Kako da prihvatimo stvari koje nas izluđuju u braku

U proleće 1999.god., film Džeri Megvajer je ostavio neizbrisiv trag na pop kulturu, i to sa tri rečenice:

„Pokaži mi pare.“

„Imao si me na zdravo.“

i „Ti me upotpunjuješ.“

Do jeseni ’99 to je postao moj najomiljeniji film, verovatno zato što sam bio švorc i sam. Želeo sam nekoga da mi pokaže novac. I želeo sam nekoga da me upotpuni. Te jeseni sam upoznao moju ženu. Bila je švorc, ali nema dileme da me je upotpunila. Time želim da kažem da je bila moja sušta suprotnost, na bezbroj načina.

Ona je rado skakala iz aviona, ja sam se premišljao da iskočim iz kade.

Ona je volela da trči, a ja sam voleo da otrčim do kauča.

Ona je imala jednu tetovažu i planove za još nekoliko, a ja sam izbegavao bol po svaku cenu.

Njoj je gužva davala energiju, dok sam ja posle žurke imao napad introvertnosti danima.

Ona je bila feministkinja, a ja sam jednom čuo za feminizam.

Ja sam paničio kada bih zagubio ključeve od kola, a ona bi samo slegla ramenima kada bi zagubila svoj auto.

Uglavnom, shvatate šta hoću da kažem – ona je bila slobodnog duha a moj duh je imao rutinu. Ona je bila moja suprotnost na bezbroj načina i, posledično, fascinirala me je na bezbroj načina. Ona me je izvukla iz mog oklopa, pokazala mi širi svet i naterala me da gledam u zvezde umesto u zemlju.

Problem je što, u mnogim vezama, počinjemo tako što tražimo nekoga da nas upotpuni, a završavamo želeći da imamo nekoga ko je isti kao mi.

Kada se suprotnosti ne privlače

Kažu da se suprotnosti privlače. I u pravu su. Često nas kod ljubavnika privlače kvaliteti koje mi sami ne posedujemo.

Suprotnosti se privlače jer, znali mi to ili ne, mi uvek tražimo celinu.

I celina u početku izgleda dobro.  Osećati se upotpunjeno je toksična stvar u granicama dvočasovnog filma, to je uzbuđujuće iskustvo u početnom udvaranju.

Ali potpunost kroz sezone i godine? Ta vrsta potpunosti nije romantična niti toksična. To je posao. Zahteva kompromis i žrtvovanje i kreiranje nečeg novog umesto čuvanja nečeg starog. Opet, vremenom, biramo da čuvamo stare stvari u nama.

Počinjemo da gledamo na nove stvari koje partner unese u naš život kao na terete i zahteve. Počinjemo da osuđujemo i kritikujemo načine na koje partner radi stvari i razmišlja i živi drugačije od nas. Umesto da cenimo razlike, mi počinjemo da ih eliminišemo.

Vremenom nam se više dopada lakoća nepotpunosti od tereta potpunosti.

U početku, suprotnosti se privlače. Kasnije se odbijaju.

Kada nas suprotnosti upotpunjuju

Pre nekoliko nedelja, jednog ponedeljka ujutru, izašao sam iz kuće sa porodicom. Planirao sam da se odvezem mojim kolima na posao dok moja žena odvede decu u školu svojim kolima. Otvorili smo vrata garaže i zablenuli se u prazno mesto. Moja žena je zaboravila svoj auto na poslu.

Ona je slegla ramenima.

Ja nisam slegnuo mojim ramenima.

Voleo sam to kod nje kad smo se venčali ali, iskreno, godinama kasnije, to sam kritikovao. Mislio sam da sam bolja osoba od nje jer sam organizovaniji.

Spakovali smo se u moj auto i ja sam ih odvezao do njenog posla. Dok smo se parkirali, moj sin je zagonetno pitao „Mama, zašto si ostavila kola sa spuštenim prozorima ceo vikend?“ Dobro pitanje. Naročito jer je bilo veliko nevreme u nedelju popodne.

Takve stvari su me nervirale. Ali, ovih dana pokušavam da se setim. Pokušavam da se setim da sam odabrao da provedem život sa njom zbog takvih stvari.

Sećati se znači „prizivati u um stvari uz napor.“ Možda je težak napor u braku jednostavno sećanje. Sećanje da smo baš tu osobu odabrali jer nas suprotnosti upotpunjuju.

Imao si me na ćao, ali imaćemo jedno drugo kad dođemo do zbogom.

Da, brak podrazumeva učenje kako da se razvijamo i adaptiramo i postajemo nove osobe dok stara osoba umire. Ali istina je, mnogo je stvari kod nas koje se neće promeniti. I ne treba. Jer to su dobre stvari. Ja sam oprezniji i organizovaniji. Moja žena je bezbrižnija. To je različito, ali dobro.

Upotpunjavanje se dešava mešanjem tih dobrih stvari.

Moja žena ne upotpunjuje mene i ne upotpunjujem ja nju. Mi, zajedno, upotpunjujemo jedno drugo.

Biti upotpunjen se ne odnosi na mene, biti upotpunjen se odnosi na nas.

U braku smo opsednuti menjanjem partnera. Ali pravi izazov braka je setiti se i, dok to radimo, prihvatiti dobre i lepe razlike koje postoje među partnerima. Sećanje rađa zahvalnost zato što smo moćniji kao dvoje, jači kao celina i eksponencijalno veći od zbira naših delova.

Imao si me na ćao.

Ali, ako možemo da se setimo tog ćao, kada dođemo do finalnog zbogom, imaćemo jedno drugo.

Autor, Dr. Keli Flanagan, je sertifikovani klinički psiholog sa praksom u Vitonu, Ilinois. Redovno piše o životu, ljubavi i društvu na svom blogu UnTangled. Oženjen je, otac je troje dece i uživa da od njih uči kako je ponovo biti dete. Možete ga pratiti i na:Facebook, Twitter, Google+.