Kako odgajati srećnu decu: 10 naučno dokazanih koraka

3min
Kada pitate roditelje šta žele za svoju decu, najčešći odgovor koji dobijete je – da budu srećna! To je odraslima važnije od bilo čega drugog i to bez obzira na pol, visinu primanja, uzrast...

Kada pitate roditelje šta žele za svoju decu, najčešći odgovor koji dobijete je – da budu srećna! To je odraslima važnije od bilo čega drugog i to bez obzira na pol, visinu primanja, uzrast ili političku opredeljenost roditelja. Jer, srećna deca imaju veće šanse da postanu uspešni, ostvareni ljudi. Srećni ljudi postižu bolje rezultate, imaju prestižnije poslove, zarađuju više i zadovoljniji su svojim vezama.

 

E sad, možete naći mnogo saveta kako da odgajate pametnu decu, uspešnu decu i slično, ali šta roditelji da rade da bi im deca bila srećna?

 

Ako konsultujemo nauku, koraci ka odgajanju srećne dece su:

Prvo vi sami budite srećni

Prvi korak da vaša deca budu srećna je, ironično, malo sebičan. Ali, nauka kaže da sreća roditelja drastično utiče na to koliko su srećna i uspešna njihova deca.

 

„Ekstenzivna istraživanja su ustanovila značajnu povezanost između majki koje se osećaju depresivno i „negativnih posledica“ koje se javljaju kod njihove dece, kao što su napadi besa i drugi problemi u ponašanju. Depresija kod roditelja zaista izaziva probleme u ponašanju kod dece i čini roditeljstvo manje efektivnim.“

 

Jedan od prvih koraka koje možete napraviti da vi sami budete srećniji je da svake nedelje odvojite malo vremena za zabavu sa prijateljima.

 

„Smeh je zarazan, družite se sa ljudima koji umeju i sami da se smeju. Njihov smeh će nasmejati i vas i popraviće vam raspoloženje. Neurolozi veruju da slušanje druge osobe kako se smeje aktivira nerve u delu mozga koji utiče na to da se slušalac oseća kao da se on smeje.“

 

Slika: juanedc/flickr.com

 

<===End of Page===>

Učite decu da grade odnose sa drugima

Niko ne poriče da je učenje o odnosima sa ljudima važno, ali koliko roditelja zaista provodi vreme učeći decu kako da se odnose i povezuju sa drugim osobama? Samo rečenice poput „Ej, prestani!“ kada se deca ne slažu i počnu da se huškaju, neće dete odvesti daleko.

 

Za ovo nije potrebno puno vremena. Možete započeti ohrabrivanjem dece da pokazuju male znake pažnje i ljubaznosti u cilju građenja empatije. Ovo ne samo pomaže deci da grade osnovne društvene veštine već od njih pravi bolje ljude a istraživanja pokazuju da ih to dugoročno čini srećnijim ljudima.

 

„Pacijenti sa multipla sklerozom (MS) koji su trenirani da pokazuju saosećajnost i bezuslovno pozitivno poštovanje prema drugim MS pacijentima kroz mesečne 15-minutne telefonske razgovore, pokazali su značajno poboljšanje u samopouzdanju, depresiji i opštem funkcionisanju tokom dvogodišnjeg perioda. Ovo ih je naročito štitilo od depresije i anksioznosti.“

 

Slika: Mats Lindh/flickr.com

 

<===End of Page===>

Očekujte trud ne i savršenstvo

Napomena za sve perfekcioniste i helikopter roditelje: opustite se! Nemilosrdno i konstantno potenciranje na rezultatima i uspesima loše utiče na decu i šalje im pogrešne poruke.

 

„Za roditelje koji previše naglašavaju uspeh i rezultate postoji veća verovatnoća da će imati decu skloniju depresiji, anksioznosti i  pribegavanju raznim sredstvima za smirenje i slično, u poređenju sa drugom decom.“

 

Istraživanja se slažu u jednom: Hvalite trud a ne prirodnu sposobnost koju dete ima.

 

„Većina dece koju hvale zbog njihove inteligencije je želela lakše puzle. Ova deca nisu htela da rizikuju da naprave grešku i izgube svoj status „pametnog deteta“. Sa druge strane, više od 90% dece koja su hvaljenja za svoj napor i način na koji razmišljaju su odabrala teže puzle.“

 

Zašto? Naučnici objašnjavaju činjenicom da, kada decu hvalimo za njihov trud i napor koji vodi ka uspehu, ona žele da nastave da učestvuju u tom procesu. Njihova pažnja nije preusmerena sa samog učenja na brigu o tome koliko pametna će izgledati.

