Svaka majka dečaka sigurno želi da pomogne svom detetu da nauči da kontroliše gnev, ukoliko ga oseti, da ne dozvoli da ovlada njime.
Da biste u ovome uspeli, prvo i najbitnije je razumeti šta je gnev: u suštini to je odgovor na uočenu opasnost. Telo ispušta adrenalin (hormon koji ima ključnu ulogu u situacijama opasnim po život), srce počne da brže pumpa krv a pritisak naglo skoči. U redu je, a ponekad i pozitivno, osećati gnev.
Kada gnev ne može da se kontroliše to postaje problem. Stoga dajemo roditeljima nekoliko saveta koje uvek treba da imaju na umu:
@darby via Twenty20
1. Postoji razlika između gneva dečaka i gneva devojčica
Kada pričamo o emocijama i njihovom ispoljavanju svako je drugačiji. Nije pošteno a ni tačno reći da svi dečaci ili sve devojčice gnev doživljavaju isto. Istraživanja su pokazala da je zabluda mišljenje da dečaci više osećaju srdžbu od devojčica.
Psiholozi kažu da dečaci gnev pokazuju eksterno a devojčice interno. To znači da dečaci gnev ispoljavaju fizičkom agresijom ili rečima a devojčice ga drže u sebi i to se može razviti u krivicu same sebe ili čak depresiju. Prosto rečeno, prirodno je da postoji razlika u stepenu reakcije i manifestacije gneva između dečaka i devojčica, kao i između muškarca i žena.
@Jennyrsmith via Twenty20
2.Pomozite detetu da imenuje osećanje
Prvi korak ka kontroli stresa i gneva je pomaganje detetu da prepozna to osećanje i prihvati ga. Mala deca često ne prepoznaju šta je to što osećaju. A ne možete nešto rešiti ako ne razumete šta je problem-u ovom slučaju osećanje besa ili frustracije koji navode dete da reaguje. Morate da imenujete problem.
Kod male dece to može biti verbalno iskazivanje osećanja. Na primer: “Tvoje telo izgleda kao da je besno.“ ili „Čini mi se da si ljut jer sam rekla da to ne može“. Ne brinite ako ste doneli prenagle zaključke. Dete će vam možda reći da ne oseća ljutnju već nešto drugo ali to je u redu. Naveli ste ga vam ga kaže šta se dešava.
Starija deca ili tinejdžeri verovatno neće tako odreagovati na vaša pretpostavljanja ali i njima treba pomoć oko imenovanja određenog osećanja. Na primer: „Da sam ja na tvom mestu verovatno bih bila jako ljuta. Probaj da mi opišeš kako je tebi“.
@ksenia_she via Twenty20
3.Utešite ga
Iako ponekad roditelji na dečiji gnev ili bes reaguju tako što ga ignorišu (ponekad strateško ignorisanje jeste jedan od načina da se umanje izlivi besa) stručnjaci tvrde da ipak postoji više dobrih razloga da se u tom trenutku dete uteši.
Gnev može potpuno da obuzme dete. Ono nema uvek sposobnost da samo sebe smiri i da bude racionalnije. Postoji mnogo načina na koje možete da smirite dete ali to zahteva koncentraciju u datom trenutku i resetovanje roditelja.
Budite strpljivi i mirni. Vi ne želite da poričete dečiju ljutnju i da je obuzdate – to je naročito bitno kod dečaka jer su kroz istoriju oni oduvek učeni da sve drže u sebi. Cilj je da pomognete detetu da nauči samo da se smiri, možda da udahne duboko par puta ili prošeta negde par minuta. Vi mu svojim ponašanjem dajete dobar primer saosećajnosti.
@Terralyx via Twenty20
4.Moraju postojati posledice
Nemojte brkati utehu sa popustljivošću.
Posledice su neophodne kada se ljutnja pretvori u agresiju, naročito kako dečaci odrastaju. Jedna rečenica ima poseban uticaj na dečake: "Možeš da osećaš šta god želiš da osećaš ali ne možeš da radiš šta god želiš da radiš.“
Posledice mogu biti različite u zavisnosti od starosti deteta, posebnih situacija i reakcije deteta -naravno ovo sve može dnevno da se menja. Ne reaguju svi isto na određene kazne ili posledice pa morate da razmislite šta je prihvatljivo za vaše dete. Ponekad je ukidanje privilegija, tv-a ili kompjutera dobar način da se dečaci nauče da razlikuju osećanja od ponašanja.
Upamtite, želite da naučite dete da je u redu osećati gnev i pokazati da ga osećate ali nije u redu ispoljiti ga na agresivan način.
@melissadoar via Twenty20
5.Ukoliko ste zabrinuti za gnev vašeg deteta potražite pomoć
Da bi procenili da li je određeno ponašanje simptom nekog poremećaja, psiholozi uzimaju u obzir njegovu učestalost, trajanje, intezitet i starost deteta. Stoga su to kriterijumi na koje i roditelji treba da obrate pažnju ako su zabrinuti za gnev ili agresivnost svog deteta. Ne postoji neko univerzalno pravilo šta je tipično ponašanje a šta ne, ali ako se dete bori sa srdžbom svaki dan to može da bude znak nečeg ozbiljnijeg.
Treba obratiti pažnju i da li dete ispoljava agresiju jednako i u kući i u školi. Ako se dešava na oba mesta znači da nije vezano za određenu situaciju veće je to učestala reakcija kad je ljuto.
Ako ste zabrinuti, prvi korak bi mogao biti razgovor sa pedijatrom, a zatim sa nastavnicima. Taj proces zahteva vreme zato budite strpljivi. Roditelji ne znaju uvek šta je izvor gneva kod deteta. To mogu biti stres, anksioznost ili depresja. Važno je saznati o čemu od toga se radi.