Kaže se da su “Montesori” deca samostalna i sigurna u sebe, da su ljubazna i da pokazuju brigu za druge, a takođe i da su samodisciplinovana i odgovorna. Ova metoda se oslanja upravo na oslobađanje prirodne ljudske energije uz podsticanje unutrašnje motivacije. Veruje se da to, uz razumevanje i oslanjanje na različite periode razvoja deteta, dovodi do većeg intelektulanog i socijalnog napretka dece.
Ako uzmemo u obzir da nam Montesori metod poručuje da volimo i poštujemo dete, onda prva stvar koju možemo da uradimo jeste da uvažavamo ličnost deteta od samog rođenja i smatramo ga ravnopravnom osobom.
Razvoj emocionalne inteligencije u Montesori duhu postiže se konkretno: podsticanjem samostalnosti, davanjem slobode uz odgovornost (postavljanjem granica), prihvatanjem detetovog «unutrašnjeg učitelja» i stvaranjem stabilnog i prijatnog okruženja prilagođenog detetovim potrebama. Evo i kako.
1. Samostalna deca su srećnija
Jedna od najlakših stvari koju možemo da uradimo je da stvorimo okruženje prilagođeno razvoju detetove samostalnosti. Pripremljeno okruženje koje omogućava mališanu da bude samostalno je ono okruženje u kojem se dete oseća kao kod svoje kuće! To je okruženje u kojem na primer malo dete može da sedne na nisku stoličicu i samo obuje cipele, uzme svoju jaknu sa niskog čiviluka, opere samo zube, postavi samo sebi sto i namaže sebi hleb ili dohvati samo igračku sa kojom želi da se igra.
Dete koje živi u okruženju ili kutku koju je prilagođeno njemu, može da uradi ono što želi, kada to želi, i ako to želi. To podstiče kod njega osećaj da je dobrodošlo i ravnopravno a razvija mu iskustveno osećaj sopstvene vrednosti, samospoznaje i samopouzdanja, koje čine osnov emocionalne inteligencije.
"Pomozi mi da to uradim sam" utkano je u svakodnevnicu života i donosi jako dobre rezultate na dugi rok.
2. Posmatranje i uvažavanje interesovanja – motivacija i samotivacija
Druga tekovina Montesori metoda odgovorna za emocionalnu dobrobit deteta jeste princip posmatranja i neprekidanja. Prateći detetovo interesovanje uz poznavanje razvojnih perioda možemo mnogo da učinimo za njegov uspeh u životu. Nema učenja bez motivacije, a ako dopustimo mališanu da prati svoje interesovanje ono jača samomotivaciju i sposobnost koncentracije, što će mu biti od velike koristi kada dođe u školske dane.
Najčešće su upravo aktivnosti koje dete uporno radi, a koje nama često smetaju, one tačke koje su putokazi u kom smeru da idemo, gde leži detovo interesovanje i potreba. Dete koje se na primer uporno penje gore-dole stepenicama ne treba prekidati već mu omogućiti da bezbedno praktikuje ovu aktivnost koliko god dugo želi. Smirenost, sreća i zadovoljstvo nakon što dete zadovolji svoju potrebu, nagrada su za i roditelja.
Dete koje je pušteno da se igra onim što ga interesuje, bez nepotrebnog prekidanja, je dete koje je naučilo da veruje sebi, pravi izbore, koncentriše se i završi neku aktivnost od početka do kraja. To je dete koje će umeti da primeni samokontrolu, a to je temelj za ceo život.
3. Sloboda uz odgovornost – ljubav i granice
Jedna od maksima Montesori metoda «sloboda uz odgovornost» znači da detetu dajemo slobodu, do one granice da ne ugrožava sebe i druge. To ne znači da ne postoje pravila. Naprotiv! Zadatak roditelja je da «s ljubavlju nauči dete granicama ili će ih svet kasnije to naučiti bez ljubavi». Danas očekujemo da deca imaju samokontrolu, a ponekad zaboravljamo da deca sve uče iz primera. Tako su roditelji ti koji detetu pokazuju samokontrolu, praktikujući je i sami.
Karakter se formira još u ranom detinjstvu kada, između ostalog, razumemo i prihvatamo ograničenja, a kasnije pronalazimo svoju misiju i živimo ispunjenim životom
Pravila koja uvodimo detetu u život služe upravo njemu i njegovom osećaju sigurnosti. Uvažavanje detetovog NE je isto toliko važno koliko i reagovanje na njegovo neprihvatljivo ponašanja. Ono što je važno je da nam Montesori daje još jedan koristan savet – preusmeravanje je korisnije od raspravljanja! Ukažite detetu jasno na to šta se sme i šta se ne sme, koja su pravila i mirno reagujte ako ih ne poštuje. Dete koje je uvažavano, i samo uvažava pravedan autoritet.
4. Davanje primera i realan život
Pripremljeno okruženje pripremaju pripremljeni odrasli. Kada osvestimo da smo mi najveći uzori svom detetu, rad na sebi će nam dodatno biti koristan. Marija Montesori je verovala da obrazovanje počinje od prvog dana, i da su stoga roditelji prvi učitelji.
Upoznavanje deteta sa realnim životom savršen je temelj za odgoj emocionalno zdravog deteta. Lično sam se uverila da je dobobit upoznavanja deteta sa realnim svetom višestruka. Dete postepeno uči o univerzalnom redu i poretku i to mu pruža osećaj sigurnosti, jer prepoznaje i povezuje stvari oko sebe o kojima uči uz pomoć svog upijajućeg uma. A dete koje upoznaje i razume svet uz ljubav i podršku roditelja je dete koje je zadovoljno i bezbrižno i koje postepeno uči da bude odgovorno uz pomoć unutrašnjeg kompasa.
Montesori metod nam nudi model koji razvija idealan spoj osobina kod deteta – dete koje je spremno da posluša autoritet ali i naučeno da misli svojom glavom.