 

Slika: Joachim Schlosser/flickr.com

 

<===End of Page===>

Učite decu optimizmu

Ako želite da izbegnete da imate posla sa neraspoloženim tinejdžerima, učite decu, još u predtinejdžerskom periodu da posmatraju stvari sa vedrije strane.

 

„Desetogodišnjaci koje su roditelji učili kako da razmišljaju pozitivno i optimistično tumače svet, bili su duplo manje skloniji depresiji u pubertetu.“

 

Kristina Karter, roditelj, sociolog i ekspert za sreću na Univerzitetu Berkli to jednostavno objašnjava: „Optimizam je toliko blisko povezan sa srećom da se te dve stvari mogu praktično izjednačiti.“

 

Ona upoređuje optimiste sa pesimistima i nalazi da su optimisti uspešniji u školi, poslu i sportu, zdraviji i duže žive, zadovoljniji su svojim brakovima i izloženi manjoj verovatnoći da se bore sa depresijom i anksioznošću.

 

Slika: Quinn Ambrowski/flickr.com

 

<===End of Page===>

Učite decu emocionalnoj inteligenciji

Emocionalna inteligencija je veština a ne urođena stvar. Ako mislite da će deca samo „prirodno“ shvatiti svoje emocije (ili čak emocije drugih ljudi) to vašoj deci neće uopšte pomoći. Jednostavan prvi korak je da „saosećate, naglasite i priznate“ kada se bore sa besom ili nekom frustracijom. Na primer:

 

Dete: „Ja sam PUNO ljuta na tebe.“

Mama: „Ti si ljuta na mene, puno si ljuta na mene. Pričaj mi o tome. Da li se osećaš i razočarano jer neću da te pustim kod drugarice sada?“

Dete: „DA!! Hoću kod drugarice SAD.“

Mama: „Izgleda da si tužna.“ (dete ovde možda priđe sa nekom suzicom ali će doći u vaše naručje).

 

Cilj je da se povežete sa detetom, pomognete mu da razazna kako se to oseća i stavite mu do znanja da su ta osećanja u redu (iako ponašanje možda nije).

 

Slika: Filipe Saralva/flickr.com

 

<===End of Page===>

Uvedite srećne navike

Ako samo razmišljate o teoriji, to može biti naporno. Ali, ako radite na navikama, to će brzo postati rutina. Pa kako da pomognete da deci da uspostave navike koje grade sreću? Evo nekoliko metoda koje podržavaju i istraživanja:

 

  1. Uklonite distrakcije: Sklonite sa puta sve što ih ometa i izazove koji stoje na putu.
  2. Objavite odluku javno: Da biste dobili podršku (a i pritisak) da se držite postavljenih ciljeva.
  3. Bavite se jednim po jednim ciljem: Previše ciljeva može demotivisati, naročito decu. Učvrstite prvo jedu naviku pre nego što uvedete drugu.
  4. Budite uporni: Nemojte odmah očekivati savršenstvo. Za to je potrebno vreme. Sigurno će biti padova, ali to je normalno. Samo nastavite sa jačanjem!

 

Slika: eyeliam/flickr.com

 

<===End of Page===>

Učite decu samodisciplini

Samodisciplina kod dece je predvidiviji faktor uspeha u budućnosti nego inteligencija. Da, pričamo o testu strpljenja sa puslicom. Deca koja su sačekala, tj. uspela da odlože zadovoljstvo, su kasnije odrasla u srećnije ljude i imala bolje živote.

 

„…sposobnost deteta u predškolskom uzrastu da odloži zadovoljstvo – da sačeka taj drugi kolačić – predviđa inteligenciju, uspeh u školi i društvene veštine u adolescenciji. Ovo je, barem delom, iz razloga što samodisciplina olakšava učenje i procesiranje informacija. Pored toga, disciplinovana deca se bolje nose sa frustracijama i stresom i imaju veći osećaj za društvenu odgovornost. Drugim rečima, samodisciplina vodi ne samo ka boljem uspehu u školi i mirnom sedenju za porodičnom večerom već većoj sreći, ka više prijatelja i većem angažovanju u društvu.“

 

Koji dobar način da roditelj počne da uči dete samodisciplini? Prvo pomozite detetu da nauči da sebi skrene pažnju sa iskušenja.

 

„Jedan način da to uradite jeste da zamračite to iskušenje – da fizički pokrijete kolač koji izaziva dete da ga pojede. Kada je nagrada pokrivena, 75% dece u jednoj studiji je moglo lakše da sačeka punih 15 minuta da dobije drugi keks. Nijedno dete nije uspelo toliko dugo da čeka kada je nagrada vidljiva.“

 

<===End of Page===>

Uvedite više igre

Danas mnogo čitamo o meditaciji i samosvesnosti, i to su moćne tehnike. Ali, naučiti decu ovim tehnikama može biti pravi izazov. Šta je ono što kod dece isto tako dobro funkcioniše? Više igre!

 

„Mnoga deca već vežbaju samosvesnost – potpuno uživanje u sadašnjem trenutku – kada se igraju. Ali, deca danas provode sve manje vremena igrajući se, bilo napolju ili unutra… Po nekim istraživanjima, deca su tokom zadnje dve decenije, izgubila u proseku oko osam sati igre nedeljno, one slobodne i spontane igre…“

 

Dakle, igra nije samo zezanje. Ona je neophodna da bi se deca razvijala i učila.

 

„Istraživači veruju da je ovaj dramatičan pad u vremenu koje deca imaju za slobodnu igru delom odgovoran i za usporavanje kognitivnog i emocionalnog razvoja dece. Pored toga što deci pomaže da se uče samokontroli, slobodna igra koju deca vode (sa ili bez odraslih osoba) potpomaže intelektualno, društveno i emotivno blagostanje. Slobodna igra deci pomaže da nauče kako da rade u grupama, kako da dele stvari, rešavaju konflikte, regulišu svoje emocije i ponašanje i zauzmu se za svoje mišljenje.“

 

Nikakve posebne instrukcije vam nisu potrebne da ovo sprovedete u delo! Jednostavno, organizujte vreme tako da deca imaju što više vremena da se samo igraju, bilo napolju ili unutra.

 

Slika: zherun/flickr.com

 

<===End of Page===>

Uredite svoje okruženje tako da bude srećnije

Hteli mi to da priznamo ili ne, na sve nas veoma utiče okruženje – često i više nego što mislimo. Koji je najjednostavniji način da bolje kontrolišete detetovo okruženje i osigurate da vaša namera da budete srećni ima maksimalan efekat?

 

MANJE TV-a.

 

„Istraživanja pokazuju jaku vezu između sreće i isključenog televizora. Sociolozi su pokazali da srećniji ljudi značajno manje gledaju televiziju nego nesrećni ljudi. Ne znamo da li TV čini ljude nesrećnima, ili oni ljudi koji su nesrećni gledaju više TV-a. Ali, znamo da postoji mnogo aktivnosti koje našoj deci pomažu da se razviju u srećnije osobe. Ako deca gledaju TV, ona se neće baviti onim što će ih dugoročno činiti srećnima.“

 

Slika: Randen Pederson/flickr.com

 

<===End of Page===>

Večerajte zajedno

Ponekad nauka samo potvrdi ono što su naše bake i deke odavno znale. Da, porodične večere su važne. Ova jednostavna tradicija pomaže da se formiraju bolja deca a ujedno ih čini srećnijima.

 

„Istraživanja pokazuju da su deca koja redovno večeraju sa svojom porodicom emotivno stabilnija i ređe zloupotrebljavaju drogu i alkohol. Ova deca imaju bolje ocene, imaju manje simptoma depresije, što naročito važi za devojčice u adolescenciji. I manje je verovatno da će ova deca postati gojazna ili imati bilo kakav poremećaj ishrane. Na ovaj način se grade i povezanije porodice…“

 

Ljudi češće usvajaju nove metode u vezi sa razvojem karijere i posla, ali ignorisanje saveta koji su vezani za porodicu je greška.

 

Slika: Row Niswanger/flickr.com

 

Izvor: Time.com/ Barking Up the Wrong Tree

 

Svi citati u tekstu su iz knjige Kristine Karter: Raising Happiness: 10 Simple Steps for More Joyful Kids and Happier Parents (Učenje sreće: 10 jednostavnih koraka za radosniju decu i srećnije roditelje)

<===End of Page===>

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *