” pokušajte sa “Marko, razmisli koje je bezbedno mesto za tvoje igračke, nađi ga i dođi da mi pokažeš.”.
Slika: U.S. Coast Guard/flickr.com
Što jednostavnije to bolje
Mala deca ne mogu da prate previše uputstava niti pravila odjednom. Isto kao ni odrasli kada pitaju za pravac u nepoznatom mestu. Podelite vaše naredbe u manje blokove kako dete ne bi uradilo samo ono što poslednje čuje. Obratite pažnju i na dečiju zainteresovanost za razgovor. Ako vas bledo gledaju, očigledno nije trenutak. Ako čujete sebe kako previše blebećete i idete naokolo sledeći put budite direktniji.
Slika: olaerik/flickr.com
Ne budite zanovetalo
Ako ponavljate deci sto puta da srede sobu ona to najverovatnije neće uraditi. Pokušajte da zajedničkim snagama napravite plan poslova, zapišite dogovor i eliminišite svo to zanovetanje. Ali nemojte zaboraviti da pohvalite trud i nagradite dobro ponašanje. Deca vole rutinu, zato je najbolje da se zna vreme sređivanja. Ovako neće biti potrebno da ih prekidate dok se igraju. Deca ne vole da ih prekidate isto koliko ni vi nevolite da vas neko prekida u onome što radite. Ako dete zna šta i kad treba da uradi nećete morati da ponavljate sto puta.
Slika: TobiasMik · WhatWeDo/flickr.com
Očekujte lepo ponašanje i budite dobar uzor
Lepo ponašanje i maniri treba da budu obavezni i ako ste vi dobar uzor u ponašanju prema deci i drugima ona će znati da je to očekivano. Počnite sa “molim” i “hvala” još dok su sasvim mali. Deca će imitirati vaše ponašanje i to trebate uvek da imate u vidu.
Slika: Squiggle/flickr.com
Budite nežni ali nepokolebivi
Ako ste doneli odluku u vezi nečega, pridržavajte je se. Uvek budite složni sa partnerom i ostanite ujedinjeni. Vašem detetu se neće uvek svideti vaša odluka, ali će znati da ne vredi raspravljati. Govorite detetu tako da zna da ste ozbiljni jer nesiguran ton daje detetu do znanja da vam nije toliko važno da li će vas poslušati ili ne.
Slika: mod as hell/flickr.com