„Prohodao je? Jao sad si u problemu. Sad je najteže.“
„Jao sad će dve godine, tada su najgori! Stižu „terrible twos“!“
„Dvogodišnjaci su milina. Trogodišnjaci su kao mali tinejdžeri!“
„A jao čekaj kad uđe u pubertet!“
Stalno nam govore kako deca manipulišu, testiraju naše granice i autoritet da bi videli šta će im proći. Uz sve to dolazi i brdo (neželjenih) saveta kako da na najbolji način kontrolišemo te male tirane, da ne bi oni kontrolisali nas.
Da li ste i vi dobili upozorenje o toj strašnoj drugoj godini? Da li mislite da je to uticalo na to kako ste posmatrali svoje dete i kakvu ste interakciju imali sa njim tokom tog perioda? Da li ste stalno tražili to neko „loše ponašanje“?
Ove toksične poruke se uvlače u našu glavu i negativno utiču na naš odnos sa decom. Sva ta buka iz spoljnog sveta guši našu intuiciju i počinjemo na decu da gledamo kao na male zlikovce koje treba stalno ispravljati i disciplinovati. A onda tako dođemo do toga da stalno korigujemo njihova ponašanja kao da samo od toga zavisi da li su deca dobra, loša ili nešto između.
A istina je da su naša deca mnogo više od njihove sposobnosti da prespavaju noć. Mnogo više od svoje volje da odmah poslušaju šta im se kaže. Mnogo više od jedne ocene ili ponašanja u jednom datom momentu. Mnogo su više od onoga što mi vidimo na površini. Deca su ljudska bića – neuredna, prljava i predivna, divlja i saosećajna i vredna su truda i upoznavanja jer nisu tu samo da poslušaju.
Kada svedemo decu samo na ponašanje koje trenutno ispoljavaju, propuštamo da vidimo njihovu lepotu i potencijal koji imaju. Zapitajte se samo – kada bismo mogli da dete ispravimo, naučimo i povedemo iz pozicije svetlosti i lepote koju vidimo u njima a ne iz trenutne prepreke koja se pojavila, koliko bi visoko poletela?
Ovo zovemo „roditelj reflektor" jer namerno tražimo svetlost u deci i reflektujemo je tako da ona sama mogu da je vide. Na kraju krajeva, deca sebe gledaju onako kako ih vide roditelji. Ono što vide da se reflektuje u našim očima je ono što će postati. Da li ćete vi biti osoba koja u vašem detetu uvek vidi svetlo i reflektuje ga nazad ka njemu?
To počinje traženjem pozitivnih stvari čak i kada dete uradi nešto „loše“. Kada detetovo ponašanje vidite kao negativno („Samo me testira“ ili „Samo me nervira“) to i kod vas izaziva negativne reakcije. Zato postajete ljuti, postiđeni ili frustrirani.
A onda dete grdite zbog loših postupaka. Nažalost, kada dete vidi svoj „bezobrazluk“ u vašim očima, ono će sebe videti kao loše i to ne samo svoje ponašanje, već sebe kao osobu. Ako se to usadi u detetovo shvatanje sebe, ono će ponavljati loša ponašanja jer se ponašamo onako kako vidimo sebe.
Zato se potrudite da vidite osobu, srce i dušu, iza povika, prevrtanja očiju, tantruma, neuredne sobe i lošeg ponašanja. Vidite najbolje u detetu i izvucite to iz njega.
Autor: Rebeka Eanes, tekst je deo knjige Pozitivno roditeljstvo: Interaktivni vodič za jačanje emocionalne veze (eng. The Positive Parenting Workbook: An Interactive Guide for Strengthening Emotional Connection)
Pročitajte i: Empatijom protiv tantruma – rezultati će vas iznenaditi!