Kako mudro privoleti dete da jede

Istraživanja ukazuju da svako peto dete odbija da jede neku vrstu namirnice ili čak i celu grupu. Onda ni ne čudi što velikom broju roditelja vreme obroka predstavlja stres. Kada takva vrsta...

Neretko, nakon završenog obroka roditelji imaju osećaj da su izgubili bitku. Ipak, ne brinite, jedna izgubljena bitka nije izgubljen rat. Istraživanja pokazuju da na detetovo odbijanje hrane i probirljivost utiče i roditeljska reakcija na takvo ponašanje. Dobra vest je da se primenom određenih tehnika možete promeniti detetovo ponašanje kada je ishrana u pitanju i tako proširiti paleta namirnica u ishrani vašeg deteta.

Evo šta da radite u sledećim situacijama:

1. Kada dete bira isključivo “bele” namirnice

Većina malih probirljivaca bira isključivo beli hleb, testeninu, pržene krompiriće, pohovane štapiće mesa. Ljubitelji ovakve hrane manje unose biljna vlakna što dovodi do pojave konstipacije. Kada se ne unose dovoljne količine voća i povrća može da se javi i nedostatak vitamina A i C.

Rešenje: Započnite sa postepenim povećanjem biljnih vlakana. Za početak birajte hleb svetlije boje sa dodatim semenkama pa postepeno tokom određenog perioda ubacujte u ishranu sve tamnije vrste. Kod testenine započnite uvođenjem šarene testenine koja u sebi ima paradajz ili spanać ili koja je pravljena od kukuruznog brašna. Kada je u pitanju krompir, isecite ga na štapiće, začinite i premažite uljem, te ih pecite u rerni. Da bi se uvećala raznovrsnost ubacite šargarepu i cveklu, sve tri vrste povrća isecite na slične oblike, začinite po ukusu i premažite uljem pa ispecite u rerni. Vodite računa da dete ima jasno uobročene obroke i da ne uzima grickalice između.

2. Bira mekanu hranu

Neka deca odbija bilo koju vrstu hrane koju je potrebno žvakati. Prirodna reakcija roditelja je da im odmah ponudi tečnu ili kašastu hranu. Ova vrsta izbegavanja na duži period umanjuje razvoj mišića koji su potrebni za žvakanje hrane.

Rešenje: Postepeno zgušnjavajte obrok. Umanjite unos tečnih kalorija, kao što su mleko, sokovi ili smutiji. Ukoliko se odbijanje nastavi, porazgovarajte sa pedijatrom.

Probirljivac

3. Odbija povrće

Ne postoji određeni razlog zašto dete odbija neko povrće. Ponekad, roditelj nesvesno ne servira ono povrće koje i sam ne voli ili će na prve znake odbijanja ponuditi nešto drugo. Imajte na umu da ukoliko vaše dete odbija dve, tri vrste povrća to neće ugroziti njegovo zdravlje.

<===End of Page===>

Rešenje: Ako vaše dete uporno odbija određene vrste povrća, skoncentrišite se na ono koje voli te mu servirajte u različitim formama. Svo povrće koje voli a može da se jede sirovo poslužite tako, u vidu hrskavih štapića ili eventualno soka. Povrće koje mora termički da se obradi poslužite u vidu pirea, pečeno ili kuvano. Obratite pažnju na boje povrća pa u toku dana poslužite jednu porciju zelenog i crvenog ili narandžastog povrća da biste zadovoljili detetove potrebe.

4. Odbija čvrstu hranu i pije samo mleko

Kada deca odbijaju hranu, najlakše je ponuditi mleko ili jogurt kao zamenu za ostalu hranu. Deca od navršene prve godine pa do pete ne treba da unose više od 500 ml mleka dnevno. Ukoliko u sklopu obroka unose jogurta ili sir, potrebe za mlekom se umanjuju. Previše mleka u toku dana puni stomak deteta i ne ostavlja mnogo prostora za ostalu hranu. Previše mlečnih proizvoda u ishrani deteta može i da umanji apsorpciju gvožđa.

Rešenje: Ovde je važno povesti računa o količini mleka. Ono ne može da bude zamena za vodu. Za vreme obroka prvo ponudite čvrstu hranu pa tek posle ponudite smanjenu porciju mleka.

5. Odbija meso i ribu

Mala deca mogu da odbijaju meso ili ribu iz bilo kog razloga, zbog teksture, odbijaju da žvaću ili im se jednostavno ne dopada ukus.
 

Rešenje: Ukoliko je problem tekstura ili ne žele da žvaću hranu, najbolje je meso samleti pa praviti male pljeskavice ili ćevape. Ukoliko im se ne dopada ukus a ne možete nikako da im "uvalite" meso ili ribu, osvrnite se na druge proteinske namirnice koji su dobar izvor gvožđa, kao što su: jaja ili mahunarke. Ako smatrate da vaše dete ne unosi dovoljnu količinu gvožđa, obratite se pedijatru za pomoć.

6. Odbija večeru

Deca uglavnom odbijaju večeru kada imaju kasnu užinu, kada su umorna ili ispred sebe vide prepunjen tanjir.
 

Rešenje: Veće obroke poslužite za doručak i ručak kada su deca odmorna i troše se. Večeru količinski ograničite ali povedite računa o njenom kvalitetu.  Za večeru poslužite: parče mesa ili sira uz povrće, čorbu sa mesom i povrćem, parče pite uz šolju jogurta. Imajte na umu da mala deca jedu manje porcije hrane.

 

Dijana je nutricionista dijetetičar i mama, član Udruženja Nutricionista Dijetetičara Srbije. Priključite se njenoj Facebook grupi podrške MOGU DA SMRŠAM! Možete je pratiti na blogu Zdravlje na dan

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *